Ali, imajući u vidu da čoveku nije moguće dostići ovaj stupanj savršene molitve na samom početku svog duhovnog puta ka Bogu, smatrali su da su i prva dva oblika na određenom stepenu duhovnog razvitka, takođe normalna i u svoje vreme korisna pojava.

Iako se nikada u životu nismo sreli - a i gde bi? - sasvim je razvidno da je reč o retko vaspitanom čoveku i humanisti, kupcu i graždaninu Peštanskom, Nauka ljubitelju, Počitatelju i Blagodetelju knjižnika, zacelo jednom od najvisprenijih duhova Regiona s kraja onog, i početka ovoga veka, a samim time, što je vidite naročito zanimljivo, i milenijuma.

Nemoj da me mučiš do trećeg poglavlja, leba ti, a ionako ti je isti kurac: demon je čoveku ethos, i ja ću da napravim neko sranje neminovno, u prvom ili trećem poglavlju, isti ti je kurac.

Ali kako, brȅ, da pucaš a čoveku da ne kažeš?

Tu je, najzad, i stil pisama, nekritički naslonjen na Makijavelija, a koji najbolje opisuje De Sanctis pišući o Vladaocu: Umesto silogizama dolaze nizovi, tj. povezanost činjenica, koje su ujedno i uzrok i posledica; činjenice su nanizane tako da se naslanjaju jedna na drugu i međusobno objašnjavaju; postoje dva niza, jedan složen, vidljiv samo pametnom čoveku, drugi jednostavan, koji daje površni i prividni uzrok, pa zaključak postaje duboko ironičan. Ili, još tačnije: Činjenica nije samo činjenica, odnosno događaj, nego je i misao, razmatranje; pod izlaganjem se krije argumentacija. Esejista, nisi ti ni prvi ni poslednji koji je izrazio sumnju u verodostojnost Marinovog delanja.

U stvari, život u Crkvi je uvek saboran, uvek u zajednici sa svima svetima samo stvarno življenje u Crkvi stvara u čoveku osećanje sabornosti vere, istine i života sa svima članovima Crkve svih vremena.

naša se ko će zagovarati primjenu zakona o diskriminaciji... pa di bi ti bijo da ga zapraf primjenjuju, sjeti se svojih pamfletića o srbima, fekalovcima i sličnih (samo u ovom komentaru "... učo Jovanović ", "... " gospodina druga Jovanovića "... ti to sigurno iz ljubavi tepaš čoveku, hehe). a sad zaozbiljno, šta misliš di bi bila i jaca i čobi i šeks (gde je žito vlado, dva puta) i ostali da nema one mase tapkača rukicama i cupkača nogicama na ovim predizbornim cirkusima? di je drivo, polančec i ostali kad su im ovi okrenuli leđa? logično je za zaključiti, ili su ti masovno idioti, ili gledaju ušićarit štogod. po meni, ni jedno ih baš ne opravdava... ili, jedno konkretno pitanje za tebe: zar nisu svi članovi KP iz juge komunjare i odrodi, jugofili, itd. (naravski, osim onih koji su prešli u adz i isprali grehe svoje, zabludjeli sinovi ko barba luka i ini, zvaše ih jedno vrime jurlinisti). naj šta zameriti profesor

Kako je čovečanstvo došlo u ovaj stadijum nakon dve hiljade godina od pojave Isusa Hrista koji je ovu zver u čoveku pokušao da obuzda?

.. ne volim žaliti ljude.. mislim da je žaljenje nešto najgore što čoveku može da se učini..)

Demokratski politički odnosi, koji omogućuju čoveku da ostvaruje svoje interese, pravo samoupravljanja i druga prava, da razvija ličnost neposrednom aktivnošću u društvenom životu, a naročito u organima samoupravljanja, društveno političkim organizacijama i drugim društvenim i udruženjima, koja sam stvara i preko kojih utiče na razvijanje svesti i na proširenje uslova za svoju aktivnost i za ostvarivanje svojih interesa i prava.

Godina dana otpora Jugoslavije i druga Tita pritisku Staljina i Informbiroa privukla je u tolikoj meri interesovanje svetske javnosti, da su mnogi novinari, publicisti i književinici iz raznih zemalja nastojali na sve moguće načine da dođu do širih podataka o čoveku koji je, posle uspešno okončane borbe protiv okupatora i domaćih izdajnika, smelo poveo narod i Partiju u još jednu neravnopravnu ali ne manje pravednu i odlučnu borbu.

