... postoji tvrđava na ulasku u Vrt, dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi način da se unutra uđe.

sad sem se baž vrnul od onoga čoveka kaj je lovec jerbo se je ovu noč veliko čudo dogodilo. negdi okraj pol tri tri čujem ja nekakovu strku viku i nereda nekakvoga zametim i mislim si kaj je sat i skočim na noge i trkac vun. kad ti tam imam ja kaj za videti al sam više čul jerbo je noč bila. kokoši su kokodakale i pevec je kukurikal kaj čudo da se događa a ono lizica. i to prava. đeki je tak lajal kaj sem mislil da mu lampe spopucaju. al je bil zaprt i nije mogel do lizice jerbo ga saku noč zaprem štagelj da mi ga baba od mižkine ne preotme. a lizica je sigurno to skužila da je đekica zaprt jerbo je lizica najmudreža životinja na celome svetu i kugli zemaljski i vražja je životinja došla odnekud šume i pravac na mamine piceke ja sam odbežal pothitno po vile i reko sat ju prepičim. i vutom čazu je i mama zbežala vun i počela narekati joj moji piceki se jih pokolje i još jemput se ih pokolje. ja sem prijel rasove i trkac k kokošinju. al je lizica zgrabila piceka jenoga maloga i počela bežati a đeki je lajal kaj lud. al ju nizem stigel jerbo je pobegla more bežati kaj si vraki da su vunju zašli i još brže otoga. zaklala je tri piceka i jenoga je odnezla. uh kak sem bil srdit. i zato sem sat ižel to reči lovecu. rekel je da je i bolje kaj je đekica bil zaprt jerbo ak je lizica pobeznila da je dozti samo malo malčice da okrze đekicu i on bi mam dobil beznoču i onda bi bil kak ponoreni i jadnik bi napozljedku i krepal al mi toga baž i nije treba a ni njemu. rekel je lovec da navečer imamo akciju i to pravu. on bu dožel s pužkom pravom pravcatom al bu i metke zel i zasel bu negdi il na drevo spuzal i onda bumo čekali lizicu da dojde. jedva čekam kaj bum i to čudo videl. ižel sam se to i davorici reči pa je rekel da morti i on dojde ak ga jotec puzti a ak ga ne puzti da bu probal pobeči čez oblok i sakak dojti. pozdravljam. uskličnik

I pok bom čula kak zviraju reči po celome svetu.

Tita nema više, ali njegov duh živi po celome svetu i čeka na svoj trenutak i svoje vreme koje će sigurno doći.

tak sem malko čistil nekoga vraga po štaglju a kat tam v jenom starom ormaru našel pračku. to sem ju slagal dok sem bil mali. davorica i ja smo znali napraviti najbolše pračke vu celome selu. ja sem z svojom mogel diregt pravac pogoditi kaj sem god štel i vrapca med joči ak je trebalo a nosila je sto metri il dvesto ovizno o tome kak sem gumiju nategnol. nevek smo iskali kaj bi našli prave rašlje i crvene gumije jerbo su te najbolše. od davorice deda je imal jenoga staroga biciklina a rekel je od davorice tata da je taj biciklin prahiztorijzki. neznam kaj to zanči al to valjda da je od pravoga železa napravljen jerbo je tak dugo dural. onda dok se je dedi jemput gumija zbušila na biciklinu i dok ju je krpal mi smo vidli da mu je šlauf od crvene gumije napravljen i veli meni davorica viž branko od te gumije da mi složimo pračku ta bi nosila pol kilometra jerbo su crvene gumije najbolše za pračku i bolje se nemreju najti na celome svetu. a velim ja davorici pa idemo dok deda nebu videl zvaditi šlaufa vun. a veli davorica pa branko jesi lud kaj me deda na kolenu pretrgne. a velim ja njemu pa nebu deda opče ni skužil jerbo se ionak na biciklinu vozi samo za svetek a dok skuži bumo rekli da mu je gumija sprla kad je