Bježala sam im i kad sam im već odmaknula, odjednom sam se pretvorila u javor.

Kraljevsku bananu, napolitanke, javor, orah, tuti-fruti...

Mali javor je jos uvek tamo.

Imamo brezu, javor, bor, hrast...

Ako nas uhvate s njom, žive će nas oderati i objesiti nas na prvi javor kao hranu strvinarima.

Na sve vrste drveća. Penjao sam se na bor, hrast, smokvu, javor, brezu, vrbu...

Prokleti javor!

Postavio je taj veliki javor koji raste usred kuće.

I da voli hrast, bor i javor.

Pio je mešanu limunadu i javor. Uništava bešiku.

Ne, to su borovina i javor.

Mislim da je javor.

Moj mali javor!

PS: Tvoj javor je imao mladice.

I sunce na nebu pada još niže, a jasika, topola i javor... započinju zimsko gašenje.

Pravilno penjanje na stabla su tvoj hrast, javor, smreka ...

Meni je javor.

Juli Baker i taj glupi javor.

Dva tjedna nakon što je javor sasjećen i baš sam se počela osjećati normalno opet.

Bio je to javor.

Ne, ne, stavićemo japanski javor odmah pored...

Oni tvrde da je javor.

Je li bila javor?

Komplet, puni javor, savršeno očuvan.

Pa, ovo je javor.

Ovaj javor ispred, prošli smo već tri puta pored njega.

Išla sam biciklom kako ne bi prolazila pokraj panja koji je bio najveličanstveniji javor na Zemlji.