òdmoći (komu, čemu) svrš. b>prez. òdmognēm, pril. pr. òdmogāvši, prid. rad. òdmogao/òdmogla ž

DEFINICIJA

naštetiti u radu ili nastojanju, učiniti štetu smetnjom, otežati komu posao, odnemoći, opr. pomoći

ETIMOLOGIJA

od- (ot-) + v. moć, moći (I)

PRIMJERI U REČENICAMA

1

Ne može odmoći.

1

Došao sam joj pomoći, ne odmoći.

0

Džin ti neće odmoći.

0

Mogu i odmoći.

0

Mislite li da će to odmoći, g. Dugan?

0

Arthur i Martha su mi više od odmoći nego od pomoći.

0

Hoće li to pomoći ili odmoći miru?

0

Da ih obučem? - Može, neće odmoći.

0

Proračuni ukazuju da će dizajn Levijatana odmoći preživljavanju.

0

Može, neće odmoći.

0

Pjevanje ne može odmoći.

0

Još dvije ruke neće odmoći.

0

Nažalost, cijeli nam mikroskopski svijet ne pomaže Može nam i odmoći.

0

Mislim da bi ti zastrašivanje moglo pomoći, a moglo bi ti i odmoći.

0

Par sati više-manje, neće puno odmoći. Oh, čujem kako me krevet zove.

0

Firenca nam neće pomoći niti odmoći.

0

Onda će Birch poduprijeti Webba, a to će ti onda odmoći.

-1

Bih ozbiljno razmišljati da zipping je Vidjevši psa očiju u torbi će odmoći iz radi svoj posao.