ja? ja... od kud da krenem? pa dakle... od sad... doma sam.trenutno.ovo ljeto sam bila predodredila za šljakicu na moru i podebljavanje svog novčanika. skoro pa totalni fejl promjenila sam četiri birca i tri grada.radila sam u crikvi, skoro pa selcu i u dva birca u novom vinodolskom.jedino šta je dobro proizašlo iz svega toga je nešto super frendova, kupanje na moru, MORE, to šta sam napokon shvatila da hrpu stvari mogu i solo, osamostalila sam se i sazrijela u glavi. na kraju je moja turneja završila visokom temperaturom, jakim bolovima u plučicama i boravku na infektivnom odjelu.izvukli su iz mene litru krvi, pa se malo čudili zašto mi se vrti.četrdeset i sedam puta mi uzeli bris grla gurajuči mi onaj šugavi štapić za čistit uho skroz do pete.onda su se čudili zašto mi se povrača.gurali su mi reflektor kojeg se ni jedan prosječni koncert rolling stonesa ne bi posramio drito u facu svakih pet minuta kroz sat vremena.naravno, jaka glavobolja je i dalje bila neindentificirana... onda su odlučili da je najbolje strpat me u bolnicu na odjel. ondak sam si počorkila na odjelu, naravno još dva put su mi izvadili krv, da ne bi bilo viška, pa mi spucali braunili i šesnaest boca infuzije kako bi prividno nadoknadili svu onu krv koju su mi oduzeli i iskoristili ju za istrživanje superkulštrumpfastičnih ljudi kao što sam ja... pih... oni misle da ja to ne znam.da... navečer mi je došla nadrkana teta doktorica i rekla da budući da oni pojma nemaju šta je meni moram ostat do sutra.ja sam reko da neću.pa je rekla da moram, pa sam rekla da neću.i onda sam neš potpisala i otišla doma. i trenutno sam at obed viliđ, tooloomarim, izlazim, đabalebarim, super mi je, umirem od vručine, vucaram se okolo s frendovima, družim se s ljudima za koje nikad ne bi rekla da budem i zujim kroz jedno genijalno ljeto... jedna osoba mi strašno jako fali i jedva čekam da ju vidim... malo pauziram s capoeirom jer sam totalno švorc... fali mi ekipa, najbolja na svijetu. capoeira camarada hmmm... jebe me inspiracija... previše je toga za reč... sičuejšn s glavom je nešto bolja.što je stvarno super leđa su sve sprejebanija, al stvarno se više nemam snage opterecivat oko toga... stalno nešto novo... sad ovo, sad ono... laganini kužim da je najbolje ne razmišljat o tome uopće.jednostavno sve to treba stavit u neki 53629 plan i živjet.jednostavnije je, a ja sam sretna. prekvalificirala sam se.u nešto vezano uz klince.čak nisam ni zicer kak se službeno zove.nešto kao dadilja.uglavnom, to je ono šta mi je trebalo da mogu radit ono što želim radit... jupi jej nadam se da će bit sve po planu... tetovirala sam se opet... i opet... i opet... uglavnom, sad imam pet tetovaža... trenutno... ok, ako se tetoviraš jednom jako je mala šansa da ćeš ostat na toj jednoj... stvarno mala.volim svoje tetovaže...

otkrila si toplu vodu, znaš kaj je ponižavajuće, kad te dečko spuca pa ga od očaja blatiš po fejsu i onda objavljuješ linkove tipa someone like you tetoviraš se i kupuješ psa, ono nika svi vidimo da patiš i prestani se kreveljiti već priznaj sama sebi

I onda tetoviraš kao da crtaš olovkom.

Gospodinu Štroku koji izjavljuje da je Hrvatska prelijepa zemlja za 14 eura na noć, usput poručujem da tipovi poput njega ne bi vidjeli ljepotu ni da im ih tetoviraš na njihovo bogato, debelo dupe, i pri tom im ni 100 Excelsiora neće pomoći

Ukoliko ti ne tetoviraš pse iz bilo kojeg razloga, to znači samo jedno: nemaš uzgojnu dozvolu za pse, a prodaješ ih za masne novce (to je cca. pet prosječnih plaća srednje stručne spreme u Hrvatskoj)

To se posebno odnosi ako tetoviraš neki tekst font slova ne bi smio biti manji od veličine 18 ako recimo govorimo o fontu Times New Roman ili Arial, prstenje i sitne tetovaže s puno detalja.

Budući ti (ti ni nemožeš nego osoba ovlaštena od Svjetske kinološke federacije) ne " tetoviraš pse, jer misliš da su premali ", nemaš ni legalan uzgoj pasa, a niti uzgojne dozvole za svoje pse, a prodaješ ih za silne novce

Trebaš pazit da s ene tetoviraš usred ljeta jer jako sunce iritirat ionako iziritiranu kožu pa recimo lakše dobiješ rak kože

I kako ono kažu, kad se jedan put tetoviraš nemoreš stati, nego ideš po novu pa novu... (valjda dok god ima mesta na koži: rofl:), ali meni nikad ni palo na pamet napraviti još jednu

Ako se tetoviraš, onda se tetoviraj for real

To ti je isto kao da tetoviraš bebu i onda jednog dana tom istom djetetu/čovjeku pričaš kako to nije bilo protiv njegove volje

Ak ti majke ti ne znaš kaj da si za cijeli život tetoviraš, zato misliš da mi znamo