tak stara bila. i veli davorica pa dobro veliš branko bumo tak rekli. i onda smo se prišuljali v štagelj dok si je deda popoldan malko prilegel i otšarafili smo kotača i zvadili gumiju vun a vnuter smo narivali nekakve crvene prnjke kaj se ne sprimeti da nema šlaufa. u to je bil pravi potes jerbo smo se pravi gumiji zapomogli. mam smo išli nove pračke slagat. a z jeni cipel od tate od davorice smo jezike zrezali jerbo on te cipeliše opče više neje ni nosil. i lepo smo to se sprivezali z onom tenkom tenkom špagom i napravili smo takve pračke kakve još svet ni nigdar ni videl. si so šteli z našemi pračkami gađati al jih nikome nesmo dali. jeden dečko je rekel da mi za moju pračku da pedeset komadi romanov o zagoru i čiki al kak god mi je to bilo lepo liztati bogme mu ju nizem dal. i jemput tak za jeno par dana dok nam je bilo preveč dozadno i nizmo znali kam bi sebom i veli davorica znaž kaj brankec mogli bi spuzati na ovaj stari orej i gađati ljude z pračkom. a taj stari orej je bil pred jenom hižom vu kojoj nišče neje živel i onda smo baž na taj orej spuzali kaj nebi bilo sumljivo. pune smo žepe nametali kamenja al sitnoga kaj nebo slučajno kome glavu razbili ak se kamen nekak z pračke osmekne. i onda smo spuzali na drevo i čekali. davorica je otišel skoro na sam vrj a ja sem malko na niže grane otišel kaj mi se nebi slučajno zvrtelo vu glavi od vizine kak i ono jemput na čerešnji dok smo bili pa sem se zbljuval davorici po glavi. i onda smo čekali. i ni prešlo ni pet minut kad eto ti ide jena baba. od blaža pilara ženina matera morti ju što i pozna. i mane meni davorica da ju bu on opalil z pračkom. i davorica nategne i nanižani i okine i diregt babu vu rit strefi. al baba nižt jerbo je valjda imala dezet potsuknjenki il dvajzt i opče nije ni ozetila jerbo davorica nije baž jako nategnol. a manem ja davorici da bum sat ju ja potegnol. i nategnem ja gumiju skoro za frtalj jače nek davorica i okinem i pravac skoro na izto mezto ju strefim. aj dok je skočila kak bezna krava pol metra vu zrak. i zajavčala kak da ju je nešče z lopatom opalil po brnjici. što me je što me je jebal vam vrak mater balavu. vikala je kake nora. jož me samo jemput pak bote vidli dok ja blažu rečem se vam przte obreže na cirkular. mi smo pokrili zube z rukami i smejali se kaj skoro da nesmo popadali z oreja. al ju više bogme i nesmo šteli gađati da stvarno blažu ne reče jerbo je taj lud i nigdar se nezna kaj mu more dojti v glavu. samo dok pe čez vulicu prikoči z traktorom vužge cirkulara i obreže nam przte a toga nam baž i ni trebalo vuto vreme. i začaz eto ti sneje badaničeve z malim jožicom. a veli davorica gle sat dok jožicu stepem. a velim ja njemu naj jožicu jerbo je još mali a veli on ma nižt mu nebo. i davorica zel najsitnežeka kamenčiča i maloga jožicu strefil v nogu. a jožica mam v plač. i drečal je kak da ga kolju i vikal mama mama oza me je fpičila oza me je v nogu. a veli sneja daj da vidim. u bogme te je stvarno kak ti je crveno pa kak ju nesem vidla. a mi smo šteli puči od smeja. davorica se je tak smejal kaj se je stepal a ja sem si mizlil sat dok opane i diregt na mene kaj se razbijemo kake ruške. i ni prešla ni minuta jerbo se je još čulo v daljini kak jožica dreči kat eto ti jendrine ciglarovoga na biciklinu. pomalko je gazil i pofučkaval nekakovu ariju. a velim ja sat dok mu prisedne pofučkavanje. a veli davorica bomo