Srca zagrejana blagodaću Duha Svetog pojala su čudesne himne i pesme.

I ne misli da će svačija duša biti obasjana; unutar nje ostaje još uvek veliki prostor za porok, i čoveku su potrebni veliki napor i trud, povezani sa dejstvujućom blagodaću u njemu.

Borbu čovjeka sa samim sobom, sa Adom svog tripartitnog bića, s raspinjanjem svog vlastitoga bića i tek onda blagodaću Spasitelja koji nas obožuje (teosis) i čini vječnim.

Kroz to su branili jedinu nadu za čoveka i mogućnost njegovog beskrajnog uzrastanja, večnom i nestvorenom blagodaću Božjom.

Crkvu, ispunjava blagodaću i istinom (Jn. 1,14 - 17); a kao drugo, stoga što je Hristos Spasitelj obećao Svojim učenicima Duha Svetoga, kako bi Ovaj večno bio sa njima, i kako bi, saglasno ovome obećanju, postavljao pastire Crkve (Jn. 14, 16).

Odatle se ona raširila po svoj Vaseljeni; i do danas, pravoslavna saborna vaseljenska vera, utvrđena na Sedam Vaseljenskih Sabora, neizmenjivo se, u svoj prvobitnoj čistoti, čuva u drevnim Istočnim Crkvama, kao i u onima koje su jednomisleće sa Istočnima, a meću kojima je, blagodaću Božijom, i Ruska Crkva.

Da je tako, svedoči nam to što je Spasitelj glava Crkve, a On je - " pun blagodati i istine, i tom blagodaću i istinom neprestano ispunjuje telo svoje, Crkvu.

Ove reči pokazuju da svemoćni i večni Spasitelj neprekidno boravi u Crkvi svojoj, ispunjuje je svojom blagodaću i istinom, osvećuje i spasava sve koji su u njoj i pobeđuje sve koji su protiv nje.

Gospode, koji si zapovest novu dao učenicima Tvojim da ljube drug druga, obnovi istu i upečati u duše i srca naša blagodaću presvetoga Duha Tvojega, kako bi se brinuli: ne kako ćemo sebi ugoditi, no Tebi, i poslužiti bližnjem na korist i spasenje: molimo Ti se, Blagodatelju milostivi, usliši i milostivno pogledaj.

Oblagodaćeni monasi, obnovljeni duhom Svetim, ostvaruju u sebi ideal tzv.« duhovnog sveštenstva »na što su pozv ani i svi hrišćani.« Hirotonisani »blagodaću Duha Svetoga, oni na žrtveniku srca sveštenodejstvuju mislene žrtve najcistije molitve za svu tvar, saslužujući tako Hristu, vecnom Arhijereju, u Liturgiji vaspostavljanja i sapsenja pale tvari.

Monah isunjen blagodaću, živa je ikona božja, nepresušni izvor neizrecive teologije, i najtoplije utehe tužnim i obremenjenim.

Uz to poklanjam se i Časnome Krstu i poštujem Božanske hramove i Sveta mesta i Sveštene sasude i Bogopredane reči, radi Boga koji u njima obitava Svojom blagodaću.

Otvorimo naša srca za susret sa Božijom blagodaću, i neka u našim srcima silom ove molitve uzraste još jedna, svepobeđujuća, sveosveštavajuća i svepreporođujuća molitva: " Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici jednosušnoj i nerazdeljivoj, Koja nam je predala ispovedanje o Sebi " Amin.

Prema spomenutom autoru, volja ne može biti slobodna bez ontološke intervencije Tvorca koju možemo nazvati blagodaću, čime se ostvaruje božanski plan na zemlji.

U onima pak koji su blagodatno preporođeni, ono se budući osnaženo blagodaću usavršava i čini čoveka dostojnim spasenja.

