bogme je sakačkoga vraga bilo ove dane. jerbo sem kukuruzu bral. i od davorice su kukuruzu brali tak da ima pozla kaj čovek nezna kaj bi sebom il bi prvo jeno išel delat il drugo. il treče. v subotu je došel ivina z beračom i letel je po mekoti kak obnoren a jasem si mizlil e sat dok se prekopiti jerbo je čudo kakova je mokrina bila a mekota je malko nagnota na jenu stranu levu. i taman dok mu je oztalo jož za dezet petnajzt minut brati kat eto ti vraga. samo je prepal berač vu blato i zagrezel. onda sem moral doma po sajlu bežati kaj sem ga zvlekel vun. privezali smo za njegovoga traktora z sajlom i veli meni ivina sat dok ti manem a ti samo stizni po gazu kaj me zvlečež. i onda mi je manol a ja stiznol kaj se je samo kadelo z traktora i nagnol sem se jož čim jakše napre kaj ga bolje povlečem. i nekak je zišel zblata jedva. dok sem dožel doma več so me čekali i davorica i njegova mama i deda kaj mi pomoreju hitati kukuruzu v koš. bil je i mižkina dožel al sem mam znal da ot njega nikakove korizti nebo jer on nigdar nikaj neče delati nek veli moja mama da dojde samo kaj bode lokal. došel je i vujec od mame i vujnica kaj nam pomoru. i tak samo kaj smo počeli hitati na elevator kat eto ti pak vraga. vujec je nekam kvragu otišel pod kož i kak je elevator hital kukuruzu tak je jena lat sfulala i opala direkt vujcu na glavu. ja sem bil žifčan kak da sem lut jerbo je se išlo samo naopak. začaz mu je to naoteklo i više neje mogel hitati kukuruzu. jož ga je i deda od davorice zajebaval da je nemorut i kak mu je mogla lat opazti na glavu jerbo se takovoga nekaj rekel je deda njemu nigdar nebi moglo dogoditi. i onda je jož mama zabila da joj je picek v rolju i sav je zagorel i se je otižlo k vragu jerbo smo jož i gladni oztali i tu subotu bom pamtil dok sem žif i na onome svetu. drugoga nemam kaj pametnoga nikaj za natipkati nek lepo se pozdravljam i idem si malko počivat. branko.

i eto ti sat i vraga. ja si lepo denez malko nakuril v sobi kaj mi nebu zima jerbo se denez nemre nikaj delati kat dežđ curi ot ranoga ranja. i ja lepo vužgal svojega kompijutera i da bum malko jenoga tetriza preokretal il kaj sliđno kat se ja malko zapeljal po tome jednome internetu i imam ja kaj za videti. a moji sloni više nema. kaj da su v zemlju prepali. i ja spužčal slova gore dole al nigdi da bi pisalo nikaj o jenima slonima. i mam je meni sinolo v glavu kaj je meni zdrafko rekel. to mora biti on jen viruz bežtija prokleta mi se v moj kompijuter navlekla i slone mi poždrla da bog da joj lampe vsele. i kaj bum ja drugo nek mam po zdrafka kaj mi moje slone povrne jerbo je on jen stručnjak po pitanju kompijutera i sliđnih tehniđkih procedura. i saci aj pomizlim pak nemrem samo tak saki čaz iti po zdrafka kaj got se na mojemu kompijuteru zgotovi a kaj mi ni računati nikaj neče ni nižt a dok ga negdi v selu sretnem neče niti na pijaču iti jerbo on ne pije alkohola kak niti jeden pravi struđnjak kaj mu nebi ruke drvtale dok po kompijuterima pretipkava. i tak sem ja zel jenu pivsku flašu i nuter sem fine rakije nalejal i z plutenim čepom začepil. i onda sem malko pričekal dok mama neje otižla vun z hiže i fletno sem jenoga piceka z škrinje zvadil i del vu vrečicu i jenoga kišobrana i pravac k zdrafku se zaputil. a veli meni mama a kam čež po takvome čudu el ne vidiž da curi kake z kabla. a baž je vutom čazu curelo kak da je nešče toga kabla vu trofaznu struju vuštekal. a velim ja mami naj me nikaj pitati moram bežati k zdrafku kaj mi slone povrne. a veli mama koga vraga. a velim ja njoj neje nikakov vrag vu pitanju nego sloni su mi neztali z kompijutera i tođka. onda je mama samo rekla esem ja znala da ti taj tvoj komputer bode il predi il pozle su pamet pomutil. a kaj bi joj onda i išel objažnjavat kat ona o tome opče nema pojma i jož bi sto let trebalo prejti kaj bi bila takov struđnjak za kompijutere kakov sem ja. i tak ja dožel lepo k zdrafku i velim ja njegovoj mami gozpa dober den a veli ona meni dober den branko a kaj trebaž. a velim ja njoj čujte gozpa ja bi hitno trebal zdrafka po jenome pitanju. a veli ona baž je otišel v dučan al sat dojde. a kakov je problem vu pitanju jel ti morem ja kak pomoči. a velim ja njoj nemrete gozpa jerbo su to važne stvari v pitanju kaj vam bum objažnjaval nek da mi je jen viruz slone pojel. a veli ona meni em naj reči branko da je veđ i na slone prešlo. a velim ja njoj prešlo je kat vam velim ja vužgal kompijutera a moji sloni viže nema kaj da su vu zemlju prepali. i eto ti zdrafka. a veli on meni o brankec kaj je bilo el ti je morti modem pregorel. a velim ja njemu kakov modem nek su mi moji sloni neztali pak sem mu se lepo objaznil. a velim ja njemu kaj ti mizliž zdrafko jel bi to tebi bil problem moje slone povrnoti. a on je samo rekel neznem nek moram videti problem. onda sem mu dal onoga piceka i rakiju a veli on meni pak jel si poludel branko znaž da ja ne pijem alkohola. a veli njegova mama no puzti zdrafko kad je veđ donesel nek bode jerbo rakije navek treba i za rane inficerati. i tak smo mi onda krenoli. a dok smo dožli zdrafko si je samo sel za kompijuter i veli on meni e da vidimo sat branko kaj se tu more poduzeti. a velim ja njemu poduzmi ako boga znaš samo kaj mi se moji sloni vrnu. i tak je malko natipkaval i pretipkaval i veli on meni e sad jož samo da napravimo kopipazte i to je to. i tak je on miža samo sim povlekel i tam i eto moji sloni na iztome meztu gde so i bili. samo ona plava slova neje mogel nikak povrnoti. jerbo ga je taj problem jož i ot prije mučil a rešenja nema. i sat su moji sloni lepo tu. pozdrav prijateljzki od branka i dabog da se ne ponovilo uskličnik bok.

