Za vrijeme odmora i okrijepe_ zajedno sa PD Pobeda i Železničar.

fčera me je tak pred poldan nazval davorica i veli on meni čujež branko el idež z menom na pilanu. a pitam ja njega a kaj bumo na pilani davorica a veli meni davorica a jesi ti smežni branko pa kaj bi nek bumo dezke piljili. i tak sem si ja onda samo jene sandale nabrzinu navlekel na noge i zdimil sem kak stari ferguson dok me mama jož nikaj ne zapita kam idem il sliđne bedaztoče. a velim ja davorici dok sem dožel k njemu morem ti reči davorica da več fanj dugo nesem videl staroga pilara i morti čak odonda dok se je ranko skoro vužgal. a veli davorica em naj biti smežni branko pak nejdemo k pilaru kaj bi išli k tom starom nemorutu jerbo meni trebaju ajnc a dezke spiljene a ne levo dezno i sim tam kak pilar pili. a velim ja njemu a onda kam idemo a veli davorica idemo na pravu piljanu viš da sem nam i jezti zel. i tak smo mi lepo zakapčili prikolicu za traktor i več je davorica pomalo i zateral kad samo otjemput nešče viče stanite stanite strela božja vu vas pukla. a kad ono to deda zdigel štapa vu zrak i bež zanami. i davorica onak naglo prikočil i veli on dedi a kaj očež deda. a veli deda kaj si si ti to zamislil bez mene otiti i skočil je na prikolicu kak jena crna pamtera dok skače u naletu na zebru z špinčasti vuvi nebili ju priklala za hititi nežt na rožtilj. i onda je rekel deda teraj davorica i mi smo zaterali. šibali smo čez selo kak mladi veter v adidaz patikami orginal kaj kožtaju pol ljucke plače a ljudi su gledeli jene prave bečare i onoga blesavoga dedu kaj nam je kvaril jenoga proseka. to je bila prava pilana. se jena specijal procedura kak vu jenu tvornici i jene šinje kak da bi po njimi vlak išel. samo smo nahitali trupce na jenu pomičnu proceduru gore dole okreni zakreni i dezke su bile spiljene dok si nabojil do par minuti do jednu vuru. dezke smo lepo nahitali na prikolicu i malo smo si pojeli nežt za jezti kaj je davorica zel a čak je i gozpon pilar si malko z nami prigrizel i seli smo na traktor a deda na prikolicu i pravac doma. traktor je tak lepo štektal kaj ga je bila milina za poslušati a veter nam je samo šibal po lasima. i tak dok smo došli pred prugu a davorica malko prikočil kaj se traktor ne nadrocne. i samo otjemput počel je onaj bezni železničar rampu spužčati i to baž nama pret nosom. a velim ja davorici po gazu davorica po gazu vraga bumo sat toga jenoga vlaka čekali pol vure na toj vručini. i davorica po gazu i spod rampe a rampa se spužča. i taman da bumo prešli i ja se okrenol da vidim kak bu to zišlo i čitava kazkader akrobacija a onaj blentavi deda opče neje skužil tu jenu našu filmzku akciju kaj bi se prignol i zbegel rampu i diregt se šubeknol z pol čelenke pravac vu rampu a to je jeno jako težko železo. samo se je prekopitil kak pajcek dok ga opičiž sekirom po pol čelenke na kolinju. čim je prešel prugu davorica je naglo prikočil a rampa se je spuztila. skočili smo z traktora i pravac glet kaj je z dedom. ležal je na prikolici načisto mrtev niti da bi se pomeknol a prek čela mu je bila takva denga kaj bi ju z aparatom trebalo slikati i crvene farbe od rampe. železničar je dobežal kak da ima cipele na male raketline i pravac na davoricu navaljil da opče neje normalen jer nas je se mogel vlak potuči i razhitati po selu kak vruče krumpere. i jož da se je i to dogodilo a tak lepe dezke smo imali na prikolici samo bi ih se lokomotiva razhitala po zraku a to bi bila prava šteta. davorica se je samo prijel za glavu i narekal deda moj deda moj rampa te je vmorila. mam se je skupilo ljudi kaj da se karamele dele pret dučanom zabadav a železničar je štel i miliciju zvati. a deda niti da bi mrdnol. a veli jen šofer ot jenoga velikoga kamijona ljudi dajte vodu da ga polijemo preko glave. onda je jena žena otišla doma po vodu a vlak je vutom čazu prejuril kre nas i lokomotiva je samo zaprčketala kaj da nas oče pozdraviti. i rampa se je zdigla. davorica je moral meknoti traktora na stranu kaj budu auti i kamijoni i druga srectva od prevoza mogla iti poprek pruge a jena je žena donesla punu kantu zdene vode i šofer je polejal dedu po glavi z punom kantom vode i onda ge je jož par put pluznol a deda je samo pregledal kak da se je zbudil na ranje. davorica je samo zavriščal deda moj deda moj žif si a na čelnki je skočila kvrga kake orej velika. i ljudi su se mam razišli jerbo je se dobro prešlo a mi smo skočili na traktor i pravac zdimili doma dok onaj bezni železničar neje jož i miliciju pozval a to bi tek bila jebada dok bi jim objaznili kak smo naleteli na rampu. deda se je samo držal za glavu mesto da je puztil kaj bi mu se malko razbiztrila na vetru. al dok smo dožli doma tak je oplel davoricu prek pleč z onim svojim štapom kaj je samo puklo kak da bi mala deca petardu hitila. a veli davorica deda moj a zakaj si me. a veli deda zato kaj si traktora pravac na rampu napeljal kaj buž znal da se takove bedaztoče ne izvađaju. al je deda se kriv a ne davorica jerbo da se neje zgledal levo dezno i da je spuztil glavu u pravome trenutku rampa ga nebi šusnola i več bi otkad bili doma. a to bi bila takva akrobacija kaj bi se ljudi jož dugo o tome spominjali po selu naširoko i napoprek. al jebežga kat se taj stari nemorut mora navek porinuti tam gde mu neje mezto. a tek da je pod vlak opal sad bi lepo davorica bil na robiji a ja bi moral sam traktora doma dopeljati i to bi bila jebada jerbo ja na njegovom traktoru opče neznam brzine menjati. pozdrav ot branka sima skupa prijateljzki i jen uskličnik

Zajedničkim naporima četrdesetak speleologa Istarskog speleološkog saveza te slovenskog Jamarskog društva Rakek i Jamarskog kluba Železničar, iz jame je izvučeno oko 7 kubika smeća.