Nakon izbora, 5. Oktobra, niko ga nije dirao, ostalo čoveku par meseci do penzije.

Istovremeno se smatra da je sreća večnog života i budućeg prebivanja s Bogom u Carstvu Nebeskom tako velika i predstavlja tako neprocenjivi i neuporedivi dar Božiji čoveku, da se može sticati takođe samo mnogim podvizima - savlađivanjem iskušenja i sablazni uz dugotrajno isprobavanje ljudske duše.

Naravno da nisam hteo da čoveku svojom krvlju uprljam auto i pokušavao sam tako da čitavu reku krvi usmeravam samo po sebi i izmedju kolena.

jase jož i sat jako težko oporavljam. i se mi je nekak mutno pret jočima i kakti da mi je malko zlo v želucu ot sega toga kaj se je zadesilo fčera. ja sem taman lepo fčera jel buhtline z pekmezom kaj je moja mama spekla kat eto ti ranka k meni. i veli on meni bok brankec a kaj delaž. a velim ja njemu a kaj bi delal nek jem kolače. i veli on meni čujež nekaj bi ti štel reči. a velim ja njemu a kaj ranko. a veli ranko ja sem nakanil denez peči rakiju pak ak bi štel iti z menom kaj mi nebu dozadno. a velim ja njemu ranko pak el si ti ponorel. pak el znaž gda se peče rakija pret tri mezeca si ju trebal speči. a veli on meni no branko pa kaj ti razmež. ja sem tropa dobro zaprl v bačve i to bu sat takova rakija kaj bu i mrtve hitala z groba vun. a velim ja njemu neznam ranko kaj bit ti rekel al idem z tebom jerbo nemam kaj za delati doma. i tak sem si ja oblekel kaputa kaj mi nebo zima i čižme si obul na noge i samo kaj smo zišli z hiže vun kat eto ti davorice. taman se je pravac k meni zaputil. i veli on nama i dečki pak kam idete. a veli njemu ranko eto davorica idemo k meni v klet peč rakiju. a veli davorica ranko pak jezi ti ponorel kat jož nizi rakiju spekel. a veli njemu ranko no davorica kaj ti razmež kak se rakija peče jel idež z nami il nejdež. a veli davorica no ajt idem na jeno dve vure dok mi se jotec z koprivnice ne vrne. i tak smo mi onda lepo otižli k ranku doma i lepo smo natovarili kotla i dreva na prikolicu i jož kaj nam treba i ranko je zel jenoga bonceka i kruva kaj bumo imali kaj za jezti i mi pravac v gorice. i tak lepo dok smo dožli ranko je mam pot kotlom nakuril a ja i davorica smo naložili v peči kaj nam bode toplo. i veli nama ranko no dečki sat bumo si spili jenoga gemižta dok ne počne tropica cureti. i onda smo tak lepo pili gemižte i pomalko smo se kartali i služali smo radija i sakakove su lepe pezme pužčali domače kaj se čoveku mam srce raztopi od miline. il ja sem rođen u ravnici il potođič maleni dolinom žubori. ja dok čujem te lepe naže pezme mam si nekakovu sliku nacrtam v mozgu i vidim celu moju lepu podravinu kak svetli na suncu i dravu kak teče i to se kak ljudi suže seno i kak su oblaki plavi i kak lete nad njom kak da ju je nešče na steklu narizal. il baba ot mižkine da nema onak sfrkane przte. i tak dok smo popili sakoj jeno pet šezt gemižti veli davorica u jebate dečki pak sem se ja lepo tu zadržal moram mam doma jerbo me jotec ražčene dok dojde doma. a veli njemu ranko pak davorica jezi ti pobenavel il kaj. ti bi sat ižel doma a rakija jož neje počela ni cureti. em pričekaj malo bar kaj si malko obleznež pak pež doma. a veli davorica