skupa opalili. i mi nategnoli a ja nanišanil pravac pod koleno. i ja opalil i davorica mam za menom. ja sem ga dobro potrefil i samo mu je noga otskočila z pedale al je davorica sfulal i pogodil guvernala a od guvernala se kamen odbil i pravac jendrini v nos. ruknol je z biciklina kak da se je helikopder zrušil kaj su ljudi sigurno pomizlili da je potrez. zdignol se je fletno kak bik dok skoči dok ga opatrneš z bičom i pravac na orej krenul a mi vidli da vrak šalu bere i bež z oreja dole. a jendrina je vikal i klel kaj bolje da i ne natipkavam tu. al nas neje mogel vloviti jerbo dok je preskočil plota mi smo več bili na za štagljom na vrtu. al je vrak jendrina sel na biciklin i pravac k davorici doma otišel i rekel njegovima kak smo ga z pračkom. davorica dok je došel doma je dobil z lačnjakom od tate kaj su mu denge oztale a i deda ga je dva put šubeknol jerbo je skužil da smo mu zeli šlaufa. ja nesem posle dva meseca išel k davorici da i mene ne zlemaju. fala bogu kaj neje jendrina i k meni doma otišel jerbo bi i ja dobil svojega boga dok bi mama podivljala. i sat sem se sega toga setil dok sem pračku našel. sat pem popoldan najti nekakovu metu il kakove flaše stare i bum nakupil kamenja i bum z pračkom probal malko gađati da vidim jer jož morem dobro pogoditi kak i prije i jer još pračka daleko nosi. pe i đekica z menom. pozdrav prijateljski.

denes je bila prava situacija zaozbiljno. i to ni bilo za šalu neg je trebalo stoput si dobro spremizliti kaj bum napravil i to se skupa. jen čovek kaj se zove zajec zna tak gda gda dojti k nami i onda nam nekaj pomore il tak nekaj dok imamo nekakvoga pozla za obaviti i onda mu mama tak dene nekaj za jezti vu košaru jerbo on nema nigdi na celome svetu nikoga nek sam živi i si su mu spomrli. a mama veli da je bolše pomoči svojemu bokcu nek tuđemu a ja si mizlim i da to dobro veli. i onda je zajec mam vjutro navalil na vrata i počel nabijati kake nori. ja sem jož spal i mislim si pa koji je sat to luđak sponorel jel to morti mižkina kaj oče il ko i nikaj mi nije bilo jazno ko to tak nabija. i ja sem se taman zdigel a mama mu je več bila otprla vrata i veli mama njemu pa kaj je zajec kaj si tak navrl kaj se je dogodilo. a zajec je bil saj zapuvan kak da su ga medvedi naganjali il one zmije hude kaj moreju mam celoga čoveka pojesti z jednim zagrizom. a veli zajec gde je branko hitno mi treba jerbo mi samo on more pomoči. a ja zišel vun z sobe i velim zajcu no zajec smiri se malo kaj očeš kaj ti se je dogodilo. a veli zajec zlo mi se je dogodilo veliko pogleč ti samo brankec ovo. i zvadi zajec ruku z žepa a ja imal kaj za videti. si so mu prsti bili nekak zvijani kak jož nigdar nesem to videl i si su mu bili nekak vragu skup složeni. a pitam ja zajca pa zajec pa kaj je to. a veli on naj me brankec nikaj pitati neg pomagaj kak got znaš. pa reko zajec pa kaj si delal. a veli zajec znaš one cipeliše kaj si mi dal brankec a velim ja el one z plavemi žnjorami kaj su mi se malko bili đoni otkeljili. a veli zajec no baž te brankec. ja sem jih prvo z malemi čavliči zabil kaj se nesu mogli otkeljivati dalje al to baž i neje držalo i onda mi je suset jeden rekel nek otidem v dučan i nek kupim jeno super lepilo kaj ga samo malko denež i mam ti se cipeliši za se veke vremana zakelje kaj jih viže ni vrak nemre otkeljiti. no i pitam ja zajca jesi jih onda zakeljil. a veli zajec jesem jih