Eh a ve si zamislite da vam v noći dok spite štakor pobegne s kaveza i počne vam bežati po krevetu i grickati vam prste na nogama, a v jutro dok se zbudite onak spazite da vam je soba katastrofalna a baš si ju jučer na friško počistil/a.

sad sem se baž vrnul od onoga čoveka kaj je lovec jerbo se je ovu noč veliko čudo dogodilo. negdi okraj pol tri tri čujem ja nekakovu strku viku i nereda nekakvoga zametim i mislim si kaj je sat i skočim na noge i trkac vun. kad ti tam imam ja kaj za videti al sam više čul jerbo je noč bila. kokoši su kokodakale i pevec je kukurikal kaj čudo da se događa a ono lizica. i to prava. đeki je tak lajal kaj sem mislil da mu lampe spopucaju. al je bil zaprt i nije mogel do lizice jerbo ga saku noč zaprem štagelj da mi ga baba od mižkine ne preotme. a lizica je sigurno to skužila da je đekica zaprt jerbo je lizica najmudreža životinja na celome svetu i kugli zemaljski i vražja je životinja došla odnekud šume i pravac na mamine piceke ja sam odbežal pothitno po vile i reko sat ju prepičim. i vutom čazu je i mama zbežala vun i počela narekati joj moji piceki se jih pokolje i još jemput se ih pokolje. ja sem prijel rasove i trkac k kokošinju. al je lizica zgrabila piceka jenoga maloga i počela bežati a đeki je lajal kaj lud. al ju nizem stigel jerbo je pobegla more bežati kaj si vraki da su vunju zašli i još brže otoga. zaklala je tri piceka i jenoga je odnezla. uh kak sem bil srdit. i zato sem sat ižel to reči lovecu. rekel je da je i bolje kaj je đekica bil zaprt jerbo ak je lizica pobeznila da je dozti samo malo malčice da okrze đekicu i on bi mam dobil beznoču i onda bi bil kak ponoreni i jadnik bi napozljedku i krepal al mi toga baž i nije treba a ni njemu. rekel je lovec da navečer imamo akciju i to pravu. on bu dožel s pužkom pravom pravcatom al bu i metke zel i zasel bu negdi il na drevo spuzal i onda bumo čekali lizicu da dojde. jedva čekam kaj bum i to čudo videl. ižel sam se to i davorici reči pa je rekel da morti i on dojde ak ga jotec puzti a ak ga ne puzti da bu probal pobeči čez oblok i sakak dojti. pozdravljam. uskličnik

Ajd, tu bu se opet razvila polemika oko toga zakaj ja z svojih 21 bi il ne bi trebala bežati maratona, pa kud baš taj koji je over the hills and far away, ali oke.

Onda je Hitler došel ' na vlast i stanje v Nemačkoj postalo je sve teže, i iz nje su počele bežati u Zagreb židovske izbeglice.

