Pitanje je, dakle, šta mislite, šta ili ko je taj ko u čovekovom telu apsolutno (istinski) POSTOJI i ima sposobnost da opaža, oseća, pamti, misli i razumeva, koji bi s punim pravom mogao da nosi ime svest?

Pitanje je, dakle, šta mislite, šta ili ko je taj ko u čovekovom telu apsolutno (istinski) POSTOJI i ima sposobnost da opaža, oseća, pamti, misli i razumeva, koji bi s punim pravom mogao da nosi ime svest?

" Sine, daj mi srce svoje ", veli On, " a sve ostalo Sam ću ti dati ", jer u srcu čovekovom može se smestiti Carstvo Božije.

U pesmi Dolap na alegoričan način govori o čovekovom životu na zemlji, prikazuje ga u sudbini iznemoglog vranca koji je jednolično okrenut dolapu za navodnjavanje, trpi glad i žeđ i trpi fijukanje gospode.

Stvorivši tip romana koji ne protivureči njegovom pripovedačkom prosedeu, on je potvrdio svoj stav da se opšte saznanje može ostvariti samo nizom pojedinačnih saznanja, te da je takav proces najprirođeniji čovekovom načinu mišljenja.

Ono košmarno visi nad čovekovom glavom.

Umro je Hristos - Bog koji se ovaplotio u telu čovekovom.

Ono je dar Božiji; ono je dejstvo Božije blagodati u čovekovom umu i srcu.

Parazit može da se premešta po čovekovom telu, može se osetiti kao grudvica energije, a pritom se na mestima premeštanja oseća unutrašnji svrab.

Svako zamenjivanje Bogočoveka ma kakvim čovekom, i svako odabiranje iz hrišćanstva samo onoga što se sviđa čovekovom individualnom ukusu i razumu, pretvara hrišćanstvo u površni n bespomoćni humanizam.

Neprestanost i učestalost pripadaju čovekovom usrđu, tj. dobroj volji čovekovoj.

Jer, neprestanost u molitvi, količina molitava, pri blagom čovekovom usrđu, obavezno će dovesti do Božijeg sadejstva, tj. kakvote, naime do dobrih plodova molitve.

I što je najgore, to je trajanje bez interesovanja i bez radoznalosti. 9 Ističući da je dosada bolest mašte 10, Božović ukazuje da je dosada postala savremeni izraz čoveka lišenog stvaralačkog podsticaja, ideala i moralnih vrednosti. Kad u čovekovom životu nema osećanja za ljudske nevolje, kad zgasnu čovekove plemenite strasti i kad ga obuzmu bezvoljnost i nemar, tada stanje dosade nije moguće izbeći. 11 Stoga je problem/pitanje savremenog doba: Kako (o) držati vreme i prostor lične dokolice, dok smo okruženi uticajima masovne potrošačke razonode, koja pokušava da nas (za) drži u ravnodušnom i pasivnom stanju dosade? Odnosno, pitanje: Kako je moguće ostvariti kreativnu, alternativnu, autonomnu umetničku praksu i/ili životni stil u doba materijalno motivisane sveopšte digitalizacije i komercijalizacije kulture i društva? Nedoteranost i neartikulisanost Odgovor na postavljena pitanja nalazimo u pokušajima osmišljavanja novog/drugačijeg oblika dokolice, čije primere možemo pronaći u životu i radu umetnika Nenada Rackovića.

Samo se u Novom Zavetu konačno otkriva tajna Presvete Trojice u svoj svojoj punoti, čime je ona učinjena dostupnom čovekovom shavtanju.

U drugim slučajevima, pri krštenju odraslih, novi duhovni život je počinjao u već sazrelom čovekovom telu i duši, nakon što mu je darovana vera po blagodati Božijoj u tajni Krštenja.

3. Velika opasnost sveta virtuelnih realnosti se sastoji u tome što se stvara strašna sablazan i prava mogućnost da se upravlja čovekovom psihom, mogućnost ciljevitog manipulisanja njegovom svešću.

A to znači da ni u ljudskom mozgu usklađeno delovanje velikog broja neurona, takođe ne bi značilo ništa da iza svega toga u čovekovom mozgu i telu ne postoji NEŠTO koje je SVESNO ZNAČENJA informacija koje ti procesi oživljavaju i u sebi nose.

Prva etapa je kada se nečista slika pojavljuje u čovekovom umu ili na bioskopskom ili televizijskom ekranu.

Sveti Grigorije Nisijski kaže: " Kada je naša priroda upala u greh, naš pad Bog nije ostavio Svojim Promislom, već kao pomoć u životu svakoga daje nekog anđela od onih koji su primili bestelesnu prirodu, no sa suprotne strane oskvrnitelj prirode smišlja isto to posredstvom nekakvog lukavog i zlotvornog demona koji bi škodio čovekovom životu.

Sve se baziraju na konkretnim, materijalnim snagama energijama u čovekovom telu.

Pomoću spektralne transformacije govornih signala moguće je čovekovom mozgu predavati takvu informaciju koja prolazi mimo svesti, ali je usvaja podsvest.

To je kao kada nekoga zaista volite i razgovarate sa njim, i osećate da ste jedno biće sa njim, i raduje vas što ste sa njim: upravo to se dešava i u čovekovom zajedničenju sa Bogom.

Kasnije se dovedemo do stadijuma kada porazmislimo o samoubistvu jer smo postali kao odbačeni (da se razumemo ja sad ne govorim o svim samoubicama, nego samo o onima koji su zaboravili ili nikad nisu ni znali šta je poštovanje), Dakle poštovanje je jedna od stvari a po mnogima a bogamio i po meni,, naj važnija stvar u čovekovom životu i njegovom opstanku, sada će mnogi reći,,, a ljubav,,,,, hm,,,, da a šta bi sa ljubavlju kad prestane poštovanje???

Ukoliko se čovek zainteresuje njome, počne da je razmatra i razgovara s njom, ona će osvajati u čovekovom umu nove i nove teritorije sve dotle dok ne obuhvati celo njegovo biće dušu, srce, telo i ne podigne ga na činjenje greha.

I eto, otud baktanje čovekovom prirodom, otud " šta bi bilo kad bi bilo " igranja u mom (i verovatno svačijem) pisanju: pisanje je autoterapija, istraživanje samog sebe koliko i drugih ljudi i svojih odnosa sa njima, a u finalnoj instanci, to je suočavanje sa svojom konačnošću i svešću o tome da je kopanje po sebi veoma važno, s obzirom da nemaš beskonačno vremena da postaneš ono što tebi samom stoji u opisu etikete dobar čovek.

Spasenje - je veliki dar Božiji, a savremeni čovek je sklon da na njega gleda kao na nešto saglasno i obavezno čovekovom dostojanstvu.

Dominantnu ulogu u stvaranju imao je Bog Otac, u čovjekovom otkupljenju imao je Bog Sin, koji je i umro na križu Golgote, a u čovekovom posvećenju za novi život dominantnu ulogu ima Bog Sveti Duh.

I to potvrđuje da mesna ishrana ne donosi dobro ni čovekovom duhu ni čovekom zdravlju

Dakako da mnoge joga-vežbe mogu doprineti čovekovom duhovnom razvoju, ukoliko se učenik ne vezuje mentalno za istočne bogove, već za istinitog Boga.

I ovde se radi samo o njegovom utrnuću i buđenju čovekovom, a ne o nekom vanjskom procesu koji mi treba da podstaknemo.