vraga zakeljil nek pogleč kaj sem si napravil. si so mi se przti skeljili jeden za drugoga i više nikam nemrem z njima. e onda sem ja skužil kaj su njemu si przti tak zvijani. a veli zajec pomogni mi branko kak god znaš i morež. a velim ja zajcu no naj se nikaj starati zajec sat mi to se bumo rešili samo dok se setim kak bi to bilo najbolše. i onda sem si malko tak spremizlil i onda mi je dožla prava ideja na pamet. i velim ja zajcu čujež zajec znaš kak bi to bilo najbolje rešiti i tu situaciju. a veli on a kak branko. a velim ja ovak ti buž zajec lepo del ruku vu škrip i ja ti ju pri zglobu stegnem kaj se nebu mogla micali levo dezno i onda bum ja privezal przte z špagom i bum jih čvrzto privezal za dezku a jenoga przta bum isto privezal z špagom i naglo potegnem i on ti se bu otkeljil jerbo kad bu cela ruka učvržđena i tak jenoga po jenoga przta i začaz bumo gotovi. a veli zajec onda ajt. i ja mu stisnol ruku taman pri zglobu a veli zajec naj tak jako branko a velim ja njemu zajec to tak mora biti kaj ti ruka nebo mrdala levo dezno. a veli zajec al me to boli a velim ja nemu pa moraž nekaj i pretrpeti ak očež da se ta situacija reši. i ja sprivezal to se špagom i lepo se razkoračil i naglo potegno špagu a zajec zajafkal kak da ga z nožom kolju. i velim ja zajcu eto si videl malko je zabolelo al ti je jeden przt spažen. a veli zajec esi ti lut branko samo me je stražno zabolelo al mi se przt neje otkeljil. a velim ja pa kak kvragu neje a kat kam stvarno. nesem si ni mzlil da bi to baš moglo biti tak čvrzto lepilo kak da ga je vrak s kuvačom mešal. a velim ja zajcu čujež zajec znam kak bi mogli to otkeljiti a veli on a kak. mogli bi z vručom vodom polejati i onda bi sigurno lepilo odmekšalo pak bi se morti i samo odlepilo. a veli zajec pa jesi ponorel kaj mi su ruku zopečeš. onda bumo ovak velim ja zajcu. denemo vodu na šparet i ti porineš ruku v lonec i buž tak držal kak got dugo buž mogel zdurati i onda dok više nebuž mogel zvadiš ruku i naglo ja trznem i to otkeljimo. i onda smo tak i napravili. zajec je držal ruku v loncu a ja sam potkuril. i prešlo je tak okraj pet minut a veli zajec branko ja više nemrem zdurati a velim ja njemu no jož samo malko jer sem znal da ak se bolje zvruči da bu se lakše odkeljilo. i onda zajec ni mogel više zdurati i zvlekel je ruku van a ja ga brzo prijel za prste i povlekel kak sem god mogel al vraga nikaj nesem mogel napraviti. onda mi je stvarno bilo več prekipelo vu glavi. i velim ja zajcu a da malko to lepilo polejemo z benzinom i vužgemo i mam zgasimo kaj ti se ruka ne speče morti bi se lepilo raztopilo. a veli zajec e to ne. to nedam jerbo mi sa ruka zobgori. onda sem zel žiletu i rekel sem zajcu ti sad zajec samo mirno drž ruku a ja bum rezal lepilo. i tak sem malko po malko rezal lepilo skoro jenu vuru ak ne i duže. samo sam ga šezt put porezal al samo malko mu kožu zguljil nikaj strašnoga. nek sem ga samo jemput malko jače po palcu kaj mu se je i koščička vidla al sem mu z krpom to obmotal pa mu nikaj nebu. a na prztima mu je se onak belo oztalo kaj si bu moral mesec dana to ribati s prztov dole. i sva sreča kaj smo to uspeli i tu situaciju rešiti jerbo z onak zlepljenima prztima nebi zajec opče mogel ni jezti ni nikaj i morti bi i vmrl od glada neg je sva sreča kaj je k meni došel kaj sem ja to sve stručno obavil i rešil ga takvoga velikoga zla. pozdrav. sima skupa.