ove sem dane samo po grobljima shodaval sim pa tam. sako leto idemo skupa davorica ja i njegov deda. on navek baž za den mrtvi nemre hodati al more nek se samo prezerava onda mi moramo iti z njim. al več smo se i navikli jerbo ga navek nekaj zajebavamo i bogme je i zanimljivo iti ž njim jerbo navek nekakove kravale izvađa. pred jeno dve lete ak ne i više al sat nema veze jerbo je to bilo točno tak kag bum sat natipkal. okraj jedanajst vur sem došel k davorici. mama je njegva baž bila orehnjaču zvadila z rolja pak smo si malko deli v zube. tak je bila zacukorena kaj se jož i sat sečam kak su mi se zubi mam naježili ot slatkođe. i ruknoli smo sakoj malko možta i pravac put pod noge bez biciklov direkt na groblje. i tak smo polako pežačili a deda je pozkakival kak jarec stari bez rogi al besni prek boga i stalno je nekaj zaiskaval. ja sem mam znal da to na dobro nemre ziti nek da nekakovi kravali budeju se zbili. i tak smo došli na groblje i stali si pret grob gde je bila njegva seztra zakopana a davorici to kakti teta dojde po dedi jerbo mu je to bila prafcata seztra al je vmrla dok se davorica jož neje ni rodil al mu je onda svejedno teta al od njegvog joca. bila bi da je živa al kat je mrtva onda mu neje nigdar ni bila jerbo kat neje ni davoricu ni vidla nigdar a ni on nju. al ju on zove teta dok dojde na groblja mada ga ona ne čuje al se to tak samo veli. i lepo smo vužgali lampaše bele i crvene i sveči čudo jedno za pol prikolice i deda je lepo zmolil očenaša i prekrižil se i onda se je jož malko z seztrom pospominjal al samo tak jerbo je on mrtva al kak da ga čuje i lepo joj je se rekel kak su doma i kak je davorica narasel i kak zna gdagda biti zločezt al je u međuvremenu jako dobri i tak jož kojekakove bedaztoče kaj neje bilo ni za poslušati. i kak se je spominjal tak je deda se bliže i bliže se prismikaval i taman k svečama ravno. i ja i davorica smo se malko tak zezali i spominjali o koječemu i to i otjemput veli davorica meni branko el ti ne čujež kak tu nekaj smrdi. a ja sem ga pital a po čemu bi smrdelo. a veli davorica neznam al mi samo smrdi. a velim ja njemu jebate morti je kakov cucek kojega groba skopal pak to nekakov mrtvac smrdi. i velim ja njemu idemo malko poiskati davorica po groblju morti gdi kakvoga koztura najdemo jerbo bi to bila baž prava stvar za videti i si bi nam se čudili kak smo tak nekaj mogli najti a pozle bi se z kostima zgađli i cucke zajebavali. al bi si glavu ot koztura bogme oztavili za uzpomenu da smo kaj i našli i lepo bi ju obesili na špagu i na plafon i vnutri bi vužgali jednu sveču i onda bi to bilo baš straviđno. a veli davorica me ne branko ne smrdi to meni tak. a velim ja njemu nek kak davorica po čemu ti smrdi a veli davorica smrdi mi kaj da je nekaj zagorelo. a velim ja njemu pa jezi ti bedazt davorica pa kaj ne vidiž kolko tu gori sveči i lampašov i onda to tak smrdi. i taman kaj sem ja to rekel a deda zaskočil i zaviknol a jaj meni a kat tam mi imali kaj za videti. kak je deda došel blizo k svečami a imal je dugačkoga kaputa skoro do zemlje i kaput mu se nekak k vragu vužgal i to sam ot sebe. kaj čovek opče nebi ni poveroval. i deda je zaviknol i kak se je splažil počel bežati po groblju sim pa tam a mi za njim. ljudi so samo gledeli kakovo se to sat čudo izvađa. deda je vikal ljudi zgorel bum zgorel vatrogasci vatrogasci i bežal je po groblju kaj je sto lampaši i aražmana porušil kaj so ljudi samo kleli i se je mačuhice zgazil ljudima. a mi za njim. a jogenj nikak da se zgasi nek je kaput samo gorel kak zobnorjeni. i mi ga vlovili dedu i brzo mu nekak na silu slekli kaputa kaj su si gumbi pocureli z njega a deda je samo vikal gotof sem sat sem gotof mam me i zakopajte. a mi brzo kaputa hitili na zemlju i zagazili jognja z cipelišima kaj je mam zagasel. jož smo malko zemlje nahitali gore na njega i z tri vaze zlejali vodu na njega jerbo se z jognjem nigdar nezna gda se more vužgati a to se je sat bilo i dokazalo. jerbo oztane samo jena mala žerjafka i mam izazove novoga jognja i se zgori hametice od a do že. deda je bil v šoku do kraja. ja sem mu z jene vaze štel dati malko vode da si popije kaj bi došel k sebi jerbo je bila skroz čizta voda al je davorica rekel da bolje da ne pije da nebi deda dobil mižju groznicu il kaj slično. onda smo lepo zeli kaputa i zaputili se pravac doma. jož smo vusput stali v gostijoni kaj si je deda strugnol jenu podravku kaj je mam došel k sebi. kaputa smo pozle dali jenome ciganu kaj tak zna prositi po selu a on je bil sreten kaj da je švarbicu našel. rekel je da ga on malko podreže i da mu bode taman jerbo kat je mali a gumbi da mu i ne trebaju. tak je to bilo za jeno leto na groblju dok se je dedi kaput vužgal. pozdravljam.

Masa je krenula bežati na licu mjesta ostalo je ležati 7 mrtvih i tri ranjena seljaka, od kojih je jedan kasnije umro.ÂŤ Ubijeni su Stipo Gončević, Antun Ercegović, Ivo Janković, Ivo Katalinić, Mato Peić, Ä uro Štimac i Petar Topalović iz Odvoraca te Ante Perković iz Gornjih Andrijevaca.

Majda, Majda, ne ti je to baš, nebi već smela tu biti v stanju bežati..

Predstavlja jednog od komandanata oklopno-mehanizovanog bataljona pa kaže da je taj »pred najezdom ustaštva i ustašije morao bežati u RSK«.

