I tako, ispreturam ja ploče i proberem one koje me zavedu pričom, tada nađem iste te albume na cedeima i pustim ih da sviraju a ja utonem u sitnice: gledam omote, brišem prašinu s njih, vrtim filmove nesnimljene

Iako ih tjeram poput dosadnih komaraca, poput dima što ulazi u oči ne ide mi, ne ide mi danas ne misliti na njega... Kuham, brišem prašinu, sređujem slike u Photoshopu, a on mi čeprka mo mislima...

mi smo samo trenutak u vremenu, treptaj oka, san slijepca.. moji stakleni sni će se slomiti brišem prašinu s lica ponovo osijećam bol, život me ponovo izdao dopuštam da tvoje misli definiraju moju agoniju i stvaraju me ovisnom da, padam i pitam se koliko još treba da dodirnem dno ne mogu zaspati i trudim se naučiti disati..

Više ne kuham i ne brišem prašinu u halterima.

Na primjer, ja kuham i ona miješa nešto u svojim lončićima, ja brišem prašinu, ona svojom krpicom " popravlja " za mnom, i tako.

drage moje,... ja sam na nogama od pola 6... brdo veša za prat, doručak... ručak.... ma malo laptop.. ha ha... sad za pola sata kava kod druge susjede.. drage moje dame... stvar organizacije..... pusa... uživajte.. hebala vas krpa za prašinu.... jel to početak i kraj svijeta.. i usput... ja i i kad brišem prašinu... vidim ga. i nju.... kad ona briše prašinu..

Međutim, najčešće ih ponovo uzmem u ruke kada preslažem regal ili brišem prašinu sa njih.

Čak da dečko snosi većinu troškova, mogao bi biti kreten i ne nabavljati na vrijeme, pojesti više itd, itd..... Zato i smatram da nije problem u lovi već u ostalome..... Pa bi sutra autorica pisala nešto tipa ja brišem prašinu svaki dan a oni neće....

2. Popodne nikad ne spavamo zajedno: on spava sam na kauču u dnevnom boravku, a ja brišem prašinu i perem suđe. 3. Svakog mjeseca, čim dobije plaću, vodi me da mi kupi razne poklone: - deterdžent za suđe da se ne mučim i perem na suho, wc sanitar da ne moram samo četkom i vodom trljati kadu i pločice. 4. Rođena sam u studenom pa mi za rođendan kupi četiri metra drva i onda gleda kako uživam u poklonu dok ja unosim drva u podrum.

Otvaram ormar i brišem prašinu sa nekoliko starih brojeva koje sam sačuvao.

On spava sam na kauču u dnevnom, a ja brišem prašinu i perem suđe. 3. Svakog mjeseca, čim dobije platu, kupuje mi poklone.

Napokon zatvaram nikad dovršenu knjigu života, brišem prašinu sa nje.

Brišem prašinu, jer volim stan bez prašine.

Nedilja je i Bog će mi oprostit šta peglam, perem, brišem prašinu, kuvam, kupim patike i pernice po kući...

Prvi zadani ples mi je bio engleski valcer kojeg sam prije početka probi mrzija iznad svega, a sad ga jednostavno obožavam, toliko da ga i doma znan zaplesat onako dok usisavam ili brišem prašinu J)).

Svaki dan brišem prašinu sa stola i faksa kada odlazim doma, ponovila sam sve radnje ali taj dio nisam iščupala dok sam brisala

Moja jača polovica mi sve knjige spusti sa polica, upali si televiziju i zapali cigaretu, a ja sa puno ljubavi brišem prašinu sa po lica, pa sa svake knjige.

Ja kuham, perem suđe, usisavam, brišem prašinu, perem WC itd. - koji put ja, koji put supruga, ovisi tko se čega primi koji put - pa se niti jedna strana ne osjeća kao kućna pomoćnica.

Zatvaram kutiju i brišem prašinu sa nje da može padati nova

Brišem prašinu, ližem rane i odlazim dalje.

Tako ono vrijeme koje bi izgubila na stavljanje i kupljenje robe sa sušila ja brišem prašinu i pod, čistim filter

I tako ja rintam sve u šesnaest, a nije mi teško - brišem prašinu, ribam pod, skidam paučinu, čak pomalo i uživam u tom spremanju (po čemu se jasno poznaje da je u pitanju san, hehe)

U postu 26.04. sam pokazala kako kod mene oscilira kilaža i besmislenost upotrebe vage, ali eto prošvercam je svako tolko kad brišem prašinu i paučinu s nje da mi ipak ne nagrđuje sobu.

Od životne je važnosti da imam mlijeko za čišćenje lica i tonik, iako češće brišem prašinu s njih nego što ih stavljam na lice (a prašinu ne brišem prečesto).

Mazim ga, redovito brišem prašinu s njega, tek povremeno ga opalim nogom kad zašteka...

Ali svaki dan brišem prašinu s njih i pazim da ne zahrđaju.

Brišem prašinu i usisavam, povremeno bacim oko na ekran

Onda takva brišem prašinu i letim s usisavačem po stanu i ukuhavam ajvar i turšiju.

Brišem prašinu redovito i pazim da mi ih mačke ne sruše.

