Kako je gospa mi Julija?

John, sjećaš li se onoga u bolnici kada sam ti naglas čitala "Julija Cezara"?

Romeo i Julija su odmah znali, to nam Shakespeare pokušava reći.

Ali sada te Julija čeka za stolom.

Ili jer Julija mora biti sretna?

Julija mi ga je dala prije puno godina.

On je anđeo, a Julija je zemaljsko stvorenje.

I Julija Page.

Na ostrvo Pandateriju, gdje je Julija, tvoja majka, provela mnoge godine progonstva.

"Romeo i Julija?

Ne bi htjela da ulazim u detalje o sat i pol koji je Julija te noći provela pred ogledalom.

Meindl, poput Julija?

Hoću da smo kao Romeo i Julija.

Julija, eno dvojice o kojima sam ti govorio.

Bila je i Julija, u petnaestoj.

Antonije se hranio mrvicama Cezara... koje su padale sa stola Julija Cezara.

Da li se sjećaš Julija Cezara kada se vratio... i onih mjeseci na kraju, dok je ona bila u Rimu?

Pronađeni su jutros na tržnici, čak i na zidovima hramova i drugih svetih mjesta. Potpisanih od Octaviana Gaja Julija Cezara Augusta, obećavajući narodu Egipta mir, ako mu se predaju... ili uništenje, ako ne naprave tako.

Pobjede Julija Cezara, znate li za njih?

Bez Julija nema saveza.

Romeo i Julija, ... Otelo.

Julija Cezara?

"Zar ne, Julija?"

Julija!

Reci mi, kćeri Julija, jesi li kad razmišljala o udaji?

Oh, Julija!

Pošteno ako ne misliš, tad zaklinjem te... Gospo Julija!

Oh, Julija, ako je domet tvog blaženstva golem kao moj, a tvoja spretnost da ga slikaš od moje veća tad zasladi svojim dahom zrak okolni.

O, dobro došla, smrti! Julija hoće tako.

Ona je mrtva, Julija je mrtva!