Odnosno pokušao je početi, ali se neke gospođe i gospodini nisu dali isključiti bez obzira na sve šššš.... molim Vas.... tiho... ššš... mogu li ja???

@TZ, bolja je tvoja iznuđena misao - grobnica pohote. ja bih ublažio i rekao grobnica strasti (leptirića). prihvaćam u potpunosti. @pipi, dobro je da si tu:). pozdrav svima, ššš..... šišam za Fiume... (Zlaja 23.04.2008., 05:47:05)

U sklopu programa bit će izvedene predstave: ' WTF ', koju će postaviti INK u suradnji sa sigurnom kućom, ' Žrtve ljubavi ' u izvedbi skupine CARE iz Srbije, ' Ššš...

Mimač je kul. a ono, u prošlom postu ste i sami vidli kak je bilo svačega tak da ja bzvz tu sad sve to pišem al ššš.. nema veze.. hihih.. eh da. moram reći da sam neke ljude (vidli ste, a možda i ne: P) prvi put vidjela u stanjima u kakvim su bili.. a ono, supač.. kak za koga: D pa da. eee imali smo čak i doktoricu Kugu i doktora Dolittle-a (ne piše se tak, a?) = Tilly i Hrušac.. ajme koji su to smijehi bili.. pa da. ke smo još imali? imali smo pumpu i bačvu v koju sam ja ronila (a oke, nisam ronila al radi fore.. hhihi..) i takooo.. puno se toga dogodilo al po 100, SUPAČ JE BILoooo eh da. u četvrtak je završna tak da budu opet slike i post, afkors. ah.. kak bu neke ljude sram, a jebiga.. kaj je bilo, bilo je. no da. e da, i onda bude post vjerojatno onak srcedrapajući jer mi se sad neda pisat sve to makar mi je tu pred očima slika od našeg razredića lijepog malog šjatkog al ke sad.. a baš smo supač.. mali smo i supač. i ke nam fali? hihih.. al su i akači i cekači i dekači supač.. a baš mi je žao kaj nisu bili i dekači s nama.. a jebigaaaa... ajme kolko put sam ja istu stvar već napisala? hihih.. e jebiga.

znaći, u srijedu, bili mi u zagrebu. ja budala, idiot i sve ono.. blablabla.. nisam rekla ni jednoj blogačici da se recimo, UPOznamo... al oke. predstava koju smo išli poluknuti (u kazalište kerempuh) je bila čist oke... puno se psovalo. baš po mom ukusu... buahahahaha... blablabla.. poslije predstave smo prvo dva sata stajali tam pred kaj to god bilo. onda smo ušli.. gledali smo van goghove slike i od onih učenika bečke škole... doSAdno... svi smo zijevali, a kaj je najgore zeko nije ni ušal tak kaj sam se ja bzvz tam derala - zeko - no, nije bitno. onda kad su nas napokon pustili van smo dobili čak.. čak.. čak dva sata slobodno kaj bumo radili sranja po gradu. aha, moš mislit.. došli tu međimurci radit sranja po zagrebu... jejejejeje. martina i ja smo prvo skočile do name, pa onda se gubiti po gradu. tam f krašov il čiji god dučan (zagrebčanci nemojte zamjeriti kaj se ne snalazim al ipak to je bilo skoro pa pred tjedan dana). i tak. onda se curice zaputile tražiti dučane s bedževima... jejejeje.. ššš, neću čuti ni riječi i tak.. prošle smo bar 10 dučana i svugde su nas drugam zaputili. na kraju smo se sreli s nikolinom i ona nas je otpelala do tog stRIČeka koji prodava. tam smo si nakupovali.. eh, nemam riječi:)) ionak su svi tam te bedževe, zakrpe i one vrage kupovali.. pa reko, bumo i mi. i već smo morali natrag tam se naći pred katedralom. bilo je 15 do 17, al smo mi svejedno još i f terra novu (valjda tak) skočile.. tam sam si ja kapicu kupila.... okrenite si sami kak znate:)) muahahahahaha.. to je moja kapa.. ak niste skužili:)) i dok smo već došle van se je i martina zmislil da bi i ona jednu kapu pa je otišla kupiti.. eh.. smehek tak smo trčale prema katedrali.. pfff.. naravno, tam još nikog nije ni bilo.. eh. kaj buš? malo smo počekale i onda smo svi skupa odišli:)).. eh.. i tak smo se f busu smejali kaj budale, većinom aciju jer je.. eh nikaj. oprostite nisam htela:)) mislim, nemojte se srditi kaj vem neću reći. i to je bil izLET...