e da me vidite denez kak zgledim. kak mi je joko natečeno. dezno. kaj opče nemrem gledeti. a se je to kriv deda od davorice i one njegove gumije crvene dabog da sprle do kraja i one i biciklin i se skupa. fečera sem natipkal da pem malko z pračkom gađat da vidim kak nosi i jel još morem potrefiti kaj oču i to tak malo. i zel ja pračku i đekicu i nakupil kamenja i našel nekakove stare flaše. one od podravke kaj so mi još dve gajbe oztale onih starih flaš a sad jih ovi idijoti idijocki vu dučanu neču zeti jer vele da so to preztarele flaše i da se vu njih piva više ne natače nek samo vu one nove z grkljanki. i tak sem otižel na vrt i poztavil flaše na raznorazne razdaljine il na dezet il na dvajzt i tridezet koraka i jož i dalje. i tak sem polako gađal i morem vam reči da jož navek morem potrefiti fanj dobro. ne baž onak kak dok sem bil mali al bormeč potrefim. a saki put dok sem potrefil flašu đekica je tak zalajnol i maval z repom kak je bil sretni. i tak sem polako porazbijal se flaše kaj je staklovinja bilo posikud. nisem na svojem vrtu gađal jerbo bi lepo bilo dok bi išel kosit a se puno staklovinja nek sam na vrtu od mižkine jerbo njega nije bilo doma. i mizlim si ja da sat vidim kak pračka more nositi daleko. i del ja jenoga kamenčiča okrugloga kak kuglica okrugla kaj se nebo zastrnjival po zraku i napel kak sem got mogel i napel jož malko jače i taman da bom okinol kat ti gumija pukla i meni diregt pravac v joko kak da bi ju ko nakormanil. kake to mene speklo ljudi moji to svet neje videl. kak da mi je nešče vreloga rešoja hitil na glavu il žerajvku spod kotla. samo so mi zvezdice poskakale pred jočima. tak sem zaviknol kaj je đekica mam vu dvor pobegel. e jesem preklel kak jož v životu nesem jerbo ja baž i nevolim kleti. i dedu od davorice i biciklina i gumije i pračku i se skupa. i zamanol sem z pračkom i hitil ju vu seču kaj ju više nigdar ne vidim. a joko me je tak peklo kak nigdar v životu i opče nesem na njega mogel nikaj videti. a dok sem došel vu dvor mama je zakreščala branko branko pa kakovo ti je to joko kaj si delal. a velim ja njoj ma nikaj puzti me mama esem išel malko z pračkom gađat i gumija je pukla. a veli ona z pračkom si se išel igrat z pračkom. vuti leti. bikonja jeden bikasti. bedazti norc jeden pa jel so za tebe pračke konj jeden konjski. i jož sakaj mi je nadrobila kaj se i ne zmislim. al sem brzo pobegel v hižu kaj me još i ona ne oplete jerbo mi je samo jož i toga trebalo. mam sem si joko zdenom vodom namočil i namazal z mastijom nekakvom kaj sem našel vu ormaru i del si flaztera napoprek. sat nemrem tjeden dana v selo iti kaj me nebodo popitavali kaj mi je z jokom. kaj bum rekel. da mi je trezka doletela dok sem drva cepal il tak nekaj bum moral zmisliti. ni sam neznam. sat mi samo slike beže pred jokom i kak da se trezu i ova slova i se kaj pogledam jerbo nisem nafčen samo na jeno joko gledeti kad celi život gledim na obadva. a rekal mi je mama da neje dobro na jeno joko gledeti jerbo bi si ga mogel zvežbati kaj bum na to videl bolje a na ono drugo menje a to neje dobro jer bi mi onda slike mogle bežati sim tam kak na televizoru dok mu nekaj dojde pak slika ide gore dole. onda ga samo šubeknem z rukom pak se mam primiri. a veli mama da bi onda i meni mogli tak po glavi nabijati kaj bi mi se slike sprimirile. zato bum čim menje gledel na to jeno joko i zato sad idem spat. al bu valjda i to prežlo uskličnik pozdrav sima skupa prijateljski.

fčera sem kombajneral i to jož kak. tak kaj se opče nebi mogel toga ni zmisliti. mama je dobežala f hižu taman dok sem nekakova rebrica oglabal i zaviknola je kaj sem pomizlil da mi vuva zbije branko mam bež na mekotu jerbo je dražen prešel z kombajnom i mam moraž leteti tam kaj ga zaskočiš nek nam skombajnera. ja sem brže bolje potepel ta rebrica do kraja trkac na biciklin i na mekotu. je a kat tam eto ti vraga. dražen je kombajneral al su tam več bili štef od babe fičkačeve i stari joža međaš od davorice. u jebate jesem si pomizlil taman su ga več zakaparili i sat sem zakesnil jerbo je za jenu vuru noč i nikaj više od kombajneranja. prislonil sem biciklina na orej nakakov i pravac diregt k njima. onda sem jih pital dečki jer kombajnera dražen. a oni su rekli eto branko kombajnera. onak sem se skrajca mudro popitkival da izvidim situaciju kakva je. onda sem jih pital jel jož puno ima za skombajnerati. a veli štef pa jer si slep kat ne vidiž za dezet minut je gotof. onda sem rekel je onda ga idem priupitati jer bi mogel sat meni skombajnerati a veli joža nepež ga ti nikaj pitati jerbo on sat ide meni kombajnerat. a štef se okrene kak zmaj i na jožu navalil. kaj si rekel joža kaj si to rekel kam pe sat kombajnerat. a veli joža pa k meni a kam bi drugam išel. a veli štef naj se joža z menom igrati ja te sat zaskočim i mam ti z glavom ofrknem. ja sem ga prvi pitali i pe k meni. i tak jeden na drugoga navalili kak pevci. a veli joža ja sem došel tu i tebe nije bilo i lepo sem skočil na kombajn i pital ga i rekel je da pe k meni. nesi ti nikaj prvi došel ja sem došel prvi jerbo sem samo na dve minute otišel pižat i ja sem prvi došel. je veli joža ko ti je kriv kat si išel pižat kat sem onda ja prvi došel. a štef očene granu jenu od bezga i pravac na jožu. tak ga je oplel po plečki kaj sem pomizlil da bumo morali mam crvenoga križa zvati. a joža se digne i na njega i otkuturali su se skroz v jarek i jeden po drugome šakami. a ja skočil na kombajn i velim draženu draž jer pež sat k meni skombajnerati jerbo ja imam samo jenu ral i kupil sem gajbu zdene podrafke i več čeka frižideru. a veli draž pa onda more branko jerbo sem zžeđal kakje vapno jerbo je taman bil gotof. ja skočil z kombajna i na bicikel a štef i joža dok su skužili da draž ide meni kombajnerat pravac na mene. još je joža zel onu istu granu kaj me oplete a ja trk pod noge i pravac k biciklinu. dok sem ga zaskočil kaj sem mislil da štanga pukne i dok sem ga zakurblal samo je prašina ostala zamenom. a bogme nesu mogli tak bežati nek su samo vikali dok te mi primemo sa ti vuva ščešemo balavec jen balavi da te strela božja lupila i još kojekakve gluposti dogot sem jih čul. i draž na mekotu a ja na traktor i zakapčil prikolicu i na mekotu za njim. vusput sem dučanu kupil gajbu podrafke zdene i hitil ju na prikolicu. đraž je to skombajneral zataj čas i mi pivu jenu pivu drugu i jož je i jen drašov pajdaž naišel i tak smo celu gajbu začas spili. draš se je tak nalejal kaj je jedva stal jerbo je on kak čačkalica mršav i mam ga šupi dok pet šest pivi spije. onda smo ga nekak narivali na kombajn i sašče na svoju stranu. morem vem reči da sem jedva nekak napeljal prikolicu f štagelj jerbo sem bil zmrcvarjen od te silne vručine i pritiska. bil sem malo denes pri davorici a on mi je rekel da je bil v goricami i da mu je joža rekel da dok me vidi da mi bu sa vuva ščejal. a baž se ga ja bojim morete si zmisliti. rekel sem davorici reči ti njemu dok ga vidiž da se ja vrapcov bojim da bi pračku sebom nozil. i kamenje. i jož mi je davorica rekel da draš denes opče nikom neje išel kombajnerat jerbo se je fčera po noči vračal doma i dok je v dvor napeljaval da je betonskoga stupa ftrgel i nešt si na kombajnu pošemeril i da celi den slaže. eto baž sem pravo vreme potrefil kombajneranje jerbo da fčera nesem skombajneral bogmeč nebi ni denes kat se je kombajn strgal. lepi pozdrav. sima skupa.