naj ranko biti smežen gda bu to. a veli ranko samo kaj neje no jož si malko sedni. i onda si je davorica jož malko sel i tak smo i dalje pili gemižte i kartali se šnapza. i kat ti otjemput veli ranko dečki herureka. precurela je. i mi mam zeli one male čažičke i sprobali rakiju. morem vam reči da je bogmeč bila dobra kaj se čovek nebi ni nadal i lepo je grela niz čerevo. i tak smo struzili sakoj po jeno par komadi i veli davorica no dečki ja sat moram stvarno iti doma. a veli ranko no davorica pak el ne vidiž da se je več i noč počela spužčati kam bi sat ižel kat do sat nezi otižel. a velim ja njemu no davorica dobro ti ranko veli vraga pež sat doma jotec nebu ni skužil da te nema. a veli davorica no onda dobro. i tak smo mi naztavili se i dalje kartati i veli ranko a sat dečki bumo kartali se anjca i onda ko zgubi taj mora ruknoti jenoga štampljina rakijice. i onda je tak i bilo. i kak je to sve prolazilo vreme u jenoj opužtenoj atmozveri kat ti otjemput počne nežče stražno nabijati na vrata i viče kak da je smak sveta otvaraj otvaraj. i ranko otpre njemu vrata a kat tamo deda ot davorice. i mam na davoricu navaljil. pa gde si ti nemorut jeden mam se doma nozi sat dok te jotec prime mam ti rebrica žčupa. i prijel ga za lasi i počel ga doma vleči. a ranko na dedu deda pak jezi ti pobenavel puzti dečka na miru el ne viž da mi pomaže. i kaj bu dedu smiril al je ovaj bil lut. a davorica je samo vrižčal naj me deda naj me za lazi. i veli ranko dedi no deda puzti dečka nek si bolje z nama popij malko rakije. a veli deda nikakovu rakiju mam doma. a veli ranko i pojež si malko bonceka jer smo baž nakanili iti jezt. a veli deda el kuvani boncek el pečeni. a veli ranko ma kuvani deda. a veli deda e da znaž da je pečeni ja ga nebi jel. i tak se je deda onda malko sprimiril. i veli on davorici samo se žuri jerbo moramo doma čim se najemo. i tak se je deda žuril i pomalko si je z rakijom poteraval i po pune si zube nametal. i jož mu je davorica rekel kak da je znal deda naj se žuriti jerbo bode kak dok si ribe jel. i samo kaj je to zgovoril kat ti deda samo preztal žvakati i pobledel kak krpa nadnu mora. i veli davorica dečki pak se guti. ja sem ga mam par put lupil po leđima al nikaj nek se je deda samo prijel za grkljan i neje mogel dijati. hroptal je kak janjec dok mu vrata prerežež. i ranko je mam porinul mu ruku v laloke i malko je kopal i kopal i otjemput je samo kožicu zvelek vun. ot bonceka. bila je kak pol šake dugačka i dedi je mam bilo lekže. a veli njemu davorica el viž deda kat se žuriž a nemaž zube pak nemrež skozati. samo su mu se joči bile suzne ot muke kak se je napinjal kak da je z zahoda se vrnol. onda je pozle polako jel i saki si je čaz poteraval z gemižtom i rakijom kaj si je malko želuca sprečiztil. i veli ranko e sat kad smo se najeli bumo jož jenu partiju hitili u četvoro i jož si malko poteramo. a veli deda ajt al samo jenu i mam idemo doma i da vam pokažem kak se karče. i tak smo se pomalko kartali i pili i deda je i zabil da mora iti doma. e jezmo več bili nakrezani kake majke i požteno a pogotovu ranko jerbo je on saki čaz ižel rakiju sprobavat i glet jer teče il ne. i