Nekome na žalost, nekome na radost... A šta ' ššš?

..... i prođu oni kraj parkinga na autoputu, na parkingu panduri, jedan stoji kraj auta, a drugi piša u wc-u...... ovaj kraj auta vidi ovu trojica kako su projurili 290 km/h, ono ššš.... šššš.... ššš...... prozuje sva trojica ko vjetar i pandur se onesvjesti.......... dolazi ovaj drugi sa pišanja i brzo skoči k ovome, pomaca ga malo s vodom: alo, probudi se, kaj je bilo?????

Ššš tek da znate tako mi Duh Sveti nešto šušti.

Eto ne možeš pobjeć od blogosfere sve da hoćeš. @misti reče poklanjam ti jednu knjigu (ako je već nemaš) zapravo, tvoja je k o i moja, jer je dostupna na netu, besplatno Od Meister Eckhart-a: Kniga Božanske Utjehe (ššš,.. da oni s teovizije ne čuju)

Npr. kada čuje riječ koja mu ne odgovara (" bebica ") glasno uzvikuje " ššš ".

Sada više ne govori " ššš " nego " mama volim te ", ali to ponavlja prečesto i u najobičnijim situacijama.

Malo dijete zaplakalo u 6 i 13, a ja sve ššš, ššššššš, tu je mama.

- Slobodna sam večeras - začuje njen glas: blago je slovo " s " pretvarala u " ššš " i to mu se jako dopadalo.

Š ššš šš šššššš šššš šš ššš šššššš

Super mi je sto su se vecinom svi sprijateljili, a i sto su nastale neke nove ljubavi hehe (ššš)).

Mičem prstima... mekano je, nježno... toplo... mislim da je krzno... škaklja mi kožu, gola sam.. glasovi, tiho mumljanje... bojim se otvoriti oči, bojim se pogledati istinu... Zašto se meni ovo uvijek događa?... ljuta na sebe, htjela bih se udariti, ošamarati... Zašto me poslao ovamo Da poginem još? Umrem od srčanog udara?... negdje duboko ponovo kipti onaj osjećaj sigurnosti.. Bit će sve u redu.. Samo se makni odavde... Mumljanje dalje postaje glasnije... Napola otvorih oči i onako kroz trepavice vidjeh da sam u samom kutu nekog ognjišta (barem me na ognjište podsjeća)... na sredini je vatra, na vatri kotao.. oko vatre u krugu, držeći se za ruke sjede ljudi... O moj Bože.... goli ljudi s krilima... Iznad njih nekakvi prozirni stožac... vrti se u krug, u spiralu... oni su sjedinjeni u mumljanju, u rukama, u sebi... stožac zlatne energije se diže... mumljanje je jače, i još jače, gubim se u glasovima.. tišina razbije se stožac.. nestaje... oni popadaju po podu, leže.... Jeli on jedan od njih?.. još mi ništa nije jasno... trepćem ne bih li se uvjerila da je sve samo san.... jedan se podiže... prilazi... ajme, neeeee, stisnem oči.... Vidio me Sigurno me vidio.. klekne kraj mene i osjetim dodir na čelu, ide preko nosa, polako do usana, pa sve niz bradu.... prelazi preko grudi, pupka.... nema ga više.. tako mi je ugodno.. tako se lijepo osjećam... sanjam... letim, vidim poznatu panoramu, poznate ljude, nasmješim se njihovim, uvijek istim navikama, promijenim smjer, lijepo uz vjetar, prevrćem se, param oblake.... pa sve do sunca.... osjećam vjetar što hladi mi obraze.. osjećam i toplinu sunca... grli me... miluje... topim se.... otvaram oči... onaj isti lik stoji kraj mene... s glavom na koljenima, sjedi i očito čeka.... kosa mu je prekrasna, presijava se onako ljubičastim sjajem, put bijela, mliječna, dugi prsti obuhvatili koljena, duge noge.... poviše sagnute glave luk, svijetlo ljubičasti luk... isijava... on se trgne.. bljesnu tamno modre, beskrajne oči... ja sanjam.. pod krznom kojim su me zamotali štipam se da dođem sebi.. ništa... Ah, došla si, mislio sam da ćeš dovijeka ostati tamo gore... lijepo, ha?... Ššš... t... št.... što....?... muk, zanijemila sam... Ma neboj se.., nasmješi mi se on, a tanka, grimizna usta razvuku se u najljepši osmijeh koji sam ikada vidjela.. ovo ti je sve od straha, znaš Ovdje ćeš se toga riješiti... Staha, kakvoga straha sada zaboga... nije me poslao ovamo zbog straha... Moram ići.. Moram je pronaći... Vjerujem da joj nimalo nije dobro ovdje... Ah, da, zamalo zaboravih da me upozorio kako ti nemaš pojma za ovo što je spremio za tebe... Nije ti ni rekao da si spremna? Mislim, taj starac je očito išumetao.. hmmmmm..., slegne ramenima kao da on tome nije kriv... A, ništa, morat ćemo malo izgubit vremena na razgovor... Pitanja po glavi se vrte, samo što ne iskoče kroz uši, oči, nos od silnog broja.... Ja ležim nepomično zamotana u krzno, širom otvorenih očiju i slušam... slušam... ovaj ne znam ni koga.... ne znam ni gdje.... ne znam NIŠTA