Premda čovek može pre preporoda po prirodi biti naklonjen ka dobru, birati i činiti moralno dobro, ali da bi preporodivši se mogao činiti duhovno dobro (jer se dela vere, budući uzrokom spasenja i budući da se savršavaju natprirodnom blagodaću, obično nazivaju duhovnima), - za to je potrebno da blagodat prethodi i predvodi kao što je rečeno o predodređenima; tako da on ne može sam po sebi činiti dela dostojnih života po Hristu, već samo može želeti ili ne želeti da radi složno sa blagodaću.

Mi ih priznajemo kao oruđa koja neophodno deluju sa blagodaću na one koji k njima pristupaju.

Ne govorim da je Marija postala besmrtna, nego da je, osenjivana blagodaću, bila slobodna od grešnih želja " (Prep.

Ali, budući da Bog ima Božanske energije kroz koje se sjedinjuje sa nama, i mi možemo da zajedničimo sa Njim i da se sjedinjujemo sa Njegovom Blagodaću, a da pritom ne postajemo isto što i Bog, što bi bio slučaj kada bismo se sjedinjavali sa Njegovom Suštinom.

Kada čovek već ne može da se oboži Blagodaću Božijom, tj.

O kakvo bogougodno delo čine otac i majka, koji vole i poštuju svoju decu, kada shvate obavezu i sveti zadatak koji imaju u pogledu vaspitanja svoje dece, a to je - pomoći im da zadobiju oboženje, što je cilj, radi čijeg ostvarenja su, blagodaću Božijom, ona i došla na ovaj svet

4) Učenje da je Majka Božja bila sačuvana od prvorodnog greha, kao i to da je ona blagodaću Božjom bila sačuvana od ličnih grehova, predstavlja Boga kao nemilostivog i nepravednog.

Jer svi sagrešiše i lišeni su slave Božije, a opravdavaju se darom, blagodaću Njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu Kojega odredi Bog da bude Krvlju Svojom žrtva pomirenja kroz veru, da pokaže pravdu Svoju oproštenjem pređašnjih grehova (Rimlj. 3, 22 - 25).

Ako je Marija još u utrobi materinoj (kada još nije mogla poželeti ni dobro ni zlo), bila blagodaću Božjom sačuvana od svake nečistote, a potom ovom blagodaću i nakon rođenja bila sačuvana od greha - u čemu je, onda, njena zasluga?

Ono je Carstvo Božije, koje se nalazi u nama, koje je dano našoj prirodi blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista, u koje, uz sadejstvo Božije, ulazimo umnim življenjem.

Nasititi se - to ovde znači sledeće: kao što telesna sitost donosi, kao prvo, prestanak osećaja gladi i žeći, a kao drugo, potkrepljenje telesne sile, tako duhovna sitost označava, kao prvo, unutarnje uspokojenje pomilovanog grešnika, a kao drugo, zadobijanje sile za činjenje dobra, a ova se sila daje opravdavajućom blagodaću.

Ostaviše svet zaražen otrovom greha i smrti da bi ga u vecnosti nalsedili preobraženog i blagodaću vaspostavljenog.

Verujem i u Duha Svetoga, od istog Oca Ishodećeg i sa Ocem i Sinom Saproslavljanog kao Savečnog i Saprestolnog i Jednosuštnog i Jednoslavnog, Stvoritelja i Životodavca i Osvećujućeg blagodaću svu tvar, Koji je kroz Proroke govorio i kroz Sina javljen i darovan Apostolima i svoj Crkvi kao Utešitelj i Darodavac blagodatnih darova i Obožitelj spasavanih.

Ispovedam sve odredbe prave vere, koje su one u razna vremena, vođeni prosvetljujućom blagodaću Presvetoga Duha, izložili.

Blagodat zauzima prostor u dušama i u meri u kojoj duša tokom mnogih godina postaje vešta i saglasna sa blagodaću, pušta korenje do najdubljih njenih odaja i pomisli, sve dok duša ne bude obuzeta nebeskom blagodaću koja već vlada u tom sasudu.