veli ranko dedi si ti videl deda kak ti je zamalo bil kraj i kak nemrež dobro kožicu prežvakati jerbo si oztarel i si so ti zubi spocureli. a veli deda no naj ranko glupozti govoriti kaj bi ja bil star. ja jož i sat spužem navrj ove kleti vu kojoj sat sedimo a ti nesi mogel spuzati ni dok si bil dečko. a veli ranko jel ja. jel ja nebi mogel spuzati sat bute vi vidli. a mi na njega i da ga bumo zauztavili al on nikaj i da bu na klet spuzatl. a ja i davorica na njega pak jezi ti ranko ponorel kam bi puzal. a veli deda no puztite ga dečki sejeno nemre spuzati. a veli ranko ja da nebi mogel sat buž ti videl dok po čerepu prebežim. i zletel je vun z kleti i pravac se za jenu letvu prijel i nekak se othitil i spuzal na krov. i veli ranko el si ti videl deda kaj sem ja sat napravil ezi ti to videl davežnjak jen stari. a veli deda no lako je tebi na klet spuzati al na vrj nemrež sigurno. a davorica na dedu pak čkomi konj jeden stari i reči mu nek zide mam dole. a veli ranko sat buž ti videl neverovani tomo. i krenol na vrj. a mi vikali em nejdi ranko nejdi znamo mi da ti morež. i onda se je samo otjemput pozkliznol i zroškantal po čerepu i bugnol na zemlju kaj se je pol brega strezlo. kaj da je nežče vreču cemetna z krova hitil dole. mi smo brzo pribežali k njemu i reko da vidimo kaj ga je snažlo. al ranko ni a ni be. a veli davorica deda ezi sat videl kakovu si veliku glupozt napravil. ranko je capiknol dečki moji. a velim ja njemu davorica ma to nemre biti. i ja se malko približil i posluhnol kak god sem postija mogel i čujem ja kak ranko diže. i velim ja njima dečki živ je živ je jerbo diže. mam kak da mi se je razdanelo v glavi jerbo sem se bogmeč pravo ime splažil da nam ranka viže nema met živima nek da je mrtev poztal za sva vremena. i to je bilo pravo osveženje. i nikaj. mi brzo ranka prijeli pot glavu i deli ga na prikolicu i pravac selo. i čim smo dožli do prve hiže kaj ima telefona mam smo nazvali doktora i on je dojuril kak strela. deda je veđ vuto vreme nekak otšepesal do doma a davorica je zaspal jož na prikolici. doktor je ranka samo pogledal i veli on meni dečki dečki jezte lepo zaglibili. a ja velim ja njemu gozpon dokotor nezmo mi nikaj zaglibili nek smo malo rakiju pekli. a veli gozpon doktor a šta kolega vam je upao u kotel. a velim ja njemu ma ne gozpon doktor nek je opal z krova. a pitam ja njega a jer mu bu dobro. a veli doktor ma bude čim mu izpumpamo sve iz želuca a to i vas čeka ak ovak naztavite. al si ja mizlim da to i nemre biti kaj bi mu se izpumpavalo van nek si mizlim da je gozpon doktor to mene samo malko plažil kaj viže nebi nigdar pil. al ak je govoril iztinu onda je to bogmeč prava šteta za onak lepoga bonceka. mama je ižla denez v selo i čula je kak su pripovedali da se je ranku dobro nek samo da si je levu nogu ftrgel pot kolenom. i veli mama da je to prava sreča bok nek joj greje oprozti al kaj me nebu viže zajebaval. a meni je celi den tak nekak mučno v želucu kaj nikam nemrem. jerbo je sigurno onaj boncek bil i pokvaren. i samo molim boga kaj nebi i mene deli na spumpavanje jerbo ja nesem nikakova cizterna i ja bum to doktoru i rekel. i lepo idem spat.

