Ljubav je slobodan čin, skt slobodne čovekove volje.

Delujući na voljnu sferu čovekove duše, demon kao da lišava čoveka snage, energije i sposobnosti za odlučno delovanje i za svako delovanje uopšte ali opet prilikom molitve odlazi pobeđen silom Hristovom.

1 Stefan despot, najslađem, najljubaznijemu i nerazdvojnom srca mog, sugubo željenom, i mnogo, premudrošću obilnom, carstva mog iskrenome, (ime rekavši), ljubazan u Gospodu celov, i neoskudno s tim milosti naše darovanje. 2 Leto i vesnu Gospod sazda, što i psalmopevac kaza, krasote u njima mnoge, pticama brzo, veselja puno preletanje, i gorama vrhove, i lugovima prostranstva, i poljima širine; vazduha tankog divotnim nekim glasima oglašenje; i zemaljske daronose mirisnog cveta, i travonosne; no i čovekove biti same obnovu i razigranje dostojno ko da iskaže? 3 Ali sve ovo i čudodela Božja ina, što ni oštrovidni um sagledati ne može, ljubav sve prevashodi, i nije čudo, jer ljubav je Bog, kao što reče Jovan Gromovnik. 4 Svaka laža mesta u ljubavi nema, jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče: Iziđimo u polje ". 5 Bistrotečno i oštro ljubavi je delo, dobrodetelj prevaziđe svaku. 6 Lepo David ovu rekav ukrašava: K ' o miro s glave na bradu silazi Aronu, i k ' o aermonska rosa na gore što silazi sionske ". 1 7 Junoše i deve, ljubavi prikladni, ljubav uzljubite, al ' pravo i nezazorno, mladićstvo da ne povredite i devstvo, božanstvenome čim naše prijanja biće, božanstveno da ne uznegoduje.

On se otkriva svaki dan. 8. juna 1888. godine Van Gogh će napisati: Nastojim da crvenom i zelenom bojom izrazim zastrašujuće čovekove strasti.

Zato on opisuje 80 % čovekove sudbine.

Osim toga, sasvim je moguće pretpostaviti da se demoni mogu hraniti i jačati na račun čovekove energije koja se transformiše u strasno uživanje.

Vladiko Svedržitelju, Sveti Care, Koji urazumljuješ i ne usmrćuješ, Koji klecajuće utvrđuješ i oborene uspravljaš i telesne muke čovekove otklanjaš, molimo se Tebi, Bože naš, slugu Svoga (ime bolesnika) koji boluje, poseti milošću Svojom. oprosti mu svako sagrešenje voljno i nevoljno.

Pravoslavno poimanje je da se i u slučaju prirodne čovekove težnje za predviđanjem budućnosti suzdrži od svake upadljive i bolesne radoznalosti.

