Ah, da, ona mala ćelava dječurlija koja ti skinu vrata sa kola dok... ti sjediš u njima to je baš prokleta stvar.

Koliko ti mene zamišljaš, mogu biti i ćelava.

Rekao sam ti već tisuću puta. Kraljica Elizabeta bila je ćelava!

Bože, baš je ćelava!

"O, ćelava, nastrana kučka.

Lepa je kao lutka, mada je izašla ćelava.

Potpuno je ćelava sprijeda.

Kako misliš ćelava?

Odbila me ćelava.

Odbacila me ćelava.

Gde je ona ćelava devojka?

Prosečne visine, srednje građe, ćelava...

Rekla si da je ćelava.

Bila je ćelava.

Rekla sam da je u redu kad sam mislila da je ona neka otkačena, ćelava riba.

Dobro sad, ćelava pikso!

Misliš da je bolje da budeš ćelava?

Ne, potpuno sam ćelava! I smrzavam se.

Baš si mi bila zgodna ćelava.

A ja kažem: Hej ti glupava, ćelava, glavata pizdo. To izgleda dobro na crnim tipovima.

Glupa i ćelava.

Bit ćeš ćelava.

A ti ćeš imati moju čizmu u svojim ustima, Joe, ćelava guzico.

Guma je ćelava na donjoj strani.

Pet generacija... ni jedna ćelava u porodici.

A da sam ćelava?

Obožavam te, glupa, ćelava seljačino.

Biti ću ćelava?

Nadala sam se pomoći od tretman za kosu, ali postade ćelava kao bebina guza.

Kada zapuše vjetar moram provjeravati jesam li ćelava.