Onda sam čuo da nitko bez štele ne može upisati kriminalistiku i nekako sam išao da bih dokazao sam sebi da mogu i bez tih stvari upisati taj faks.

Kad si Ti znala čez oblok pogledet, Kak da su rože oživele bele, Kak da su dobre Ti dragale ruke, Kak da su k Tebi privinut se štele.

Vu njih navek još ta jutra su plava, Vu njih još rožice cvetaju bele, K Tebi dišeće privijaju cvete, Dobre Ti ruke bi dragati štele.

meni je bilo jednako neposredno prije i nakon što sam diplomirala, ali bih se svejedno mijenjala s tobom (nakon što diplomiraš, na pravu pogotovo, skužiš da te s tvojom diplomom nitko ne treba, nitko te neće zaposliti, svi traže iskustvo, svi se zapošljavaju preko štele...), jer sad već godinu dana

daj dinke1 ne seri. hercegovci su samo opljačkali sve što su mogli opljačkat. ni u bih se nisu borili oni nego hrvati iz srednje bosne. loliko je bilo hercegovaca u nasim profesionalnim brigadama koje su odbranile i oslobodile hrvatsku. pun je dubrovnik hercegovaca bio prije rata pa šta ga nisu oni odbranili. u hercegovini je bilo plati 300 maraka mjesečno ako nečeš u rat. i tako su ifunkcionirali. a tko je vodio, razne tute, štele i ostali koji su reketarili cilu hercegovinu i pola hrvatske. da ti nije šušak ili rojs odbranio hrvatsku.

čujež ti jena obična zlevanka jerbo kak ti morež opče tak nekakvoga reči da koda te nema kad sem ja tebe čekal da mi platiž jenu pivu a tebe opče neje bilo i točka uzkličnik. nek ak me buž izazivala tek onda buž vidla svojega boga jerbo dok te ja primem kaj buž se zvezde nebezke vidla. nezvao se ja branko il bilo kak sliđno. al neje to nižt kaj je meni jena konobarica rekla da sem ja jen junak jerbo bi mene se dekle vu selu štele a ne samo jena konobarica nek čak i trgofke il bilo koja dekla ot bilo koje fele. a ja bi samo štel jenu koja bi mi dobro znala skuvati i fine kolače speči jerbo je meni preveč dobro jesti bilo kakovu hranu ot bilo koje kvalitete samo nek je kvalitetna il sliđno. nek se to zna a ne kaj se nebi znalo i točka branko

i sad daj ti uči hrvatski kad fali slovo. čudo jedno da je to ovaj dečec kaj veli da dnevnik uvek počinje na vreme metnul nutra, jer riječ je o jednoj velikoj kući kaj izdaje. i ne sećam se kad je v zadnjih dvajst let imala ta kuća tak grdu reklamu iako ne znam kaj bu to njima naštetilo u postojećem uređenju stvari, bića, pojava i inog. dakle, napisali su taj nikudžbe neke tete koje nisu štele pred kamere, jer valjda si nisu stigle frizure napraviti, pregledale su ga druge tete i stričeki i zaprav prošlo dete sto kilavih babica i krenulo u školu. sećam se nekad kad bismo našli v školskoj knjizi grešku da smo mislili kak je propast sveta došla prije najavljivane dveidvanaeste. a sad kaj? deca se uče već od prvog razreda kak je svet nesavršen što je u jednu ruku dobro. zakaj ih držati u zabludi. nek odmalena skuže kak je okej spizditi nekaj na brzinu, drpnuti lovu i pobeć. sva ta pizdarija od udžbenika nakon vokićke poprimila je spiku: smućkaj, zemi i pobegni. zmišljale su se svakakve idiotarije uključujući i udžbenik iz tjelesnog i onda se bežalo. nije se ni postavljalo pitanje odgovornosti, o greškama se raspravljalo na nedjeljnim ručkovima uže familije koja je kakti dobila udžbenike gratis. ove nas godine kao više bole greške jer smo udžbenike morali keširati. primjerice jedan mali bijedni udžbenik upitne kvalitete iz povijesti kaj nema ni sto strana zaslužil je koštati 130 kuna iako bi i autori i svi koji su u toj nebulozi sudjelovali zaslužili kopanje kanalizacijskih kanala na bijeniku. ajde pa lepo kaj su se v dnevniku setili tak malo to popratiti, doduše kaj pesi karavanu, al i to je nekaj, moramo biti skromni. i tak, kupim ja šekret papir kakti eko s tratinčicama i još mirišljavi. i skužim kak su te male, lepe tratinčice zaprav jedna strašna čudovišta, mali monstrumići kaj se lepe i za rit i za školjku. pa di je tu sad eko kad puštaju boju u punoj cjelini. al kaj, ja bum ih reklamirala mamu im botaničku, al kaj bu deca s tim knjigama. kaj bu ona i di reklamirala. jel bu dobila drugu knjigu s trideset slova il kaj kaj