Upravo to što se čovek oslobađa zavisnosti od priode, je i dovelo do stvaranja te nove komformističke i iluzijama sklone radničke klase.Jre taj komformizam je ustvari psihološki mehanizam odbrane koji je izazvan strahom od te prirodne zavisnosti.Međutim, potrebno je stvoriti novu vezu čoveka i priode, ne kao prethodnu koja se bazira na zavisnosti čoveka od prirode, i stim nastojanjem čoveka da se te zavisnosti oslobodi, već bi tu vezu trbalo sagledati iz domena samosvesti.Šta to znači.Pa to je očovečavanje čoveka, čovek spoznaje sebe, kroz samosvest, ne kao odvojeni deo zavistan od prirode već kao celinu zajedno sa prirodom.Tako da čoveku više nije potrebno da se oslobađa zavisnosti od prirode, jer prirodu spoznaje kao deo sebe.Sad pitnje je kako će radnička klasa, odnosno pokretačka snaga društva, doći do te samospoznaje, do produbljivanja samosvesti o sebi kao celini zajedno sa prirodom.P emacipacija, obrazovanje, je logičan odgovor.Ali ako je obrazovanje u službi kaptalizma, gde znanje nije dostupno svima i sve više se usko specijalizuje, stvarajući od radnika usko specijalizovanu mašinu, koje su onda mogućnosti za osamosvešćivanje radničke klase.Sad u današnje veme tu ulogu, u osamosvešćivanje radničke klase, bi mogao da ima internet, kao fenomen stvaranja globalne svesti, koja je poprilično haotična, i u velikoj meri nema svest o sebi kao o posebnom društvenom činiocu u ulozi osamosvešćivanja.Ali misalim da je ipak ta globalna svest, internet, rešenje, jer to ujedno i potvrđuje da smo svi deo jedne celine, pa ćemo verovatno tako i uvideti da je i priroda oko nas deo iste celine.Ta povezujuća priroda čoveka se konačno ostvaruje na globalnom nivou, i imaće presudnu ulogu u osamosvešćivanju radničke klase.Kapitalizam kao čovekova ideologija, svoju suštinu ima u prirodnim procesima, kao među životinjama u žungli, gde vlada zakon jačeg, lukavijeg, sposobnijeg odnosno princip evolucije.Znači kaptalizam je prirodni proces, odnosno princip evolucije koji je suština životne egzistencije, koji je tako deo i čovekove egzistencije.Međutim ako se čovek prepusti prirodnim procesima on onda gubi samosvest, i tako degeneriše svoje sposobnosti.Jer evolucija je čoveku omogućila samosvest, i čovek je postao globalno biće, koje ne upravlja samo životom na zemlji već i neživom prirodom.Složićemo se da je evolucija dostigla neki soj limit bar što se tiče ove planeta na kojoj se nalazimo, druge naravno nemamo, u pogledu razvoja svesti, jer to i jeste ključna odlika koja nas razlikuje od ostatka živog sveta.Ali je suština evolucije, egzistencija, i dalje prisutna u ljudskoj prirodi, i ispoljava se u ljudskom društvu kao kapitalizam.Da malo pojasnim.Priroda ima određene svoje procese koji se odvijaju i čiji su rezulatati opet neki drugi prirodni procesi, jedan konplekstan slop.Život je takođe prirodan proces koji je nekim drugim prirodni procesima nastao.A evolucija korelacija života sa ostalim prirodnim procesima koji ka okružuju.Kada je čovek potajao ono što je danas odnaosno evoluirao u biće koje možemo zvati čovek, on je počeo da stvara svest o prirodnim procesima koji utuču na njega, pa se tako od nevremena, što je isto prirodan proces, sakrio u pećinu.Međutim to je svest o okolini, ali ključnu ulogu u evoluciji čoveka ima samosvest, znači da je svestan svoje mogućnosti imoći da promeni ili da utiče na realizaciju određenih prirodnih procesa.To je evolucija svesti.Problem