klȇti se nesvrš. b>prez. kùnēm se, pril. sad. kùnūći se, prid. rad. klȅo se/klȇla se ž

DEFINICIJA

tvrditi da je što istina zazivajući koga ili što (ob. neku svetinju) kao svjedoka ili zalog [kleti se Bogom; kleti se majčinim grobom; kleti se životom; kleti se zdravljem]

ETIMOLOGIJA

vidi kleti

PRIMJERI U REČENICAMA

1

"Ustajte svi na zemlji kleti,

1

Da, znao se k-kleti na njih!

1

OK, zaustavite "kleti autobus.

0

Od tuge sunce će za oblak lice skriti. Još priče bolnije ne satka udes kleti od ove o Romeu i njegovoj mu Juliji.

0

Niko neće kleti moj autoriter.

0

Nemoj me kleti!

0

Možeš kleti i proklinjati sudbinu... ali kad stvari dođu na kraj... moraš pustiti to.

0

Prestani kleti!

0

Naučila si me jeziku, a moja dobit od njeg" je što kleti znadem!

0

A ja ipak moram kleti.

0

Pro... kleti... uboji... ca...

0

I da, kleti ćemo se da ćemo ostati bliske, ali nismo tako bliske sada a obje i dalje živimo tu.

0

Nemoj se uopšte kleti, slušaj pažljivo.

0

Da, ljudi će te tući, kleti i prevariti.

0

Postoje mnogi koji će kleti našu sreću i željeti naš pad.

0

Psovali ste prije, mogu li i ja isto kleti?

0

Nemoj jebeno kleti!

0

Joj kleti u vašem umu.

0

Moje vizije kleti od vas.

-1

I nemojte lunjati okolo ili se kleti.

-1

Nikako se nemoj kleti!