evo još uvijek ništa od mog računa... zovem finu svaki dan, pričaju da moj slučaj nisu dobili... ali danas sam došao do neke štele pa se nadam da će ubrzati malo i da ću u roku od tjedan dana dobiti svoj račun nazad. jer teško je da zbog 700 kuna ne dobijem dvije svoje plaće, a sad po novom su mi i dječji doplatak blokirali, moram neki zahtjev napisati da mi to ne blokiraju. ma užas. a da su mi lijepo samo jednu opomenu poslali platio bi dug i zaboravio na vip...

Snimateljska ekipa: Lovro, Jela, Slaven, Štele i Ena snimaju, a Dejo i Filip postavljaju telefonski kabel i uspostavljaju telefonsku vezu između bivka u jami i logora na površini.

Odnose smeće i višak opreme (Štele, Slaven, Tihač, Jela, Dejo, Filip, Ena, Jana, Marko).

oj evo novi post... marija me već jako dugo nagovara da ga napišem... da počnem od petka... ujutro sam bila u školi, pa sam se poslije išla šetati s karolinom.. e to su bile komedije... išle smo kroz trnovec pa smo se sjetile da bi mogle iti po onom putu koji vodi do aerodroma.. i krenule smo, al smo onda nekaj fulale pa smo na kraju po polju došle do aerodroma.. pa se je neki avion počel spuštati.. onda smo otišle prema bubi i doma.. e kako smo se smijale.. a ja sam imala bijele patike (jer u početku nismo znale kud pemo).. kako sam ih zmazala... jedva sam im vratila bijelu boju.. haha.. ijoj.. onda subota.. bila sam u dijani s karolinom, njezinom sestrom i petrom b. ludo je bilo.. jedno vrijeme smo štele i quatro malo posijetiti al smo odustale.. prvo dok smo došle smo si bambus naručile... onda je došel Zok (dečko koji je bil s menom i karolinom u gostima).. pa nam je još jednu rundu platil.. s tim da ovo prvo još nismo spile do kraja.. e koji su to smehi bili... onda je otišel jer je došel s posla.. a radi u zadru... onda smo i sermeka srele... pa nam je i on jednu platil..... i tak.bile smo negde do 2.. al bilo je ok drugi tjedan imam praksu.. bar malo odmora od škole... to je to.... pozdrav Mariji, Igoru, Nini, Karolini, Antoniji, Petri B., i cjelom mojem ludom razredu...

Na produženi vikend iz Zagreba dolaze Darko Štefanac (Štele), Slaven, Filip Filipović, Ena Vrbek, Dejo te Igor Jelinić (Jela) iz Karlovca.

Arbour je tada prijavila RH iz triju razloga: neizručenja haaških optuženika Vinka Martinovića Štele i Mladena Naletilića Tute, nepriznavanje nadležnosti nad Bljeskom i Olujom te zato što nije dostavila dokumente u predmetu Blaškić koje je tužiteljstvo tražilo.

5) ako i pored zabrane naredi ili dopusti brodu isplovljenje iz luke iako nije položeno jamstvo za naknadu štele prouzročene onečišćenjem mora (članak 78).

a što se tiče nekih novih ljudi... e, pa... zanimljivo je upoznavati nove ljude u različitim društvenim situacijama... jer vidiš zanimljivih ljudi van svoje štele... koji su ili stariji ili malđi... i vidiš da se sve nešto dešava oko tebe... pa i mene to malo motivira... jer ipak sam ja žena u godinama... i motivacije nikad dosta... jel da da da? hehe pozdrav:) Eryka

BRANKO ŠERIĆ, Zagreb krivičar Odvjetnik Vinka Martinovića Štele i pravni zastupnik Vesne Levar, udovice Milana Levara, koji je uspio isposlovati odštetu što ju je država za Levarovo ubojstvo obitelji morala isplatiti.

Također, postoji i popis onih koji su odbili mobilizacijski poziv, bilo bjegom ili preko štele.