je što se ta evolucija svetsi odigrava kod savakog pojedinca posebno, a ne kao celine.Naravno postojei i evolucija društvene svesti, ali ona se odvija sporije jer je potrebna određena društvena većina koja će da uvidi tu samospoznaju.Svako društveno organizovanje je društvena svest.I pošto se samosvest formira u svakom mozgu ponaosb, stvara se određena društvena neujednačenost, što je rezultat evolucije koja svoju suštinu, egzistenciju, prenosi unutar društva, i sada se društvo osamosvešćuje interagujući, odnosno svaki pojedinac svojom interakcijom odnosno svojim manje ili više osamosvešćenim postupkom doprinosi osamosvešćivanju društva.Znači čovek je evolucijom došao do osamosvešćivanja u odnosu na ostala živa bića, sada evolutivnim procesom, egzistencijom, unutar društva dolazi do osamosvešćivanja društva.I tu dolazimo do kapitalizma.Kapitalizam je taj evolutivni proces egzistencije, unutar njega se osamosvešćuje radnička klasa, a osamosvešćivanjem radničke klase osamosvešćuje se i buržuazija, kapitalisti.A zašto je tu potrbno neko osamosvešćivanje ako je kapitalizam prirodni proces.Upravo zato što osamosvešćivanje znači sagledavanje suštine prirodnih procesa, a ne prepuštanju isitim.Određene bolesti su dovele do evolucije imunog sistema, ali to neznači da ćemo se prepustiti bolestima da odlučuju ko će preživeti a ko ne, jer bolesti su takođe prirodni procesi.Nije kapitalizam ideologija izmišljodtina iluzija, ne to je prirodni proces evolucije, tu su upravu neoliberali, to je ta nevidljiva ruka, ali to nije osamosvešćivanje to je prepuštanje, i onda se gubi moć upravljanja prirodnim procesima.Neko će reći pa kapitalisti upravljaju prirodnim procesom, kapitalizmom.Ne oni su takođe deo tog procesa, proces upravlja njima.Suština kapitalizma je uvećavanje kapitala, iza toga ne stoji nikakva svesna namera ka osamosvešćivanju pojedinca, a evolucija je čoveka dovela do osamosvešćivanja.Kapitalisti ne kažu ja ću ovaj kapital da uložim u osamosvešćivanje društva, omogućavanje obrazovanja besplatnog lečenja.Jer samo kroz osamosvešćivanje društva moguć je napredak osamosvešćivanja pojedinca.Kapitalizam kao prirodni proces sadrži samo onu suštinsku sliku evolucije gde onaj ko ima više kapitala može da preživi, jer je sposobniji.Ali se tu gubi realnost da je čovek globalno biće.Ne pojedinac koji se bori, uz pomoć svojih sposobnosti protiv ostalih, već deo ljudskog društva koje upravlja životom na zemlji pa i neživotom, neživom prirodom.Nije pojedinac taj koji nosi proces evolucije već društvo kao celina koje je opet deo veće celine živog sveta, odalkle dalje sledi da je i živi svet samo deo prirodnih procesa na zemlji pa i u kosmosu.Iako je kapitalizam deo evolucije on sad evoluciju usporava jer isključuje pojedinca iz društva, bilo kaptalistu bilo radnika oni se konfrontiraju otuđuju društvo se razjedinjuje, samosvest društva se rasplinjava pa tako i pojedinca, evolucija se zaustavlja.A tim isljučivanjem pojedinca, otuđenjem od svoje društvene prirode, on se otuđuje od žive prirode uopšteno, on totalno gubi samosvest, ili se vraća instiktivnom rasuđivanju, vraća u evolutivnom procesu unazad, i život gubi smisao kao i evolucija života.Takvi procesi vode ka bezobzirnom uništavanju života oko sebe, manipulisanje neživom prirodom ne predpostavljaući život, kao suštinu svog delovanja, već se vodi prirodnim procesima, prpuštajući im se nesvesno. prikaži cijeli komentar