Ali bi moral kroz devet zatvorenih vrata bežati i za sobom zaklučavati da ga ne vlovi kral zmijski.

Već dok smo ušli v samu Mariju Bistricu skaže se pred nama nekša trekerica i onak sa v paniki počne pred menom bežati kaj da ju vrag tira.

Ako on bežati neće, neće imati nikakve sreće.

Ne treba bežati od toga da se razgovara sa Rusijom, jer sa njima razgovara i Evropa i bilo bi logično da je Rusija bila više implementirana kada je u pitanju bilo Kosovo, a ne da se to prebaci na EU rekao je Dodik.On je to ocenio kao stratešku grešku Srbije koja je time što je u toj meri verovala (visokoj predstavnici EU za bezbednost i spoljnu politiku) Ketrin Ešton izgubila značajan broj prijatelja u Ujedinjenim nacijama.

Ali nije rešenje bežati od realnosti, već biste trebali da pokušate da poradite na sadašnjosti.

Dvojica su ubijana nabijanjem na kolac, a ostali su usmrćeni klanjem, odsecanjem glave i spaljivanjem, s tim da im je prethodno pucano u noge da ne bi mogli bežati.

Ma ne boli te naše " susjede " izjava Slavka Goluže - njih boli što su morali " bežati kao zečevi " kako im je predbacio njihov " vožd ".

Potrudiću se, ako se to dogodi, da se suočim sa svim što me zadesi; neću bežati, već ću prihvatiti svršenu činjenicu, hrabro i nepokolebivo, kao što dolikuje vojniku.

- Imali su i zakaj bežati doma.

Njegova su iskustva bila tolko loša da je na kraju već počel bežati gradom ukoliko bi na kojih par sto metara spazil poznanicu s kolicima.

Do Blajburga i Križnog puta stigli su oni nepomirljivi, koji se nisu hteli prikloniti komunistima. (Sa njima i zločinci, svesni da moraju bežati, ali tako malobrojni u odnosu na masu koja je bežala samo u strahu od zloglasne Crvene armije, Armije silovatelja, kako ju je nazvala njena pripadnica Natalija Gese.) Ti se tvoji malobrojni komunisti ni sami nisu borili protiv okupatora, kamoli da su nekog poveli u takvu borbu.

Tako da ste opet pokušali bežati ali Hitlera nije bilo pa ste u agoniji i strahu proterali čitav jedan narod.

Bitno je to da je on njega primil i počel ž njim po zraku mahati, a onda i za rođenom sestrom si bežati

Povedali su mi u upravi da grob tri sedam dva mora još dugo čekati da se proda, pa se možete prešaltati na njega, to vam je dva reda nižje, eno tam, poglejčte na polju dva pet, ovog su prodali, ma kam ste prešli, milostiva kaj ste počeli bežati, pa ja vas razmem.. ni to ništ čudno da ste si izabrali i tak su svi mrtvi skup milostiva milostivica azo.. pa ja ju se sećam još s polja jedan dva i tri jedan