Ali naravno ššš ne smiju hrvatski političari otvoreno o stvarima koje bi mogle uvrijediti međunarodne bankare.

Ššš, " stišala me s prstom na usnicama.

srećom, kad god se zapalim tu je moja porculanska figurina koja mi stavi prst na usne i kaže miruj, utišaj se šššššššššššš ona kaže ššššššššš, umiri se ona kaže ššš.

A zamislite se tek u kućnom kinu dostojnom Enterpriseove palube: pneumatska vrata koja se otvaraju sa ššš-ššš, alarm koji osvjetljava cijelu sobu u stanje pripravnosti, paneli s LED-icama koji trepere kao da će Geordi LaForge svakoga časa početi petljati po njima.

I ove je godine, baš kao i prošle, sudjelovala na radionicama i otvorenju Goranovoga proljeća u Lukovdolu, 21. ožujka 2010. godine gdje joj je i dodijeljena 1. nagrada, a svoj rad je predstavila pjesmom Ššš.

Vatreni ŠŠŠ dobiva u ruke hrvatski nogomet nakon Eura.

- Ššš šta to, šta to?

Nešto ono šššš, ona je ššš, s onim, ma da, da da, i onda psssst, špššššš... johe meni

Iza mene bakice, jugonostaličarke dovoljno pristojne da se nisam morala boriti protiv svog ŠŠŠ.

E pa ispada da sam ja jedna od tih " ŠŠŠ " ljudi.

" Treba imati vjere, ali ono ne sad vjere u Boga, Isusa i to, nego ono, vjere u sebe. " I onaj Violetni prasuljak sa svojim ššš.

Nakon korektivnih mjera i tek što sam krenula da ih vadim van iz ulja - PRASSS (ššš - to se crvlji moja koža ispod nosa i na podbratku).

ššš, slušajte, ššš čekaj, ne čujem, čekaj, kasnim pa se moraš požuriti jer nemam vremena se igrati s tobom. ne, nemam. ššš, ššš.

Treba mi taj ' ššš, phuuu... ' šum, povjetarac Duha Svetoga, jer s njim ne tek da bi hodao, ne tek da bi trčao, letio bih, do svih krajeva svoga srca.