I nemoj reči da su nestabline, jer sjeti se da ih je sedma uspjela stabilizirati, tj, ispalo je ko da su molekule pokazale nekakvu inteligenciju i znajuči da buju uništene su štele to sprječiti, samo Katica nije za to marila (jedan minus za nju) i kaj onda kaj je slabiji od hyper spacea, kad nemreju iz njega pucati, dok iz warpa možeš.

kakove sem bedaztoče senjal ovu noč to jož neje bog videl vu čitavome svemiru a ni odzač s koje god da strane okrenež. ja neznam kolko je točno vur bilo al tak negdi dok sem zaspal samo su mi nekakove slike počele po glavi prebežavati. i točno je ovak bilo kak bum sat natipkal. ja sem taman stal na pol dvora al nesem zaprav stal nek sem to samo tak senjal al vam morem reči da je to bila prava slika kak za stvarno da se je to događalo. baž sem se igral malko z đekicom i pohitaval mu nekakovu tresku kaj mi ju je nosil i samo otjemput čujem ja nekakovo prčketanje za sebom. a ja se okrenol a kat tam imam kaj za videti. pravac i direk na mene ide pevec. sedel je na biciklinu i gazil kak zobnorjeni. i točno sem mu videl v jočima da mi oče nažtetiti bežtija prokleta jena huda. vrtel je pedale kaj sem taman pomizlil sat dok se zapiči v mene kaj mi joči zbije z glave vun. i onda je zakukurikal i zdigel je jenu nogu i spuztil kanđe i diregt da bu meni vu facu jih zapičil al sem se ja naglo zmeknol kak pravi karataž i pevec na biciklinu je samo prehujal kraj mene kak ekzprezni vlak z lokomotivom. i naglo je zakočil i zdigel se na prvi kotač ot te silne nemilice i pak na mene. a ja videl da vrak šalu bere i trkac vu hižu. al kak sem ja bežal tak je hiža bila se dalje a pevec je juril za menom i juril i otjemput mu se je na biciklinu stvoril nekakov mali motorič kaj da ga je nešče privaril švas aparatom. i on ga je vužgal kaj je zaroškantalo kak traktor ot staroga pičpura dok mu je ono auspuv bil zbušen i pravac za menom. ja sem bežal kaj da sem pomahnital al je pevec samo malko stiznol gasa z nožnom pedalom i skoro da me bu dostigel. a đekica je pametni cucek i videl je otjemput on da vrak šalu bere i pravac je na pevca najurišnol. i dostigel je pevca i počel mu je nekakovu cevčicu grizti na motoriču. i otjemput on to pregrizel i benzin je saj scurel i motorič stal kak zakopan. i to je bila prava sreča. e jesem ja znal da je moj đekica stražno pametni cucek al si to čovek opče nebi mogel zamisliti da je baž tak inteligetni kaj bi se tak nečega mogel zmisliti. a ludi pevec dok je to videl skočil z biciklina dole i skoro da je nori bil od beznoče i otnekud vraga je zmogel motorku malu štilovku kaj si imal kaj za videti kak je bila lepa kaj slika a na sliki ganc nova motorka z tvornice zišla. i kresnol ju je zataj čaz i vražja je motorka mam od prve zainat vužgala a inače nigdar neče. nek ju moraš osam devet put zakurblavati dok ne vužge. i pevec navaljil na mene. al sem se ja nekak zmeknol ko pravi ninđa školani i pevec nasrnul na đekicu. a velim ja njemu e to nebuž bežija prokleta đekicu mi ni pipnol i onda mi je pukel film i zel sem rasove i zamanol sam diregt u pravcu na pevca i zbil mu motorku zruk. a pevec kak je videl da je upal u lošu situvaciju samo je spuztil glavu. onda sem mu rekel kaje pevec kaj se sat praviž francuz. zdigni glavu i pogleč me v joči kak čovek čoveka ak nemaž straja. a pevec polako zdigel glavu i poglenul me onak milno kaj je pomizlil da mu se bum smiloval i veli on meni čujež branko naj me prosim te vmoriti jerbo ja opče neznam kaj me je snašlo nek su to vu mene nekakove nečizte sile vušle i štele su obvladati z mojom pameti. onda sem mu rekel čujež pevec vandrač jeden obični jož samo jemput al znaš kaj je to jemput ak ovakovu glupozt napraviž više te nebu ni dragi bog spazil nek ti sekirom glavu otsečem i skuvam te v loncu i pojem z sosom od paradajza i tenfanim krumperom a đekica ti se kosti zogloba. onda je pevec rekel nebum gospon branko više nigdar čazna moja reč. onda sem se samo okrenul na drugu stranu i zel sem motorku i pospravil ju v štagelj na jeno meszto. još sem samo stigel đekicu malko podragati i onda sem se zbudil. več se je taman i daniti počelo. mam sem zišel vun a pevec je več bil na dvoru i čipeljil je jerbo je mama puztila kokoši več bila z koca vun. pravil se je kaj da me opče ne vidi a ja sem si mizlil i bolje da me ne gledi v joči jerbo mu mam z vratom ofrknem prokletoj životinji. đekica je još spal a ja sem potiho se kak indijanec otšuljal i zel z škrinje komat rebric kaj me mama nebi vidla i odnesel sem ih đekici i rekel sem mu eto ti đekica moj dobri to ti je zato kaj si mi života spasil. još sem se samo naluknul vu štagelj al štilovke neje bilo i to je baž prava šteta jerbo bi mi jedna takva mala motorka baž dobro došla dok bi drva prepiljaval. dok sem se vračal v poztelju još si malko prileči vuru dve zaletel sem se kak pravi nogometaž dok puca penala dok jen protivnički igrač druge fele napravi enca i tak sem vritnol pevca kaj je poletel tri metra v zrak i jož dalje v daljinu. mama je samo zaviknola branko pak el si ti pobenavel a ja sem se samo onak smežno nasmejal i rekel sem joj naj se nikaj starati mama zna on zakaj je to. i onda sem otišel spat kaj se nesem niti okrenol. i mam više nesem senjal takove bedaztoče nek sem spal kak zaklan. točno. pozdrav sima skupa od mene.