ja veđ dugo nesem nikaj natipkaval i to opče neje zajebancija. nemrem baž niti reči da sem imal preveč puno posla nek sem bil jena obična lenčina kak veli moja mama dok je jako srdita a nema pri hiži niti malo rakije ili vina kaj bi si malo žifce sprimirila. tak da sem ja onda lepo puztil mozga na pašu i jenostavno mi se neje dalo nikaj natipkavati jerbo kaj me nebi przti boleli il kojekaj sliđnoga. a nemrem izto tak niti reči da se je nikaj dogodilo kat je bilo sakojaki i sliđni avanturi a bogami i je. davorica si je pak gležnja zmeknol i rekel je njegov jotec da ga bu prijavil jenome čoveku kaj se nekak smešno zove na slovo g kaj ga dene vu svoju knjigu ot rekordi jerbo taj čovek tak hoda po svetu i ima jenu svoju bilježnicu i jenu olofku pak tak pribilježiva kojekakove bedeztoče i rekode pak ih napiše vu svoju knjigu kaj ljudi po celome svetu moreju čitati te spozobnozti ot rekordi. zato je meni to bilo jako smežno dok mi je jozip to lepo objaznil jerbo kaj bi on napisal da si je davorica do sad veđ petnajzt put nogu zmeknol kaj je moral noziti lamgetu i koga bi to opče i zanimalo nek samo njegovoga doktora koji se navek prime za glavu dok davoricu crveni kriš dopelja vu bolnicu. prošlu je sredu davorica dohujal k meni kak mladi mesec jerbo je bil preveč uzbuđen. njegov je jotec otišel k francu šepavcu i prikopčal je njegovu rastepaljku za gnjoj za svoj traktor i dopeljal ju je doma. jerbo je franc šepavec veđ dve lete dužen jocu ot davorice velke peneze za onoga teloka kaj je sad veđ i pravi bikič ot njega narasel. i onda je njemu prekipeleo i cajgar mu je skočil na pol dvanajzt i otišel je k francu i rekel mu je franc požto ti meni moje peneze ne vračaž ja bum sad prikopčal ovu rastepaljku i vozim ju doma. a franc šepavec je rekel samo si ju ti vozi. i tak sad davorica ima jenu raztepaljku mada baž neje i nekaj pozebno jerbo sem se vu to na svoje joči uveril još prošli četrtek. lepo smo se ja i davorica dogovorili da mu pomorem nahitati jenu prikolicu gnjoja kaj ga raztepemo po krumperišču tek tolko kaj bumo vidli kak raztepaljka gnjoja razteplje. i tak smo mi nahitali zvilami gnjoja skoro zataj čaz i seli mi na traktor i davorica veđ da bu krenol kat eto ti vraga. deda je samo skočil pret nas i digel je ruku vu zrak kaj da avijone obuztavlja i zadrečal je stop dečki. a veli njemu davorica a kaj očež deda. a veli on njemu kaj kaj oču el se to pita. bez mene ste šteli otiti a to nemre. a davorica se je mam prijel za glavu i veli on meni el ti vidiž brankec kak nam se on navek mora prikrpati baž nam ga je treba kake dreka v žepu. a velim ja njemu no je davorica a dreka imamo punu prikolicu. i tak je deda za sekundu skočil na traktor i davorica je zahajcal beznu mašinu. a ljudi so nas samo gledeli jerbo im je bilo žal kak mi imamo novu raztepaljku za gnjoja raztepati po polju. i morem vam reči da smo zataj čaz bili na krumperišču mada je raztepaljka bila skoro puna z gnjojem. i tak je davorica prikočil i veli on