dobra vam večer lipi moji.. evo mene malo kasnim ali imam opravdan razlog što me danas nije puno bilo na vašim blogovima.. danas je i na poslu bilo gužvasto.. malo se radilo a više feštalo.. u vlastitoj režiji kuhali smo brudet.... pravi lipi dalmatinski... popilo se je malo crnog vina... i tako.. veselo se krenulo doma... kod kuće nije bilo vrimena za odmor.. na brzinu je palo presvlačenje i umisto na kupanje krenula Ane u svoju rodnu Baćinu... ubrat koju smokvu... i ubrala sam.. većina je ostala u matere u sumporu pa će ih njene vridne ruke sutra ujutro stavit na barse sušit... evo donila koju i doma... uz rogačušu lipo mi je leglo par smokava... kako sam morala uhvatiti kamenčicu da mi smokve uslika jer je propala na Pelješcu a kud ona tu i aparat... a kamenčica ne voli smokve... ajoj niti voli ribu niti voli smokve ma koja mi je to dalmatinka.. ali eto da ne ode bez ništa popila je jednu rogačušu... živile nas dvi i živili mi vi svi.. ako niste znali a virujem da znate SMOKVA SIMBOLIZIRA ŽIVOT, MIR, BLAGOSTANJE I PLODNOST. BAŠ LIPO ŽELIM VAM SVE TO EVO UZMITE KOJU SMOKVU POPIJTE ROGAČUŠU I PROČITAJTE BAĆINSKU HIMNU A ZAPIVAJTE S COCOM...

Sušit u sušilici ili na sušilu.

A je, puno je vridna, ne moren reč, evo, per esempio, kad ja stavim sušit lancune, ona stavi dvi ture, kad ja stavin jorgan, ona stavi dva.

Kad se drvo rašega stavi ga se sušit...

Madiri se stavljaju sušit ' i to sa semon prema suncu, tako da se madiri prilikom sušenja malo skongulaju (saviju).

Susjed svakih par dana vozi stajsko đubre na polje i onda uredno parkira praznu (smrdljivu) prikolicu pokraj moje kuče na svoje polje pa mi moramo durat smrad i pazit kad i gdje sušit svoju i dječju robu,,, pa bih htio znat koliko smije parkirat svoju prikolicu od mojih olaznih vrata sad je to ponekad 10 metara a nekad i manje, kakva imam prava ako ih i imam u vezi sa tim smradom

Ovo ti se ovako pere, roba se mora sušit kako ona sugerira i još milijun stvari (al to je tema za sebe).

U sklopu imanja nalazi se sušara na površini od 22 m² u kojoj se mogu sušit gljive, žitarice; pšenica, ječam, kukuruza, sjeme od voća i povrća, aromatično, začinsko i ljekovito bilje i voće.

I sad dolazi naslov ovog fumara - " Uh taj smrad " - Sinoć me žena zamolila da stavin robu sušit (sad će neki reć... eh... neka njih:)).

sućut obitelji poginule djevojke... 1. u hrvatskoj postoji jedna jedina staza na kojoj se moze legalno brzo i sigurno vozit - grobnik. za otic na grobnik i malo ispuvat sebe i auto triba brdo love. zasto se ne napravi staza negdi kod zadra da svi mozemo potegnit do nje? plati upad na track day, plati odvoz razbivenog auta, plati popravak oštećenja staze. ko voli nek izvoli (ja bi odma sutra otiša) 2. hrvatska je stvarno očajna šta se tiče prometne kulture, pogotovo dalmacija. tu smo negdi kao i turska. nacionalni sport je prolazak kroz crveno i voznja od 50 di je dozvoljeno 70 na tri trake. znam da su to gradske ulice, ali dajte maknite se u tu srednju ili desnu traku ako vidite da je neko brzi od vas. šta vas briga je li on vozi 70 ili 170? makni mu se... neces ti platit kaznu. meni je lik prosa kroz crveno i napravija totalku na autu. sva srića tvrda glava pa mi nije bilo ništa. o pješacima i motoristima (čast iznimkama) ne želim ni govorit 3. a policija? dokle god ima rodijaka koji će sušit kazne i policajaca koji će primit mito nećemo se nigdi maknit. da ne spominjem dobrotvorni rad kao presudu umisto love, jer (koliko je meni poznato) to još nije dobro organizirano i samo sudac napiše presudu i ćao đaci - nikome ništa. ima ekipe sa priko 100 - ak prometnih preksajai opet voze. 4. tatini i mamini sinovi - uvik ih je bilo i bit će, tu se ništa ne može napravit. najbolji se držat šta dalje od njih, a jednog dana kad postanemo prava pravna država stić će i njih kazna. i njihove starce 5. kazne bi tribale bit mnogo drastičnije, pogotovo za vožnju u pijanom ili drogiranom stanju te preveliko prekoračenje brzine ovisno o mjestu (nije sve isto naseljeno mjesto ili autocesta) 6. tribalo bi kaznit i ekipu šta održava ceste, nije uvik vozač kriv...