Jer, postavši čovek a ne neko drugo biće, Bog je pokazao da je Bogočovek: priroda prirode čovekove, logika logike čovekove, dobrota dobrote čovekove, istina istine čovekove; jednom rečju: suština, smisao i cilj bogolike duše čovekove.

Jer Crkva i nije drugo do čudesni bogočovečanski organizam, u kome se saradnjom blagodati Božije i slobodne delatnosti čovekove obesmrćuje, obogočovečuje sve što je čovečije, sve - osim greha.

Žena pod haubom, posebno je biće: čovek se kao čovek određuje sposobnošću komunikacije, a ona pretpostavlja da čujemo govor kao glasno očitovanje umske prirode čovekove (čovek kao zoon logon ehon); žena je derivacija te definicije: zoon logon ehoton, jer, žena pod haubom teško može da čuje, tačnije: teško može da sluša

Ako je književnost otkrovenje čovekove situacije u svetu i ako se to otkrovenje metaforički shvati kao slika, onda bi njen okvir omeđivao prikazani isečak stvarnosti, jer, svaka se knjiga piše za sadašnjicu.

Da čovek nigdar nezna otkud bu došlo rešenje problema. 22. Frida trača. 23. Frida iznosi nagađanja. 24. Luzer Fridina nagađanja testira dilemom. 25. Dijana nagađa o mogućnostima HDZ ja i pametuje Luzeru. 26. Dijana uspoređuje dete s pesom, usvojenim detetom i upozorava da su detetu šanse da ga neko uguši ili baci u smeče duplo veče nego kod onoga koje ima samo jednu mamu. 27. Švajcaraka upozorava ribolinu da su emocije neraskidive bez obzira na to kolko se neko svadi oko penez. 28. Švajcaracka pljuje po gosponu Višnjiču. 29. Vitomir pljuje po ministru. 30. Vitomir misli da se financijski više isplati seksati na Korčuli nego u Zagrebu. 31. Vitomir bi štel slušati iskustva. 32. Drug tito bi biznisa delal. 33. Vitomir Dijani hvali Luzera zbog hrabrostii i pameti. 34. Frida bi prodavala svoju ženstvenost. 35. Ribolina kritizira Švajcaracku jer je pobegel od vlastite dece i unučadi. 36. Dijana misli da je shvatila Luzera, ističe svoju nesreču i uspoređuje plemenitost surogat majčinstva s plemenitošću prostitucije, krađe ili varanja. 37. Ribolina brani gospona Višnjiča od Švajcaracke. 38. Dijana ne kuži da je Jelena citirala gospođu Ružicu i Jeleni objašnjava kakav je osečaj kad imaš decu. (Iako ni Jelena nije bez dece). 39. Luzer objašnjava Dijani da se ne podsmjehuje Ružičinoj temi nego ljudskoj gladi za vlašču.. 40. Luzer se raspituje o legalnosti biznisa druga tita. 41. Luzer upozorava Vitomira na opasnost da ostane bez korčulanskih penez. 42. Gospon Mayer misli da hrvatska politika nije dost prsata. 43. Dijana laže Luzeru da je več pisala na Ružičinom blogu i misli da je Luzer tolko glup da ju nebu ufatil v laži. 44. Drug tito tvrdi da mu je biznis legalan. 45. Drug tito upozorava na ispraznost modernog života 46. Ribolina kuri Vitomira. 47. Ribolina sumnja u ozbiljnost biznisa druga tita. 48. Luzer potiče u Fridi samosvest i samopouzdanje. 49. Luzer Dijani objašnjava da ni ništ shvatila i da se prodajom tela prodaje i dio duše čovekove. 50. Ribolina gospona Mayera upozorava na njegovo ponašanje. 51. Luzer Dijani objašnjava da glup ispadne onaj koji se uzda u glupost onog drugog. 52. Luzer drugu titu objašnjava stanje na tržištu. 53. Dijana se trudi omalovažiti Luzera. 54. Dijana je došla do zaključka. 55. Dijana pametuje drugu titu. 56. Purgerica se protivi trgovini ljudima.. 57. Vitomir opet pljuje po ministru. 58. Vitomir ispravlja starog hračka s novim 59. Vitomir dokazuje da nezna matematiku. 60. Mihael p. dokazuje svoju prvu tvrdnju. (Da ne zna što bi mislio) 61. Drug tito se žali da mu Dijana podvaljuje. 62. Ribolina upozorava Dijanu da je s reproduktivnim organom sama sebe zaštihala. 63. Gospon Mayer se zalaže za preventivu i zaštitu majčinstva i svih koji se majčinski osječaju. 64. Ribolina dovodi u pitanje Dijanin zaključak. 65. Luzer ismijava Dijanin pokušaj omalovažavanja. 66. Luzer ismijava Dijanin pokušaj omalovažavanja. 67. Luzer ukazuje na Dijaninu nedosljednost. 68. Luzer se divi Dijaninom zaključku. 69. Luzer vleče druga tita za jezik. 70. Luzer iznosi svoj stav o temi. 71. Luzer upozorava Vitomira na glupost koju je napisal. 72. Luzer upozorava mihaela p. na glupost koju je napisal. 73. Dijana pametuje Purgerici. 74. Luzer ismijava Dijanino pametovanje. 75. Dijana je skužila da je uhvačena v laži i da je njen prikriveni pokušaj da blog iskoristi za propagandu svoje političke opcije propal, pa sebe pokušava prikazati ko žrtvu. 76. Tomislav pokušava vređati Luzera 77. Tomislav pokušava vređati Hrvate. 78. Jelena upozorava Dijanu na njene bedastoče. 79. Ribolina upozorava Dijanu na njene bedastoče 80. Ribolina upozorava Tomislava na njegove bedastoče. 81. Ribolina upozorava Dijanu na njene bedastoče 82. Mihael p. je skužil da su pokušaji njegovih kukurikavaca propali i pametuje. 83. Ribolina se uverila u točnost Luzerovih tvrdnji. 84. Ribolina upozorava Tomislava na njegove bedastoče. 85. Luzer ismijava Dijanine pokušaje da reklamira svoju stranačku koaliciju. 86. Luzer ismijava Dijanin pokušaj bahatosti. 87. Jelena upozorava Tomislava na njegove bedastoče. 88. Luzer upozorava Dijanu na nedosljednost. 89. Luzer upozorava Dijanu da gladni vlasti navek završe na isti način. 90. Gospođa Ružica ne želi verovati da su političari tolko nisko pali da u svaku temu upakiravaju svoju političku propagandu.

Hrišćanstvo nije, poput nekih etičkih sistema, ograničeno samo na opravdavanje moralnih zahteva i zasnivanje čovekove moralne obaveze na volji višeg Bića.

Međutim, obzirom da su neke psihičke čovekove sposobnosti (pamćenje, mišljenje i razumevanje) razvijenije nego kod životinja, u određenom trenutku evolucije čoveka počeo je po malo da se razvija jedan novi oblik moći, duhovna moć.

Osim misaone sfere, pali duhovi mogu još napadati i čulnu i voljnu stranu čovekove duše.

Ne zastupam tezu da je maternji jezik sastavni deo čovekove suštine.

