On je Bogočovek, tj. i Bog i čovek su rođeni u jednoj ličnosti, a Presveta Djeva Bogorodica.

Pošto svim bićem i svom delatnošću svojom potpuno zavisi od ovaploćenog Boga, Crkva se sva zasniva na istorijskoj stvarnosti evanđelske blagovesti: Logos postade telo, tj. postade Bogočovek.

Jer, postavši čovek a ne neko drugo biće, Bog je pokazao da je Bogočovek: priroda prirode čovekove, logika logike čovekove, dobrota dobrote čovekove, istina istine čovekove; jednom rečju: suština, smisao i cilj bogolike duše čovekove.

Pri tom on svim bićem neprestano oseća da js Crkva, kao bogočovečanski organizam, Bogočovek produžen u sve vekove.

Na Četvrtom (451), Petom (553) i Šestom vaseljenskom saboru (680) bogomudri Oci brane od monofizita i monotelita i posvedočuju isto ono što i svi prethodni Sabori: da je Bogočovek, savršeni Bog i savršeni čovek, u dvema prirodama i sa dve volje i energije, božanskom i čovečanskom.

U to da blagodat Božija prebiva u istinskoj Crkvi mi smo uvereni najpre stoga što je njena glava Bogočovek Isus Hristos Koji je pun blagodati i istine, te tako i Telo Svoje, tj.

U Crkvi je prošlost uvek savremena; sadašnjost u Crkvi je sadašnjost uvek živom prošlošću, jer Bogočovek Hristos, koji je juče i danas onaj isti i vavek (Jevr. 13, 8), u svome bogočovečanskom telu neprekidno živi istom istinom, istom svetošću, istim dobrom, istim životom, i svu prošlost uvek čini sadašnjicom.

Malo ću da elaboriram pitanja razlike u hrišćanstvu - jeste off topic ali možda nekoga zaintrigira i nastavi dalje da istražuje: Suštinske razlike nisu u tome: šta je Bog hteo reći, već u tome da li je Isus Bog (katolici, protestanti) ili Hristos poslanik Bogočovek (moderni pravoslavci) ili je u principu samo čovek koji je spoznao Božanske zakone (izvorni pravoslavci, muslimani - i oni znaju za njega)? to je pitanje pre onog " šta je hteo reći " jer se mora znati KO je to rekao?

Sve što je novozavetno sliva se u jednu ogromnu, sveobimnu istinu: Bogočovek je i suština, i cilj, i smisao, i svevrednost Crkve; On je i duša njena, i srce njeno, i život njen; On je - sama Crkva u svoj pliromi bogočovečanskoj, jer Crkva nije drugo do Bogočovek Hristos produžen u sve vekove: Evo ja sam s vama u sve dane do savršetka veka (Mt. 28, 20).

Bogočovek je glava telu crkve (Kol. 1,18; sr.

Jer vascelo telo Crkve On kao Bogočovek drži u nerazdeljivom jedinstvu blagodati, istine i života.

Glava toga tela je Bogočovek Hristos, a članovi su toga tela hrišćani.

Samo kao Bogočovek, Hristos je najviša vrednost i najviše merilo.

Treba biti iskren i dosledan do kraja: ako Hristos nije Bogočovek, onda je on najbezočniji samozvanac, jer proglašuje sebe za Boga i Gospoda.

Ali evanđelska istorijska stvarnost nepobitno pokazuje i dokazuje da je Isus Hristos po svemu i svačemu savršeni Bogočovek.

Ukoliko čovek više istraje u molitvi, utoliko će se više očistiti njegovo srce a njegov um prosvetliti, poboljšaće se njegovo stanje, utoliko će više Carstvo Božije rasprostreti svoju radost i svoje prisustvo unutar čoveka koji je obraz Božiji i zbog kojeg je Bogočovek Isus sve krajeve zemaljske natkrilio Svojom vrlinom, Svojim stradanjima i Svojim vaskrsenjem.

A da je tako, pokazuje to što je Bogočovek potisnut na nebo a na njegovo upražnjeno na zemlji mesto postavljen je njegov zamenik, Vicarius Christi.

Taj dinar kojim smo iskupljeni jeste Žrtva koju je dobrovoljno prineo za nas Bogočovek, Sin Božiji i Sin Deve.

Ovo osećanje obelodanjuje istinu: Bogočovek je neprekidna životvorna sila, koja se neprestano projavljuje u bogočovečanskom životu Crkve kroz jedinstvo, svetost, sabornost, apostolnost vere, života i istine.

A Bogočovek je rekao: Ja sam Život (Jn. 14,6).

Stoga je Bogočovek i Život, i merilo Života.

Isus nervira ukućane i na kraju se ispostavlja da on zapravo i nije bogočovek, već samo ludak pobegao iz ustanove zatvorenog tipa.

Dok je osnovna istina Pravoslavlja Bogočovek, dotle je osnovna istina svakog inoslavlja čovek, ili razlomci njegovog bića: razum, volja, čula, duša, telo, veštastvo.

Posredno i neposredno, u Pravoslavlju je Bogočovek sve, i u Njemu onda i čovek, a u inoslavlju je samo goli čovek.

Bogočovek je ne samo osnovna istina Pravoslavlja, nego i sila i svemoć Pravoslavlja, jer jedino On spasava čoveka od smrti, greha i đavola.

Svepobedni Bogočovek je njihova zaštita: sile demonske im ne mogu nauditi...

Ako do kraja proživite ma koju istinu Pravoslavlja, moraćete pronaći da je njeno srce - Bogočovek Hristos.

Tonući sve dublje u provaliju egoteizma, Meher Baba 1954. godine objavljuje da je Avatar ovoga Doba, odnosno Bog u telu; dakle ne više samo Savršeni učitelj kako su ga zaslepljeni sledbenici smatrali. Bogočovek Meher Baba decembra 1956., po povratku u Indiju, blizu Satare, doživljava još jedan težak saobraćajni udes u kome mu biva smrskan kuk.

Kao što je Bogočovek tajanstveno i neshvatljivo jedinstvo Boga i čoveka, tako je i Crkva tajanstveno i neshvatljivo jedinstvo božanskog i čovečanskog elementa.

A u svemu mojem od danas pa nadalje episkopskom življenju, služenju, upravljanju i delanju u Bogopoverenoj mi ovoj Crkvi Naroda Božijeg molim se Bogu, a molim i sve Vas da se molite: da mi svagda i u svemu bude Učitelj i Pomoćnik - Načelnik i Savršitelj vere i svakog dobrog dela i reči jevanđelske, Gospod moj i Bog moj, Jedini Čovekoljubac, Milostivi Spasitelj sviju nas i svega roda ljudskoga, Bogočovek Isus Hristos, Kome neka je, zajedno sa Višnjim Ocem i Svesvetim Duhom, svaka slava, čast i poklonjenje, večna ljubav naša i blagodarnost besmrtna, sada i uvek i u vekove.