Najprije se nekako povukla u sebe pomalo se počela sušit a onda jedan po jedan list počela je ona ispuštat oko sebe.

No, da je u početku mjestimično madrac bilo potrebno čistit i sušit, je: D

I ja sam nekad mislila da mi je sam čin sexa dovoljan jer uživam u njemu... dok nisam doživjela vaginalni orgazam koji se bitno razlikuje od klitorijalnog.. pa mi nije isto ako sama bacim drkicu za koju mi treba 18 sekundi, ili se sexam znatno duže od toga i još se poslije moram tuširati i sušit kosu još 2 sata...

Odvavik se je pobiralo žmuje, sončanice, dimnjače i šampinjonke.Potla drogog svetskog rata ondat je prišo i vrgonj ma se je on juden zmisle kako otrovna pečurva.Donos judi istešo pobiraju sve čo njin kigod pokaže i kutenti su zo sokun pečurvun.Soki bi poja sve, ne gjeda se razlika kajsta je vela a kajsta mala tako da bi pobrali i onujstu miću kako fažo.Mi nigda nismo imeli čo za pojist nego palentu i ono čo smo imeli domi, a pečurvi su nan dobro prišli aš smo je mogli i sušit va konobici, a nan dici je najveća srića bila pobirat je.Pobirali smo je va vrnje ali bronci i vavik ju se je očistilo zo nožen pok je tu i drugo leto prišla.Sončanic je najviše bilo po komunadah.Grnjih su bile najviše ma i drugdi.Vele žmuje su rasle zad gromačun kaj je bi frmentun ali šenica.Mali žmuje su bili pod glaboron ali dubčićem.Po letu smo pobirali i dimnjače od kih smo zimjali prah i zo njin ličili rane.Ovca ali krava bi pojala dimnjaču dokla je bila mlada pok su judi govoreli da je ljekovita.Najviše bi ju zimjali za lik kada bi se posikli ili stombali pok se razderali na trni ali kameni.I tako son ja pečurvi pobirala vos život a volin poć i sada ma ne moren toliko.

Zamisli Marijana, umreš i dođeš na onaj svijet, a tamo nigdje Isusa.Samo neki Alah, oko njega nekakvi mučenici, đihad, alkaida, kamiondžije i tako.Svaki sa svojim djevicama, a ti, pošto valjda nisi djevica, moraš ih služiti.Dobro, ako se kojemu digne, onda i to, ali uglavnom kuhanje, pranje i peglanje.I tako za vjeke vjekova.Bez amen.A na križu bi mogla jedino robu sušit.

Da ću pazit da sve šahte kuda ide papomobil budu zavarene, da sve rolete budu spuštene i da nikog ne bude po balkonima, da se svo cviće makne s balkona i da se taj dan ne smi sušit roba i da se sve antene imaju okrenit od ceste di prolazi papa.

Drugi dan se opere u moru i stavi sušit na sunce i vjetar.

Onda sam si morala sušit kosu (po naredbi mame).

Bija bi red skinit sa balkona onu robu šta je ona obisila sušit večer prije nego je otputovala.

Na robu koju stavljam sušit a osuši se prije nego završim.

Kad se malo pro ladi, propere se u toj sirinovoj vodi, a poslin nosi se odapirat na potok, na more u studenu vodu, prostre se sušit na žalo, plot, ledinu, po zidovin.

Unutra ima klasika žbukanje i kaže da mu je najveći problem bio sušenje, jer je počeo sušit 11.2006, prije zime.

U subotu sam uvatija solidno ribe, uvatija sam jednoga morskog psa, i nisam ga pustija, nazad u more, kao moja blizanka Lebićada, nego sam ga stavio sušit.