nama ajte sat vi dečki dole da ju ja ubacim u pogon. i mi zišli dole z traktora a davorica je samo malo nekakove ručice na traktoru premeknol levo dezno gore dole i polako je traktor krenol. a veli davorica jel razteplje dečki. a velim ja njemu niti za kravskoga dreka da bi hitila. a vali davorica em to nemre biti. a veli deda em kak nebi moglo biti nek ti branko dobro veli niti da bi krenola. i tak je davorica onda preklel jenoga il dva sveca a ja sam mu rekel samo martina naj kleti davorica kaj nam nebi možta skvaril i pak je nekakove ručice pošemeril al ja vama lepo velim niti da bi jenoga ama baž i maloga dreka raztepaljka raztepla nek nikaj. i to je bila jena prava mizterija. a veli deda no čekaj čekaj davorica kaj si mam bezni sat bum ja to sprisložil. i tak je deda skočil na traktor i stiznol je gaza i otpuztil i još je nekaj stiznol i povlekel i lupil dvaput z nogom i veli on davorici e sat pe kat vam velim. a veli davorica čekaj nek probam a veli njemu deda nikaj ti naj sprobavat dok ja ne zidem dole i da vidim kak naša nova raztepaljka gnjoja razteplje. i tak sem si ja sel na jenu travu kaj bum videl tu celu proceduru ot dreka a deda si je stal odzač iza raztepaljke i zavikne on davorici kreni pun gaz a davorica stiznol gaza do deske i raztepaljka počela samo obrtati one federe kaj gnjoja razhitavaju i gnjoj je poletel kaj da ga je nešče z topa izpucal i pravac po dedi kad se stari jen idijot neje znal meknoti. i za sekundu ga je zahitalo kaj da ga je pajcek na mlazni pogon zahital v kocu z zadnjemi nogami. davorica je samo otprašil niz krumperišče a deda je ostal stati na meztu kak ukopan a ja sem se tak smejal kaj me je dva dana čerevo bolelo ot te nemilice. i to je bila prava atmozfera. al dok je davorica zaobrnol kruga i vrnol se natrag a deda da bu na traktor skočil kaj ga za vuva navleče a davorica je pak samo stiznol po gazu dok se deda malko ne primiri. kake to bilo smežno kaj da bi na televiziji jenoga komiđnoga filma gledel. deda se je tak rasrdil kaj je pežke doma otišel a davorica je rekel pak mu nesem ja kriv nek je on sam raztepaljku složil a da neje sad ga lepo nebi zahitalo. dok smo dožli doma jož je bil malko nafuren kad ga je jotec od davorice zajebaval da je po gnjoju gliste izkal al ga je veđ drugi den prešlo dok mu je davorica kupil dve litre pive vu plaztiđnoj flaši. i zato si ja nebi nigdar jenu takovu raztepaljku kupil jerbo mada je to jeno futuriztičko pomagalo ja bum rajši gnjoja z jenim vilama razhitaval nego da me lepo gnjoj živoga vu zemlju zakopa jer bi to bila jena velika tragedija. tak je to bilo dok smo gnjoja raztepali. pozdrav sat od mene prijateljzki ot branka

Denes moja Jana po celi dan cekeće debela je, pa se po hiži jedva kreće, i peneze mi troši, po celome svetu pa mi vsi veliju, trn si dobil h petu.

Na taj nacin monah tiho i nenametljivo, preobražavajući samoga sebe blagodaću Božjom sveštenodejstvuje svojim molitvama, suzama i trudovima tajnu vaskrsenja celome svetu.