Tu je onda bolji auto, koji ide 250 na sat, a ograničenja svuda gde se vozite je 50, tv širok 1,5 metara, pa vas zaboli vrat jer ga stalno vrtite levo-desno, izobilje voća i povrća prskanog otrovima 10 - 15 puta, da ne nabrajam dalje " šta je današnjem čoveku uz neizbežnu demokratiju, potrebno za srećan život.

Međutim, Objava je definitivno odgovorila na sva pitanja i ovde se samo odbija mogućnost da Biblija i njeni komentari mogu biti osnova za nauku o čoveku, kao što nije mogla da bude osnova astronomije npr.

Da se razumemo, sujete ima u svakom čoveku, pa makar i u najmanjoj meri.

Oduzimanje čoveku poslednjeg parčeta hleba ili poslednjeg novca koje je ovaj zaradio krvlju i znojem, kao i prisvajanje od zatvorenika milostinje, hrane, toplote ili odeće koji su im određeni, kao i njihovo ugnjetavanje uopšte.

Kažu da se po jutru dan poznaje.E pa moje jutro bilo prekrasno, digla se na vrime (inače mi to negre baš od ruke) kako moj plavooki putuje u Zagreb, ja lipo hodeć (pješke) krenula na delo.Lipo bez žurbe, s noge na nogu, lipo po škalicama, došla va parkić kamo se čuje kako tići kantaju, kako me lipo pozdravjaju (pozdravljaju), baš mi je bilo lipo.Uz Via Romu (pržun ili zatvor u Rijeci) čujen kako mi neki fiče (fučka), ma ki je pak sad, obrnjevan se (okrečem se) ali ne vidin nikega, ma valjda sanjem (sanjam) ma vraga sanjem, evo ga opet, pogledan zgorun (gore), a ono, neki mi maše, maše on, mašen ja, ma ki je pak to (u prvi mah mislila san da je neki poznati ki je zaglibil, nikad se nezna?), stanem i čujem promukli glas " mala imaš cigarete? " a joj ča ču sad " imam ", " ajde baci koju " " ma kako ču ti bacit, ča ne vidiš da su na poneštrama (prozoru) rešetke " a on će meni lipo ni pet ni šest " onda prošeči " nego kako nego ču prošetat i to jako brzo, nizbrdo, za čas san došla do Fiumere (ulica u Rijeci), pa preko mosta došla u firmu, a na licu osmijeh od uha do uha, ovi moji su me bledo (blijedo) gledali, ja u jutro nasmijana (jer to su retki petki, da sam ujutro nasmijana), ali nisan niš komentirala, neka misle, nakoncu konca ča ih i briga, meni je bilo smišno, i cili dan se posmehujem i mislin se da nisan šla hodeć, nebin mahala čoveku va pržunu (zatvoru).

Čoveku čulnosti, tom posve čulnom biću (renesanse), lik (modernog) filozofa/subjekta, koji je odvraćen od materijalnog sveta i vraćen u svet koji iskušava u samom sebi, u svet koji je sav jedno ogledalo u kome se filozof ogleda, i za koga je njegov vlastiti odraz u ogledalu sva i jedina istina, lik je samog ludila: " Nema drugog ludila (za renesansu), sem onoga koje je u svakom čoveku, jer čovek je taj koji ga stvara u odanosti prema samome sebi i putem zabluda u koje se uljuljkuje... privrženost sebi prvi je znak ludila...

Duhovno rukovođenje (od strane Crkve) ublažava bolove u svakoj nevolji, kao i tugu svekolikog života, jer čoveku ukazuje na cilj - oboženje.

No, ako želimo pobedit u pustinji života, ostaje nam da molitvom zazovemo Gospodina koji je stalno blizu nas, a da tu svoju volju da ga želimo, i želimo bit šnjime, potvrdimo molitvom i pokorom, potvrđenom dobrim delima, prema Bogu i bratu čoveku.

Tako je ideja Pondekstera bila pravljenje jednog totalnog softverskog paketa preko koga bi se prikupile praktično sve moguće informacije o svakom čoveku na planeti, jer svako može biti terorista.

Dobrom čoveku je zla zena p o n e k a d neophodna.

Pokaži našem čoveku sa srednjim obrazovanjem, pokaži mu tvrdi šankir i pitaj: " Koji je ovo šankir, tvrd ili mek? " - on će obavezno lupiti: " Mek, naravno " - a pokaži mu mek, tada će se potpuno izgubiti.

Usled dejstva metana, vitamin B3 ne može da odigra ulogu katalizatora u procesu aktivizacije insulina. (rezultati istraživanja kjevskih endokrinologa) - meso sadrži samo zasićene masnoće, koje su čoveku nepotrebne, a mogu biti i štetne. - jačina želučane kiseline kod mesojeda je daleko veća nego kod čoveka, a dužina debelog creva mnogo kraća.

3. Povrh toga, Duh Sveti daje čoveku snagu da se suprotstavlja prelesti (zabludi) ovoga sveta, tako što on, mada se i koristi zemaljskim dobrima, to čini kao privremeni posetilac, i ne vezuje se za njih svojim srcem.

Savršena ljubav to učini čoveku, a ova je bila savršena.

Tu niko ne sme da okrene leđa čoveku sa kojim sarađuje, ne zna se ko je lovac, a ko lovina i to nije dobro za Srbiju, rekao je Tadić u intervjuu Tanjugu. Naravno da će oni sada, pošto ih ja sve znam, komentarisati ovo na sledećoj sednici i reći da imaju poverenja u čoveka do koga sede, ali građani vide kakvi su njihovi odnosi, kazao je Tadić.