òrah m <N mn òrasi>

DEFINICIJA

bot.
1. a. a. do 25 m visoko drvo (Juglans regia) iz porodice oraha (Juglandaceae), u drvenastom plodu jestiva jezgra bogata uljem b. pojedinačan plod toga stabla
2. vrsta suhog, nadraslog ploda nepucavca, sjemenka nije srasla s usplođem

SINTAGMA

orah koštunjavac (koštunac, košćun) orah vrlo tvrde ljuske;
mirisni orah muškatni oraščić, v. muškatni ;
sirijski orasi bot., v. pistač

FRAZEOLOGIJA

tvrd orah onaj ili ono što je tvrdo, nepopustljivo; onaj koji će se znati opirati;
ne bi mu (čovjek) uzeo orah iz ruke tako je nečist, pobuđuje gađenje;
veličine oraha, (velik) kao orah općenita formula za veličinu nečega oblog u približnoj veličini ploda običnog oraha, usp. jaje , jabuka , marelica

ONOMASTIKA

pr. (nadimačka i etnici): Òraščanin (Banovina, Istra), Òrehovac (Našice, Bjelovar), Òrehovački (Križevci), Òrehovec (300, Čakovec, Zagorje, Podravina), Òrešan (Sveti Ivan Zelina, Prigorje), Òreščanin (510, Gvozd, Pokuplje, Banovina, I Slavonija), Òrešćanin (Pokuplje), Òrešec (Zlatar Bistrica), Òrešek (Koprivnica), Òrešić (510, Donja Stubica, Zagorje, Posavina), Orèškī (880, Čakovec, Zagorje, Podravina), Òrešković (Orèšković) (2710, Otočac, Lika, Slavonija), Òrešnīk (Orèšnīk) (Križevci, Pula, Zaprešić), Òrihovac (Poreč, Istra), Orìšāk (Orišȃk) (Nova Gradiška), Orìšković (Požega, Velika Gorica, Kutina)
top. mikrotop.: Òrah, Òrahova (rječica kod Slatine), Òrahovo (Pakrac), Òraovica (Kostajnica), Òrasi (potok Požega), Òrāšje (Osijek, Bjelovar, Knin), Òrehova (Oréhova) (Zagreb), Òrehovec (Samobor), Òrehovica (Gorski kotar), Òrēšje (Zagreb, Samobor), Orèšnjāk (Orešnjȃk) (Samobor, Donji Miholjac); (naselja): Òrah (Vrgorac, 290 stan.), Òraovac (Donji Lapac, 303 stan.), Òrašac (Dubrovnik, 515 stan.), Òrehovā Gòrica (Donja Stubica, 75 stan.), Òrehovec (Novi Marof, 276 stan.; Križevci, 116 stan.), Òrehovec Rȁdobōjskī (Krapina, 282 stan.), Òrehovica (Zabok, 386 stan.), Òrešac (Virovitica, 441 stan.), Òrēšje (Grad Zagreb, 857 stan.), Òrēšje Hȗmskō (Pregrada, 213 stan.), Òrēšje Òkićkō (Jastrebarsko, 22 stan.), Oríhi (Pula, 122 stan.), Òrijevac (Duga Resa, 11 stan.), Òriovčić (Slavonski Brod, 149 stan.), Òrīšje (Duga Resa, 119 stan.)

ETIMOLOGIJA

prasl. *orěxъ (rus. oréx, polj. orzech), lit. riešutas ← ? ie. *h[sub]2[/sub]er- (grč. áryon, alb. arrë)

PRIMJERI U REČENICAMA