najte me niš pitati gdi sam bil. moral sam pothitno skočiti u dučan jerbo je mama našla čerešnje vu škrinji. to sam još prošlo leto nabral dok se zmislim pa to su čerešjne od staroga trpotca to je vrak od čoveka. jesu. više se na tu čerešnju nemre to je zlo bilo. išli smo ja i davor on se piše davor al ga si zovemo davorica jer je mali i okrugli to mi je najboljši pajdaš. od malih nogu. skupa smo išli taman okraj polovice svibnja na trepocevu čerešnju. to su čerešnje kaj da bi ih stara baba od miškine na steklu narisala. debele i crvene. al su najbolje okraj polovice svibnja. moraš se šuljati jako jer je trepotec vrak i ima biča. sve smo izvidili situaciju po vojnički, davorica se je na nekekvu rušku spuzal i veli. nema staroga, ni konja ni koli. a bicikel. jer zna stari dojti i z biciklom al vu zadnje vreme baš i ne jerbo dokseje zadnji put napil spustil se je z biciklinom niz brek kaj mu je arkada pukla kak se je spotrl. nema ni bicikla idemo na čerešnju. i taman dok se je davorica prvi spuzal na čerešnju ja još nisam stigel a stari vrak trepotec je zbežal s kleti oplel me po nogami zbičom tak kaj su mi zvezde skočile i jasam zajauktal i bež niz breg kak su me noge nosile brzo, al je davorica gore ostal i kaj sad, prikočil sam i sem se obrnul i imaš kaj videti. a i čuti. davorica na jednu granu a trepotec po nogami i na drugu a trepotec po nogami davorica je skakal kak koza sim tam. a ovaj maže kaj su denge ostajale davorica je vriščal kaj mi ga je zastvarno bilo milo. al me je bilo stra i mislim si sad zemen ovoga kolca i opatrnem ga po tikvanji kaj mu mam pukne i zemem kolca i stisnem ga v šaku a trepotec davoricu po nogi i nekak se je pošklizul i opal z čerešnje i bež pa je lamgetu moral tri tjedna nositi. to je bila katastrofa rekla je njegva mama, i više nejdemo na tu čerešnju jerbo mu paz mater škrtu i trepocu. al je sva sreča kaj sam dan prije nabral za dve vrečice i da vam prav velim nije ih baž viže preveč ni bilo gore. zato je mama vikala baž dok sam pisal ono zadnje. branko našla sam čerešnje ajt mam vu dučan po cukora budu štruklji i onda sam ja rekel evo idem mam mama i ostal sam natipkavati i onda je skočila vu moju sobu i rekla sati tu glupost lupim ž kladivcom kaj mam na četvorički pukne pa sam mortal mam bežati. jerbo bi mi zastvarno morti razbila kompijutera i veli da je to samo vrak pri stanju i da toga ni tutrebalo jer po cele dane samo blejim vu tu sliku kak tele vu šarena vrata. tak mama veli. al je ona dobra jako. samo nekat dok si malo potera rakije ona preveč zna srati gluposzti. al i to se opražta kad smo ljudi. i sad mi peče štruklje i baž sam gladen pa idem jezt. pozdravljam uskličnik. sad mi je stražno težko jerbo neznam kaj da denem pod naslov. to mi je navek najteže zmisliti. nikak da mi nekaj dojde v glavu. mislim da bum najrađe del kaj bu pisalo davorica pod naslov

fčera je bil sveti valentin. a navek dok je sveti valentin ja se setim kak je mene i davoricu dok smo bili mali deda ot davorice tak lepo zajebal kaj je to bilo čudo jeno. jerbo je to bilo jož tam negdi dok smo bili mali il smo ižli v drugi razret il koji več. i lepo sem ja den prije dožel k davorici i veli nama deda ot davorice i dečki el vi znate kaj je zutra. a velimo mi njemu neznamo. a veli deda e dečki zutra vam je sveti valentin. a na svetoga valentina što se prvi zdigne taj dve sređe grabi. i onda nam i meni opče nikaj neje bilo jazno pa sem ga pital a kak to mizliž deda. a veli deda e lepo zutra ko se prvi zdigne i ko otije tam v seču na vrt taj bu razno i razna čudeza tam nažel. a pitamo mi njega a kakova to čudeza mizliž deda. a veli on nama je dečki male ptiđice zutra budu celoga grma napunile z sakačkemi igračkami i budeju frulice donezle i kola z konjima i jož je on nama sakačke bedaztoče nadrobil kaj su na mam vuva zatitrala ot miline. a veli njemu davorica el bu i pižtolja. a veli deda i pižtolja i pužke i metki i sakaj. a veli davorica e da znaž deda ja se bom prvi zdigel i bum si se te igrađke pobral i gotovo. a veli njemu deda je davorica al moraž iti jako jako poztija kaj se ptičice ne splaše jerbo odlete pravac vu zrak i viže nebu ni frulic ni konjov ni ničesa i zato lepo moraž bos iti do seče. a velim ja dedi je deda a kak pemo bosi ak je vuni sneg do kolena. a veli deda je neznam ja al ak nepete bosi nižt od igrački. a veli davorica ja pem i bos makar se dva dana ne obuval. i tak sem ja lepo otbežal doma i rekel sem mami da bum spal pri davorici a ona je rekla da morem. i tak smo si mi onda lepo navinoli jenu vuru kaj nas je zbudila jako rano veđ okraj sedem vur. i velimo mi dedi e deda mi sat se idemo otšuljati do seče po te čudnovate igračke. a veli nama deda vredu je dečki al samo jako jako postija kaj jih ne poplažite a ja si idem gotnoti malko rakije i bum gledel z dvora kak se vi šuljate. a veli davorica njemu al deda ak nam slučajno poplažiš ptiđice ja te vmorim. a veli deda naj se ti nikaj starati ja bum čkomel kake kamen. davorica je zel jenu vređu vu koju bumo nahitali te se igračke i onda smo se dobro oblekli kaj nam nebu zima al si cipeliše bogme nesmo obuli a ni štomfe kaj ne poplažimo male ptiđice. i tak smo mi polako i krenuli. prvo smo otbežali do štaglja i onda smo lepo zišli čez zadnja vrata ot štaglja vun i onda smo se počeli šuljati onak pošulječki kak nekakovi pravi prafcati indijanci z divljega zapada il sliđno. i tak smo mi malko se šuljali kat otjemput je mene počelo stražno zebsti za noge i velim ja davorici čujež davorica mene stražno zebe za noge i ja bogme nebum mogel zdržati kaj bi došel skroz gore do seče. a veli meni davorica no brankec pak naj biti smežni kak nebi zdržal pak si samo zamizli kaj nas tam gore se čeka i kakove divote i krazote. a velim ja njemu a jel buž ti zdržal. a veli davorica pa kak nebi to je dečja šala. i tak smo se mi onda tak pomalko šuljali i mene je počelo tak zebsti za noge kaj da me nešče z miljon mali iglic piče po nogaj onak otjemput bez da bi preztal. i velim ja davorici čujež davorica jebež ti te igrađke i se to skupa ja nemrem dalje. brzo sem se okrenol i počel bežati k štaglju. kak so mene noge bolerle ja vam to ljudi opče nemrem natipkati jer je to bilo čudo jeno svecko i ja sem si taman mizlil da mi budeju si przti otpali. samo sem prejuril kraj dede kak avijon brzi nebezki i brzo v hižu kre peči. al dok se je davorica počel drečati to da ste vidli ljudi kaj sem ga ja poprek zaprtoga obloka čul v hižu kak se dreči. vriščal je kak da ga z pilicom za železo režu napoprek i jož kak da ga z turpijom turpijaju uzput. i onda je to čula mama ot davorice i zbežala je z štale vum i bež po davoricu. i brzo ga je donezla v kujinju i dela ga kre peči. al dok je tek onda počel zavijati kak truba na autu od vatrogazcov. a mama je samo vikala pa kam ste ižli norci jeni. a dvorica je samo vriščal i rekel je ižli smo po igračke mama. i taman je nato dožel deda i veli on nama a jesem vam lepo rekel dečki da morate poztija iti jerbo dok se ti davorica zavriščal se su ptičice odletele i se su igračke odnezle ja sem jih na svoje joči videl. onda je mama od davorice rekla dedi da je on jeden idijot idijocki kat naz je mogel na tak nekaj nabrkati i da je bedazteži ot nas. a veli deda je pak sem i ja tak ižel po igračke dok sem bil mali pak zakaj nebi i oni. i onda mu je jož mama rekla da je konj stari i nemorut i jož koje kaj. a veli ona nama pak kak ste mu dali kaj vaz je tak nasanjkal pak nezte vi viže mali. a velim ja njoj pa kak naz nebi nasanjkal kad je vuni sneg. onda nam je mama ot davorice jož skuvala čaja vručega a mene so jož celi den pozle noge bolele ot zime. a deda se je samo smejal kak nori. a veli davorica mama jel su stvarno tam bile ptičice i igračke. a veli mama ma kaj bi bile nek vaz je to taj stari konj nabrkal na glupozt samo kaj se bo smejal. al je meni onda stvarno pukel film i rekel sem davorici naj se ti davorica nikaj žaloztiti bumo se mi njemu veđ osvetili kak na filmu kat tad. al se bogme i jezmo mu se ozvetili i to vam bum natipkal morti veđ i zutra. pozdrav sat prijateljski ot mene.