Ekipice partijanerske traju dok traju.Bez prijateljstva.Bombon, ljubav, sjedinjenje, univerzalni um.To je bilo i više neće biti.A i ja mislim da ću se lagano počet manje trudit jer gubim živce a rezultata nema.Znam da nisam jednostavna osoba i da samnom živijeti je rizik.Al kad ga je prihvatio zašto odustaje, zašto ne riskira do kraja pa čak do prekida.Trudim se, jebeno se trudim.Na koncu ovo sam sada pola ja.Neke sam stvari izbacio iz života, njega radi, promijenio nešto i u karakteru, al ne želim više niš mjenjati.Ja sam ja i takav ću ostati.Nek on pokuša na sebi promijeniti neke stavri i za promjenu prihvatiti neke moje mane, kao ja njegove.AL ne, ja njegove mogu on moje ne.Da nekim od mojih bivših ekipica kažem da usisavam, metem, brišem prašinu, perem tanjure... zasigurno bi rekli da sam pukao.Od osobe koja nikad nije imala mira odjednom se nađe u gradu gdje cijeli dan nema s kim razgovarati (jer on si je namjestio smjenu da se naspava u jutro, pritom ne misleći na mene da bi možda koji trenutak proveo s njim). On bi najradije da ja više nisam ja već netko drugi, da moj karakter nije više moj nego da se prilagodi njegovim zahtijevima.Forget baby.JA se više ne želim mjenjati za ništa i nikog.ILi me prihvati ili odbaci.Alternativa više ne postoji.Želim svoja prava u kojima ljubav nema granica.On kod mene neke stvari ne može progutati, prihvatiti, e pa druže, potrudi se.Ni ti nisi savršen pa ja prihvačam tvoje mane, tvoja lebdenja i zurenja u prazno, tvoje danonoćno visenje na kompu... Ja jesam komplicirana umjetnička duša i to još neshvatljiva mnogima tako da me nazivaju i luđakom.Al za druge što misle o meni boli me spolovilo.Meni si važan ti.Neke stvari kod njega ne mogu progutati ni ja.Upleo sam ga u moju igricu i postavio mu pitanje " Dal si mogu naći nekog komada za jednokratnu upotrebu ili alternativa je da me zadovoljiš ti? ODGOVOR: " Pa nađi si nekog komada ". U momentu sam zamislio samo zemljo otvori se da upadnem u najdublju rupu i nikad više ne izađem.Nije svijestan koliko me povrijedio, koliko mi je zasrao cijeli dan, koja me depra oprala.Bio je to dan kad sam ponovo poželio posegnuti za shutom, ubrizgat si otrov i otići u tišinu, gdje nema emocija, ljudi, nikog, sam si.Jedan poseban moj svijet.Nije to sve.Zna da sam preosjetljiv i da su mi osječaji sjebani do kraja.Točno zna rečenicu koja izađe iz njegovih usta kako se odrazi na mene, da me žešće zabole, a teško prolaze.Ne vijerujem da ne primijećuje, jer se na izrazu mog lica to vidi iz aviona, uz to postajem nervozan i sve mi smeta.Zato posegnem za pivom, što je kobno za moje zdravlje.Ali radije umrem nego da se mučim u nekoj izmišljenoj ljubavnoj romansi, gdje više ne vlada ljubav i razumijevanje.Kakva je to uopšte postala naša veza.Ne razgovaramo, ili je umoran, ili za kompom ili sam pak ja out of mind.A bez razgovora mali problemi postaju veliki, poslije još veći dok ne postanu neriješivi i šta nastaje kraj dvogodišnjeg intenzivnog druženja.Da sam samo mogao znati da će i s njim biti kao i s ostalima (jedino što ima veći prag tolerancije). Nebih nikada, ama baš nikada izabrao grad Rijeku.Ja sam vjeran pas, romantičan, sanjar... Do sada suživot sa romantikom neide jer on nema ama niti trunčicu romanticizma u sebi.Dakle i tu su se snovi srušili jer sam želio pravu iskrenu, istinsku i romantićnu vezu.Našao sam se u situaciji da nemam kome vijerovati.prijatelji = poznanici.Jedina osoba s kojom sam gradio istinski kontakt bio je on.al tog više nema.Naši su se razgovori pretvorili u gunđanja, mrštenja, nervoza, dernjava... Ja to ne želim.Jednostavnije je na cesti, vjerujte mi.Ako je sve doista tako, onda umjESTO DA ODEMO U zAGREB, PRESELIT ČU SE KOD NEKOG PRIVREMENO, HRANIT SE NA TRŽNICI KAD JE ZATVARAJU JER I ONAKO BACAJU SAVRŠENO POVRĆE I VOĆE.Nikad nisam bio radnik i nikad dobar radnik neću biti.Ako se i zaposlim i ostanem u ovoj gajbi, neću biti zadovoljan znam.Ne ispravlja se sve u jednom danu.Treba vremena.Kad se osvrnemo koliko je meni trebalo da malo stišam uzburkane strasti u mom tijelu.Neke sam uspio neke nisam, a i ne želim.Za koga.Opet za druge.Pa ja živim svoj život, ne tuđi.Mrzim raditi i ako znam da smo u jebenom materijalnom svijetu.Moj svijet su knjige, dimenzije, obitelj, mala beba, o kojoj on ni ne sanja a meni bi terapiski pomoglo jako.Pas više manje, uvijek si tamo.Ta bi beštijcica ispunila prazninu u srcu kojoj je baš on pripomogao da polako trune.Dal ga volim?