Osim članova tih udruga na ekspediciji su sudjelovali i članovi SO Velebit iz Zagreba te JK Železničar i JK Krka iz Slovenije.

To su dva planinarska društva Pobeda i Železničar.

Istraživani su još i ponor Vele Vode u Gorskom kotaru 1976. (1495 m), jama Golubinka na Velebitu 1973. (- 148 m), Brezno pri Gamsovi glavici u Sloveniji 1972. zajedno sa članovima JS PD " Železničar " iz Ljubljane (- 447 m), Ponor iznad Pećurine kod Niša 1974 zajedno sa članovima SO Beograd (- 90 m), Ponor kod Rašpora u Istri 1974. (- 335 m), Crveno jezero kod Imotskog 1976. (- 250 m), jamski sustav Kicljeve u Gorskom kotaru 1979. (- 285 m) i dr. Posjećene su poznatije turistički uređene špilje u inozemstvu autobusom: u Mađarskoj špilja Baradla 1976, u Austriji špilja Eisriesenwelt 1977. i špilja Luhrgrote 1978., te špilja Grotta Gigante kraj Trsta 1977. Član odsjeka Branko Jalžić je kao sudionik alpinističkog trekkinga na Himalaju 1975. posjetio tamo i neke špilje, a 1979. kao sudionik Slovenske speleobiološke ekspedicije i neke špilje u Sri Lanki.

Članovi SO Velebit pridružili su se članovima JK Železničar u istraživanju Žirovcove jame.

Na tečaju su bili Iva Šklempe-Kokić (SO HPD Željezničar), Petra Kovač-Konrad (Freatik) i Vedran Jalžić (SO HPD Željezničar, HGSS). Instuktori koji su došli iz Slovenije su Igor Vrhovec (JK Železničar) i Uroš Ilić (JK Krka).

Na ekspediciji su sudjelovali i gosti iz Mađarske (članovi nekoliko klubova), Hrvatske (SD Istra Pazin), Slovenije (JK Železničar Ljubljana) i Bosne i Hercegovine (Ponir Banja Luka).

Božić je sa članovima Jamarske sekcije PD " Železničar " iz Ljubljane sudjelovao u istraživanju jama na području Triglavskih jezera i Komne.

Osnovan je 1955. kao speleološka sekcija Planinarskog društva Železničar, a 1978. je osnovan samostalni klub.

Društva koja su sudjelovala u dosadašnjim istraživanjima (od 2004.) su: SO HPD " Željezničar ", SU " Estavela ", SK " Samobor ", DDISKF, HBSD, SO " Velebit ", JK " Železničar " - Slovenija, JK " Krka " - Slovenija, SU " Spelunka " i KPA " 3. maj "

U nedjelju 20. prosinca 2009. troje članova Speleološkog odsjeka Velebit iz Zagreba pridružilo se članovima Jamarskog kluba Železničar (JKŽ) iz Ljubljane u jednoj od brojnih istraživačkih akcija JKŽ u Žirovcovoj jami (RP1) kod Vrhnike.

Otec Joža, železničar, sin Joco, a imena matere i čeri se ne sećam.

Odlično su krenuli, redom dobili Železničar 3:0, Kamnik 2:0, Muru 2:0 i odigrali neriješeno sa Triglavom 0:0. Međimurje nas je dobilo 2:0 i zadnje kolo nam je trebao bod protiv Celja za prolaz.

NK ŽELEZNIČAR MARIBOR, GAK GRAZ, NK RADVANJE, NK SLOVENSKA BISTRICA, NK KRKA, NK MALI LOŠINJ, NK ALUMINIJ I NK CELJE

Nama dobro poznati Maribor kojeg organizira NK Železničar iz tog grada u Sloveniji.

Otac Branko je iz Vrsina kod Trogira, a otišao je u Niš braniti za Železničar.

Naravno, takav igrač brzo je zapeo za oko moćnijim klubovima pa je ubrzo Bilaja otišao u metkovićku " Mehaniku " a nedugo zatim i u " Železničar " iz Niša koji je u to vrijeme bio prvoligaš.

Osim gore navedenog, Niš ima dugogodišnju tradiciju dobrih rukometnih klubova, kao što su RK Železničar i ŽRK Naisa.

Pored toga značajnu ulogu u srpskom sportu imaju i KK Ergonom i VK Niš, ali i Atletski klub " Železničar ", koji je imao dobre dugoprugaše i maratonce.

Početkom 1945. godine obnovljeni su Radnički i ŠSK (od jeseni iste godine Železničar) i Borac.

U jami su bili Milan Ferran, Mojca i Boštjan Vrviščar, Jani Glavina, Andrej Hliš, Vesna i Roman Hrdlička Bergelj (Jamarski klub Železničar, Ljubljana), Darko i Ana Bakšić, Dalibor Paar (Speleološki odsjek Velebit, Zagreb)