dožla je denez vjutro k meni stara baba zlata suzeda treča hiža ot mene poprek puta a ja sem taman jož spal kak zaspan. i doje pravac mama v moju sobu i veli ona meni branko branko jel spiž. a velim ja njoj spim vraga kat si me zbudila a kaj očež. a veli ona meni dožla je baba zlata i nekaj te hitno treba. a jasem si taman pomizlil sat sigurno oče kaj bi joj z dučana kakove bedaztoče donezel il sliđno i to mi je mam dožlo poprek glave i takove bedaztoče kaj me idu budit za glupozt. i velim ja mami sigurno je to pak nekakova glupozt nek joj reči nek ide doma i da dojem pozle k njoj. a veli meni mamm no zdigni se branko i odi joj pomori viž da je stara i to. i tak sem se ja lepo zdigel mada mi se opče neje dalo i lepo sem se oblekel i velim ja babi no baba kaj očež reči sat. a veli ona meni odi dečec ako boga znaž. odi ja te prosim kak se bog prosi. a velim ja njoj no baba reči kaj očež več jemput. a veli ona meni odi k meni kaj buž videl kakove probleme imam. i tak sem ja lepo otižel k njoj. a baba zlata je sama na celome svetu i nigdi nikoga nema i tak sama živi več sto let il tridezet i osem i ko bi to več se popamtil. i nema joj niko pomoči bilo kaj kaj joj treba nek navek k meni doje dozađivat. dok sem došel v hižu mam kaj me neje znoj zdeni oblejal. jerbo je pri njoj takovo čudo kaj da je opala atolzka bomba il kaj sliđnoga. a velim ja njoj baba pa kaj malko ne pozpraviž te prnjke i to sve. a veli ona meni no brankec kaj bi pospravljala kat bu zutra pak se tak kak i je. a velim ja babi zlati a kaj to tak smrdi tu pri tebi kaj da suzet boltina prek tvoje kujinje gnjoja na polje prevaža. a veli ona meni a to me je stizlo po noči pak mi se neje ižlo vun na tu zimu pak sem vu ovu kutiju se zbavila a nesem ju jož vun znezla. a meni je mam bilo prek pol noči i samo kaj mi neje dožlo na bljuvanje kak mi je bilo težko vu želucu. jerbo je to tak smrdelo kak čudo jeno. kaj da cucki bezni po gnjoju droba ot pajceka krepanoga razvlače. onda sem joj rekel prvo ti baba to znesi vun onda se bumo dalje spominjali. joj dok je prežla kre mene skoro kaj se nesem vružil kak pokošen ot kozilice il sliđno. i dok se je vrnola velim ja njoj no baba zlata reči kaj si me zvala kaj me trebaž. a veli ona meni joj branko stražna me je nesreča zadesila. a velim ja njoj a kakova nesreča. a veli baba zlata moj micek opče viže neče nikaj jezti. neče jezti velim ja njoj. a veli ona neče ni da ga zlatom prosiž. a velim ja njoj a jel zmršavel kaj. a veli ona je jako. onda sem ju pital a kolko dugo neče jezti. a veli baba več dva dana. onda sem ju pital i kaj bi ja sat trebal ž njim. a veli baba ja sem si mizlila kaj bi ti njega malko pogledal pak bi morti znal kaj mu je i kakovi bi mu medikamendi trebali. i tak ja velim babi čujež baba ja ti nesem nikakov veterinar il dogtor kaj bi mačke lečil. a veli baba pak branko pak to neje maček. a velim ja njoj a nek kaj nek maček. a veli ona odi sim kaj buž videl. i tak je baba došla do peči one jedne kaj na plinzku bocu ju prikapčiž pak si čaja skuvaž il kaj slično i lepo je otprla rolja a ja imam kaj za videti. vnutra v rolju je bil jen takov odurni štakor kaj sem se ja zamalko zbljuval ot zla kaj mi je vu glavu vudrilo. a veli baba zlata branko pak micek neje maček nek je to moj mali mišek pogleč kak je lepi. a štakor je samo zbečil one svoje joči odurne i zube nakesil kaj sem si taman pomizlil e sat dok skoči na mene i prime me za vrat i samo mi onu malu