Tek malo kasnije je primetio da je pored njega stajao mali čovečuljak nalik vilenjaku, gledajući ga nasmijanim pogledom.

Porodilja 1 gleda svoje živo i zdravo muško dete i misli: Bože, kakav mali čovečuljak.

I jednog dana (kako ovo zvuči na bilo koju dobro poznatu bajku, oprost meni i onima koji su pomislili slično) zaboravi ste početak, ništa zao, ponovićemo, mnogi su ponavljali, pa ništa elem, - i jednog dana ode proždrljivi, alavi čovečuljak; od zloće ga obraz ne bi mogao uštiniti.

Zaista je podsećao na Čarlija Čaplina iz filma Veliki diktator, smešni čovečuljak koga vetrovi života bacaju s jedne na drugu stranu a da on nije u stanju da protiv toga učini bilo šta.