To je bila masovna pojava (ubijanje vremena), a pri tom gotovo i da zaboravljamo da se to i dalje nastavlja, naročito kod mladih ljudi da ubijajući svoje vreme ubijamo svoju najveću i najvredniju imovinu. 2 Ratko Božović određuje dokolicu kao vreme u kome čovek posvećen samoći i meditaciji (kontemplaciji) razvija sopstvene duhovne i telesne potencijale. U stvari, dokolica je forma tišine koja je preduslov za shvatanje realnosti i za stvaralačko pregunuće. 3 Dokolica se, isto tako, može definisati i kao mogućnost otkrivanja ličnosti na kreativan način, jer vreme provedeno u dokolici, razvija kod čoveka raznovrsne potencijale, kao što je sposobnost za razonodu i relaksaciju sopstvenog tela, svesti i osećanja (u samoći i/ili u druženju sa drugima). Otuda, dokolica predstavlja vid egzistencije koja je dobrovoljno odabrana kao najbolji način čovekove samorealizacije...

I što je najgore, to je trajanje bez interesovanja i bez radoznalosti. 9 Ističući da je dosada bolest mašte 10, Božović ukazuje da je dosada postala savremeni izraz čoveka lišenog stvaralačkog podsticaja, ideala i moralnih vrednosti. Kad u čovekovom životu nema osećanja za ljudske nevolje, kad zgasnu čovekove plemenite strasti i kad ga obuzmu bezvoljnost i nemar, tada stanje dosade nije moguće izbeći. 11 Stoga je problem/pitanje savremenog doba: Kako (o) držati vreme i prostor lične dokolice, dok smo okruženi uticajima masovne potrošačke razonode, koja pokušava da nas (za) drži u ravnodušnom i pasivnom stanju dosade? Odnosno, pitanje: Kako je moguće ostvariti kreativnu, alternativnu, autonomnu umetničku praksu i/ili životni stil u doba materijalno motivisane sveopšte digitalizacije i komercijalizacije kulture i društva? Nedoteranost i neartikulisanost Odgovor na postavljena pitanja nalazimo u pokušajima osmišljavanja novog/drugačijeg oblika dokolice, čije primere možemo pronaći u životu i radu umetnika Nenada Rackovića.

Samo da dodam da se stav iz stavke br. 4 u moje selo zove jealba sam se pa šta, i da u suptilnom opipavanju čovekove nežne dušice i njegovih osećaja najčešće kao objekat u upitnoj rečenici upotrebljavam reč kurac i to potpuno efikasno razdrma dotičnu personu.Što bi sad mi menjale to, jebem li ga.Obožavam ta uputstva za upotrebu, k ' o da treba NASA-in superkompjuter da uključim, a jok da dozovem genija koji je svoju selektivnu pažnju usmerio na gledanje Ronina n-ti put da digne guzicu koja mu srsta za fotelju i pomogne mi nešto.

Hrišćanstvo ni u kom slučaju ne raskida čovekove veze sa svetom, niti se suprotstavlja razvoju istinske nauke.

Ono jednostavno ističe večnu superiornost Tvorca nad svetom koji je stvorio, besmrtnost čovekove duše i ograničeno značenje materijalnog sveta; ono ovaj privremeni život posmatra kao pripremu za večnost.

Razvijanje naklonosti i preokupacije bogate duhovni život čovekove ličnosti.

Jer Gospod se, pre svega, brine o spasenju grešne čovekove duše i radi toga čovek mora da postane novo biće, onakvo kakvim ga je Bog zamislio, radi čega treba da se promeni, da se očisti od strasti i poroka.

Takođe ova sintagma može da podseća i na fatumsko određenje čovekove prirode kojom ne upravlja bog nego slučaj, dakle nešto što, poput prirodnih katastrofa, nije moguće kontrolisati.

S tačke gledišta čovekove percepcije i doživljaja, taj prividni svet je isto toliko realan, a po sili preživljenog čak i osetniji nego postojeći svet.

Kako već rekosmo, očišćenje, ozdravljenje i preobraženje duše ne događaju se odmah, već postepeno, uz mnoga isprobavanja čovekove vere, i čvrstine namere da ide prema Bogu, u neprestanosti stremljenja njegovog srca prema čistoti i čvrstini njegove ljubavi prema istini.

To je uredu i društveni zakoni to ne zabranjuju, ali samo ako te čovekove odluke o tome šta će da napravi sa sobom i svojim životom nisu na štetu društva.

U većini postova ovoga topika diskutanti su bili koncentrisani na opisivanje ispoljavanja raznih vidova čovekove individualne moći ili ispoljavanja udruženih, organizovanih individualnih moći, sve u cilju manipulisanja ljudima, odnosno nametanja moći.