kak to vreme leti. kak jen ultrazvučni avijon z duplima krilima. i na mlazni pogon. jerbo ja dok sem ono natipkaval kak sem na denešnji den z mamom i đekicom pekel rožtilja to kaj da je fčera bilo a ne kaj je samo jeno celo leto prehujalo. il naprimer čitave dve lete od onda dok sem jenoga večernjaka prečital i dok sem počel natipkavati po tom jenom internetu. a bogme sem se i čudaj toga nafčil. i jenoga emajla poslati ak je baš nužda i kojekaj sliđnoga ot potrebe. a bogme sem jož k tome i dve lete stareši al bogme i pametneši jerbo mi se je vu tome vremenu čudaj toga dogodilo i stekel sem pravoga izkuztva. a denez izto tak nijedni ljudi nejdu na posel kat je jen neradni den i izto tak bu na denežnji den drugo leto il naprimer za dve lete. jerbo je to tođno na taj datum i točka a kaj je ot jene največe važnozti je to da je navečer jena prava utakmica jerbo igraju naši protiv oni jedni auztralci i lepo jim budu ftrgli kiđmu izto tak kak je i drug tito na denešnji den ftrgel kiđmu onome beznome švabi hitleru. jerbo je rekel davorica ja se dam kladiti brankec da jim naši budeju zabili jeno pet šezt komadi al ja bi bil srečen da jim zabimo i tri komada samo kaj bi pobedili. i onda si vele da pemo dalje a ja bi to štel kaj nebi ostali na meztu stati. a prošli put dok smo igrali protiv jenoga brazila i dok smo gledeli utakmicu v goricaj onda sem oztal lepo razočaran kat smo zgubili. al kak bi naši i mogli bežati tak brzo kak oni crnci jerbo su oni duplo vekši i jakši nek naši dečki i imaju noge na mlazni pogon. i zato danaz bumo pobedili jerbo ti auztralci nisu crnci nek su belci i morem vam reči da ak su si tak bedazti kak i onaj njihov kaj nezna niti popevati na televizoru nek mu se jezik plete jerbo mi je davorica rekel da je i to jen auztralec a ak su si takvi kak i on onda opče nema brige kaj nebi pobedili. ja denez nebum gledel utakmicu v goricaj zato kaj nebi pak i zgubili kak zadnji puta i samo molim boga kaj nebi navečer jako grmelo jerbo bu mama onda žifčana i ja bum moral vgasiti televizora da ga grom ne stepe al valjda nebu nek bum onda i đekicu puztil v hižu i bumo skupa navijali kak pravi navijači. pozdav sat od mene po ovakovoj silnoj vručini.