Čitam malo blogove o zimskim radostima, šetnji po snigu, skijanjima, sanjkanjima a iza toga ulazak u toplu kuću, centralno grijanje, u svakoj prostoriji ista temperatura, topli napitak na stolu pa čak i uz kamin i puckatanje vatre nastavak zimskih ljepota se može promatrati kroz prozor.Sve je bijelo, svježe, čisto... snijeg pršti po malo... poneka ptičica sleti na prozor zahvalna na mrvicama kruha ostavljenim za nju...... svi ove prizore dobro znamo, jer se zimi ide u unutrašnjost..... a u Dalmaciju se dolazi ljeti.... i mislim da je malo vas doživilo istinski dalmatinsku zimu.... e ljudi moji, to vam je ovako...... kad opiči buretina 150 na sat i zubato sunce nemaš vrimena ni gledat kad prilaziš cestu, letiš po kruv u najbliži dućan, i u sekundi te bura vrati doma... ako u međuvremenu ne staneš u kakav kafić di te posluži konobar sa šalom i kapom jer se kafić od 70 kvadrata grije jednom spiralom na maloj električnoj peći..... u kućama se grije kužina i dnevni boravak, ali više puta dnevno se svi prozori otvaraju jer triba izvitrit duvan, vonj ribe, kapule, raštike ili bilo koje druge spize.... u spavaćim sobama i zahodima su po danu širom otvoreni prozori da uđe čiste arije unutra, a bome večer se samo škure zatvore, stakla ostaju otvorena nek struji malo zrak.... jedini izvor noćne topline je pidžama ugrijana na termo peći prije ulijetanja u krevet.... i to dok čekaš da se ugrije, malo otapaš led koji se skupio u plućima nakon izlaska iz tople vode, u prozračenoj banji di pingvini vode kolo..... i na rivi su zimske radosti hmmmm mokre i vlažne..... ako tuče levanat i more baca priko rive, ne pomaže ni lumbrela ni čizme... malo ko ima i čizme, šta će ti u Dalmaciji čizme koje ne propuštaju, pa nema sniga.... i ne oblači dici više od jednoga rukava, moš ih obuć i pet, isto griju ko i jedan, pa šta šporkavat toliko robe kad je nemaš di sušit.... a ja volim ovu našu zimu..... kad pustiš da ti nevera i bura tuku tilo i uživaš u tome... to se zove dišpet dalmatinski...... ko i škrta zemlja i goli kamen takva nam je i zima..... nadam se da sam približno opisala, mada znam da nećete razumit.... za razumit triba to imat u genima.... onda voliš takvu zimu....

Ovaj novi fićo je proizvod Fiata.Firme koja je nadaleko poznata po automobilima vrhunske kvalitete, po preciznim mjenjačima kratkog hoda i po kvaliteti materijala i izrade.Posebno pažnju su oduvjek posvećivali letvama volana i skoro nikad niste trebali ić tokaru da vam napravi prsten od mesinga umjesto originalnog teflonskog koji vam se po treći put zglodao.I fiatova kvaliteta plastike je oduvjek odskakala kvalitetom, nikad niste trebali odvrtat radio do kraja da prikrijete cvrčke, nit ste ikad trebali fenom sušit vodu iz štop svjetala, jednostavno savršeno.

Danas dok sam stavljala robu sušit na dobila sam SMS od g. BILJKE.

Da je oprana roba u kupaoni a ako je stavim sušit bit će još mokrija nego sada.

Hey ljudofi Evo došli mi s izleta...... Bilo je predobro.Zajebavali smo se cijelo vrijeme u busu, pjevali, lupali gluposti i slično.Baković je trgo zavjese...... Put do tam je ništa za ono kad smo se vraćali, a o tom kasnije.Prvo smo išli u Đakovo.U Subin rodni grad.Vidli smo konjne na ergeli ogromni su.Dok nam je jedan frajer pričao o konjima jedan konj je lagano srao... Koja smija... Poslije toga smo išli u katedralu i muzej... S kojim idiotima ja idem na izlet frajeri slikaju u Crkvi i nose šiltericu unutra, idioti... onda smo imali sat vremena za klošarenje po Đakovu.Prije bi rekao da je Đakovo selo.Ispred autobusa smo pričali sa Subom i rekla nam je da je frajer koji nam je pričo na ergeli konja bio njen učenik, a frajer izgleda stariji od nje...... E onda smo krenuli u Osijek.Tam je bilo zabavnije.Vozili smo se po gradu sigurno pol ćuke jer frajer nezna kud vozi... Čudak... tam smo prvo bili na nekoj livadi i neki tip nam je pričao o povijesti Osijeka.Onda smo krenuli na Dravu.Tam smo malo sjeli i pričali... Poslije tog smo išli u muzej grada Osijeka, pa i nije bilo tak dosadno... Poslije toga slijedi najbolje... Išli smo na glavni gradski trg... Tam smo se špricali s fontanama... To sam ja naravno otkrio... Bili smo mokri ko miševi i morali smo se sušit da nas raska ne skuži...... Grubišićka je skoro razbila Bakovića, jer ju je polio, al nije uspjela jer je ovaj pobjegao.Na kraju raska nije skužila da smo se zalijevali.E onda slijedi put natrag... Napokon... U autobusu je bila sjebana klima... Posljedica toga sam bio JA.Jebenih pola litre vode kojih se skupilo i prolilo po meni.Crko sam od straha, al sve je dobro iako bi mnogi voljeli da nije...... neki su kartali belu.Ja i Pero smo gnjavili Saru, pa smo malo pjevali itd., al puno bolje nego kad smo dolazili u Subinu Slavoniju... Vratili smo se kasno, pa i ja kasnije pišem, a mislim da znate tko sam to ja... pozz... do sutra

Noću bi njima lovili srdele, a po danu ih ovdje donosili sušit.

Ljudi idu u crkvu a ja stavljam sušit robu.