- Čovek vam je kao glavica crnog luka.

I odrastao čovek često se guši kad ga ljubi u usta kakav bolesni ili smrdljivi stvor, a kamoli neće dete nejako.

No, dok sam gledala film mučilo me pitanje zakaj Čučić ne guli onih svojih četrnaest mjeseci i hoće li netko od dežurnih psihijatara pogledati Dnevnik pa malo zaključiti u kakvom je zapravo stanju taj čovek.

E sad ovde smo pisali o Velikoj Beloj,,,,, znate li šta je Megalodon, naravno iz porodice ajkula, koji je navodno izumro pre 40 miliona godina, zanimljivo a bio je predator;)) Međutim nećete verovati ali ovo je sve ništa,, jer ajkula u prirodi ima samo jednog neprijatelja (sem druge ajkule), a to je ČOVEK

Naravno od samog postanka (a znamo kako smo postali,, barem bi trebali znati), čovek jednostavno opstaje, a nije predator.

Šta vi mislite. naravno da ih ima, bez njih ili barem bez jedne vrste njih ne bi išlo jeeeeer ipak je čovek naj savršeniji stroj za preživljavanje, naravno po našem starom običaju ima ih na obe strane, i zapamtite: predator nije ono što mislimo, nego još mnogo više od toga.

E vidite, ljudi, kad je čovek na svom mestu, kad vole kralja i otadžbinu i kad ume da vlada ne pita se je li Srbin, Hrvat i Slovenac, jedan pletu venac

Čovek silazi do pulta za informacije, viče u panici: " Ukrali su mi ga

Čovek te pozval v samostan da prepozna tvog zloduha.

I kad ih čovek ovako sa strane posmatra, izgledaju mu pomalo kao otimači, ali otimači kojima je osigurana nekažnjivost i koji znaju da se sopstvenik ne može vratiti ni iznenaditi ih na poslu.

Kad ih čovek tako gleda i sluša, sve se u njemu i nehotice okreće od života ka smrti, od onih koji broje i prisvajaju ka onom koji je sve izgubio i kome više ništa i ne treba, jer ni njega nema.

Pričao je na prekide, u odlomcima, kako može da priča teško bolestan čovek koji se trudi da sabesedniku ne pokaže ni svoje fizičke bolove ni svoju čestu misao na blisku smrt.

Pričao je kao čovek za kog vreme nema više značenja i koji stoga ni u tuđem životu ne pridaje vremenu ni redovnom toku vremena neku važnost.

Što će mlogo gdi ne ima žira i gdi čovek svoju hranu dira?

Ja sam jako pošten čovek: teško da bih i samoga sebe nazvao dobrim, pa kako to da zahtevam od bića čije su prirodne performanse kudikamo nedostatnije od mojih? 3. Žena mora da drži tri ugla kuće.

ma što si navalio na " propjevanog " Pupavca, stvarno si uporan, pa zar je on ikada otvarao " teme " s " elementarnim znanjem i orjentacijom ", bez " poimanja " koliko to njemu osobno nosi, tako je " pirinicepjevan čovek " da sve " srce peva od divote ".:):):)

Međutim kasnije (tokom godina uvek se pitao, a pita se i dan danas mada mislim da sada zna odgovor), šta se desilo posle njegove pete godine, kada je otac koji je bio izrazito pošten i častan čovek dobrog i velikog srca, odjednom počeo piti.

Nemanja je izrazitiji kit, njega boli kurac, kao uostalom i Mirjanu njen fantomski ud: da je ne kara Godra Mamuzina (sorry Mirjana, preskoči ovu politički nekorektnu rečenicu prema stoci koja goneta svjetovne identitete ispod patobloških nickova ničim izazvana, po narudžbi svojih gazda i za njihov interes, jer, Ninočki je valjda dopizdilo čitati o Consultanstsu, što li?), laureat en face i iz Profila, možda bi je blagomirisni Car Vaseljenski polipički korektno opravio i pomazao, ali ovako bi se čovek osećao prezreno i nečisto, kao da to radi pro bono, iz milošte, a ne ladno, bešćutno, s neminovnošću prirodnih sila, kao što kiša pada ili k ' o što pas laje, da citiram Andrića i odmah i njemu jebem mater o istom trošku, ' ajd uzdravlje.

Čovek ga pogleda začuđeno, i tiho promrmlja kroz usne, plašljivim glasom: a kako ljudskih života??

možda čovek više voli dimenzije auta srednje klase (mislim na spoljašnje).

Međutim, oni ujedno ukazuju i na to da može doći ne samo do besplodnosti, već i do teških duševnih oboljenja ako se čovek zadovolji prvim oblikom molitve i bude ga upražnjavao u svom molitvenom životu.

Naime, u Kabali se ne zna da kada čovek (Duša) nauči voleti Boga i služiti Bogu (ali Bogu a ne vladarima nižih svetova) tada po prvi put istinski nauči voleti sebe i služiti sebe.

Zadnja stvar koju je uradio čovek koji je ležao pored vilenjaka je bila da nije gospodario čak ni svojim životom...........

Uostalom, empatija traje kratkoročno, ako se čovek ne zaglavi u tuđim raspoloženjima, tj. traje samo u toku direktnog dodira sa onim ko oseća.

Ne nanosi ozbiljne posledice, ako čovek zna da razgraniči tuđa osećanja od vlastitih i da podigne unutrašnje zidove kada zatreba.

No danas taj isti čovek piše očajničke peticije protiv novih, ovaj put klerikalnih, antisemitskih i fašističkih mitova, idola i ikona, čijem nezaustavljivom napredovanju u današnjoj Srbiji on, zajedno sa tankim slojem liberalne inteligencije koju on sam procenjuje na jedva nekoliko stotina članova i članica, nema šta da suprotstavi.

U znanje i objašnjenje o tome koje sam ja tu dao ne može da se sumnja, jer svaki čovek to znanje o sebi kao nagonu samoodržanja već ima i po njemu postoji, pa to što sam ja o tome pisao može samo da na sebi i u sebi proveri.

Svaka mu čast što se bori tamo za srpski narod, ali ne može ni on, niti jedna partija, a najmanje vladajuća, biti ona koja će patrijarha da štiti i koja će njime da manipuliše. Ipak, najveću pažnju, odobravanje i negodovanje, izazvali su napadi vladike Atanasija Jevtića na predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Milošević je osion, opak čovek.

Opasan čovek, govorio je vladika pred zgranutim gledaocima. Što pre ode, biće bolje ovom narodu.

Ja tvrdim da vladika Atanasije Jevtić nije častan čovek i da su sve njegove izjave bile u skladu sa mojom osnovnom konstatacijom o njegovoj ličnosti.