taman je fčera dožel davorica po mene i veli on meni brankec kaj delaž. a velim ja pa nikaj jerbo nisem nižt ni delal nego sem baž malko jabučare jel kaj je mama spekla jerbo se je malko zdobrovoljila v zadnje vreme i više ne zaiskava kak prije nek su joj se i živci malo sprimirili pak ne obnajra više. nek smem biti i za kompijuterom i se. al baž više nemam volje ni za kompijuterom biti jerbo mi je onaj tetriz bogme več i dozadil i neznam kaj bi drugo delal. i jedva čekam da dojde onaj moj pajdaš z njemačke kaj mi je poklonil kompijutera jerbo mi je v emajlu napizal da mi bu i čudaj toga raznorazni igric donezel. i veli meni davorica čujež branko jer bi štel z menom v grm otiti kaj bi par agaciji zrušili. a ja sem rekel pa zakaj nebi išel i tak smo i otišli. al dok sem videl dedu od davorice na prikolici mam mi je bilo pol pet i velim ja davorici pa kaj si davorica zel dedu z nama samo nam bu zadeval jerbo nit vidi dobro niti čuje više dobro ikaj. a veli davorica me nek ide jerbo je več sima doma se popel na vrh glave pa nam nekaj i pomogne agaciju vleči il nekaj. i tak smo dožli v grm i davorica zeme štilovku i kresne on nju i bogme smo zružili tri dreva zataj čaz. davorica je to malko prepilil na meter a ja i deda smo vlekli k prikolici i taman dok je štel davorica jož jenu agaciju vrušiti a kat tam motorka malo zabrembala i krepa. a veli davorica no dečki ni to nikaj nek je bez benzina ostala dodaj mi branko tu z prikolice cekera v čemu je benzin i ulje. a ja na prikolicu a kat tam nema cekera. a velim ja davorica pa tu ti nije nikakov ceker a veli davorica pa kak neje deda gde je ceker. a veli deda pak si mi rekel davorica nek ga denem na prikolicu a veli davorica no i gdi je onda a deda se lupil šakom v glavu i veli pa del sem ga na onu drugu prikolicu na gumenjak. onda je davorica načistam poludel i veli deda pa jezi ti ponorel il te je vručina v glavu šubeknola il kaj pa kak bi ižli z gumenjakom v šumu po drevo. a veli deda je a kaj sem ja to znal. a velim ja deda pa kak se nesi setil da je ceker na gumenjaku dok si si sel na ovu prikolicu. a veli deda no brankec pa gdi bi se to setil kad mi je davorica pred pol vure prije rekel nak pripravim benzina. je veli davorica kaj sat, bumo nahitali to gore i kolko ga ima da ga ima i idemo doma. i tak smo polako prinašali metrenjake k prikolici sim i tam kad ti odjemput počne deda vikati kaj da ga nešče kolje. samo je vikal pomoč ljudi pomoč bodu me sega zopklale a ja pogledal dole v jarek a deda od davorice stal v ozinjak i se čmele diregt i pravac na njega. a deda počel lamantati z rukami i se prek glave i vikati davorica moj davorica spazi me da me ne zakolju spazi me i diregt pravac se k davorici zalaufal a davorica počel vikati deda jezi lud nejdi k meni nejdi k meni i trkac brzo na drugu stranu od dede. bogme si nisem mogel ni pomizliti da bi stari ljudi mogli tak brzo bežati. deda je špural kak da mu je nešče feferonku ljutu v rit porinol al kak se veli da vrak v sili i muve koše tak je bilo i z dedom. a davorica na drugu stranu i pred njim bežal kak su ga noge nosile nabrzo. bogme je bilo to fezt opazno morem vam reči kak su ga silne čmele napale kak god je bilo smežno. al ja mu bogme nizem mogel nikak pomoči. onda sem se nabrzinu setil kak da mi je mozak odjemput predelal i viknem ja dedi deda samo otjemput naglo prikoči kaj te prelete. i deda zabrenzal al vraga i se čmele na njega. i onda je pak počel bežati po šumi kak da je zobnorel i tak je bogme al da vam ne preterivam jeno pet minut brat bratu potrkaval sim tam i onda je otjemput nekakovu grabu z nekakvom crnom vodom primetil nabrzinu i legel si v nju. i tak su se čmele i razišle. al dok se je digel bil je bogme tak blaten kaj ga skoro nesmo ni prepoznali. da je bil nešče drugi a ne deda od davorice bogme ga ni nebi prepoznali. bil je blaten kak krmača od stare katene dok pobegne naput i legne si v mižkininu gnjojnicu. onda smo nabrzinu seli na traktor i na prikolicu i pravac se zaputili doma da se čmele slučajno i ne vrnu. a ja pitam dedu a kam su te fpičile al sem bogme moral sedeti na drugom kraju prikolice kak je smrdel. a veli deda viž branko jena me je tu pod lakt a druga sim za vuvo dok sem bežal al onda dok si mi ti vikal nek stanem kaj me prelete onda su navaljile na mene i onda me je još bar pet šest fpičilo tu za vrat i po rukami jerbo kaj si mi opče vikal nek stanem. a velim ja dedi, je jebež ga deda dok si stal trebal si naglo čučnoti kaj bi te čmele zgubile z vida i samo produžile pravac a ti bi oztal. al me neje štel više nižt služati kak je bil srdit na mene. doma smo mu nametali zdene krpe na to gdi su ga čmele opklale pa se je malko zdobrovoljil. al ja jož denes nepem k davorici dok deda to malko ne zabi. zato sad idem malko k mižkini teloka priglenuti jer kaj narazel i malko se pem z đekicom prešetati kaj mi nebu dozadno. pozdrav prijateljski sima skupa.