Jednom sam ih na Korčuli tolko nalovil da smo ih hitali mačkama, a one ih nisu štele jest jer su bile prežderane...

Triba sapnicu napraviti ekstratvrdom i glatkom, triba se potreviti milijun stvari koje inženjeri mukom štele da bi dobili ono što im triba.

Ovo nije znastvena hipoteza nego šteljenje, štele na štelu i krpa na zakrpi.

A umrijet ćemo svi vjerovali ili ne, prije ili kasnije, zdravi i bolesni, oni s parama na računu i oni bez, gay str8, vege i mesožderi, kad-tad ćemo svi završit na istom i nema te štele ili zdravlja koja će vam oko toga pomoći, život je jednostavno spolno prenosiva smrtonosna bolest, i što na to reći?

Osim mladih dečkof došli bi i starejši, oženjeni, koji su rado plesali s pucami pričaju starije žene koje se vrlo dobro sjećaju starog običaja U trenutku gda bi jen od starejših rekel da sledi vulenka (djevojke koje su za udaju biraju partnera za ples), puce bi zobrale dečka s kojim su štele plesati.

1. nisu ni miritale poć na euroviziju, baren 2 grupe bile su boje od njih (istrjani) na našem natjecanju. 2. nabijen ga na čunu ko ih je posla u norvšku. 3. nepošteno odabrane, predstavnice zagrebačke škole zavijanja, prošle su taman kako miritaju. 4. kriminalce koji štele hrvatski eurosong triba nabit nogon u šupak - jer od svih nas prave budale. 5. možda u svom kvartu feminem predstavlja nešto, u županiji su ništa, u hrvatskoj nula, u europi - apsolutna NULA. 6. kad će se, napokon, počet čistit krimnal sa HTV-a?

Sve do uhićenja Vinka Martinovića Štele, Skenderovo najjače uporište bila je Hercegovina.

Tijekom policijskog uhićenja Vinka Martinovića Štele u Splitu, Skender je odigrao značajnu ulogu pokušavajući spasiti svoga prijatelja.

Tribunal u cijelosti podmiruje troškove obrane Ljubičića, Naletilića Tute i Martinovića Štele jer je uvidom u njihovu imovinu utvrđeno da su " potpuno siromašni ".

razumijem ja tebe, al te zakon ne razumije, a ove što se uguze preko mita i štele zakon još nije dohvatio... to je problem... al kako i sam kažeš valjda će doć vrijeme da će bit posla... dotad moramo preživjet... znaš i sam kako, al trebamo težit boljem i vjerovat u bolje sutra.... a dali sa imao sreće s tim gdje sam rođen... ne znam... možda netko živi lošije a da je sretniji... al kako kažu... nije sretan onaj koji puno ima nego onaj koji malo treba...

Razne firme u HR su se razvile i dočepali monopola zbog štele a ne zbog vlastite sposobnosti njenih menađera.