žilicu pregrizne kaj mi krf sprevađa levo dezno i ja mam skrvarim do kraja i gotovo. a velim ja njoj baba pak jel si ti ponorela il kaj. neje to nikakov mišek nek je to štakor kake do lakta velik pak kaj ga držiž v rolju. a veli baba pa držim ga v rolju kaj mu malko nakurim dok je baž stražno zima. onda sem joj rekel čujež baba ja ti toga štakora nebum lečil jerbo nemam ni volju a niti žifce al kolko mi je za videti da jož i nebo zdržal dugo jerbo je zbečil joči i samo kaj ne fkrepa. a baba mam vudrila v plač i narekat joj branko zleči ga zleči ga ako boga znaž a kaj bum ja bez njega on je meni se na svetu. onda sem joj rekel čujež baba ja bi njega zlečil al stvarno neznam kak. nek mu probaj dati jenoga plivadona il kaj sliđno pak mu bode bolje. nasitno mu ga zmrvi i deni vu vodu i gotovo. i ja neznam kak bi ti drugač pomogel. a veli baba zlata a kaj ak mu to ne pomore. e onda sem joj rekel e baba zlata onda ga lepo deni vu jenu kutiju i odnesi ga pravac k nekakovome veterinaru pak ga bu onda on zlečil jerbo on ima i inekcije i slične naprave ot toga značaja. i onda sem se samo fletno okrenol i zletel sem z hiže vun kak so me noge nosile brzo jer nebi jož dugo zdural ot te silne mučnine i smrada koji mi je čez nos vudiral pravac vu želudec. i dok sem došel doma mam sem si legel jož malko spat kaj mi se mozak prečizti. bum pital babu zlatu zutra kak je štakor pa vam natipkam ak baž koga i zanima. pozdrav ot mene sat i prijateljski. branko.

Zatim sve te grehe čovekove odnosi odgovarajućim mitarstvima, gde se svaki greh zapisuje, te su tako svima vazdušnim knezovima poznati svi gresi svih ljudi po celome svetu.

denez je jen jako lepi den. i jož je k tome i praznik i to pravi prafcati. i ljudi opče nejdu na posel nego su lepo si doma i pečeju rožtilja i uživaju f suncu i lepome vremenu. i onda sem i ja malko spekel rožtilja kat su i si drugi pekli i tak smo se najeli ja i mama a đekica je se kozti oglobal i baž je bilo super. ja baž točno i nesem znal kakov je to denez praznik i onda sem lepo otižel k susedu jozipu i pital sem ga a on je meni onda lepo se objaznil i onda sem se ja sega setil kaj sem se v školi vučil. to je bil jeden ludi čovek kaj se je zval hitler i on je bil pravi švabo. i onda je on lepo samo jen den popizdil jerbo mu je nekaj lupilo v glavu i štel je potuči celoga sveta i kaj bi on bil glavni gazda na celome svetu. i onda je skupil jenu vojsku pravu i tenke i avijone i sima je dal jenoga šmajsera i to onoga pravoga švabskoga. i to su bili švabe i dal jim je naređenje nek samo tuču i tuču ljude i nek osvoje celoga sveta. i tak su oni lepo njega poslušali jerbo nesu znali da je čovek šenol i ja opče neznam kam su gledeli kaj to neso skužili jerbo ja budalu nanjušim na tri metra. il na pet metri ak baž treba. i tak so oni samo ubijali ljude po celome svetu pa i crnce. je al so onda došli k nama i tu so se lepo zajebali švabi. e da su znali kaj jih čeka nebi oni nigdar dožli tu. jerbo je tu bil druk tito i onda je on lepo rekel njima a kam bi vi nemoruti jeni, kaj bi vi šteli. samo je stal pred njih i rekel je oneme ludome hitleru a kaj bi ti štel dečec jerbo prek hrvacke nebuž prešel. i onda su se lepo skupili si partizani na denežnji den pret nekolko let i ftrgli su švabima kičmu. kak malome jariču. strgali su jih poprek na poprek. jerbo so partizani izto imali pužke i samo su pucali a švabe so padali i padali. to sem se videl z svojima jočima na jenome filmu. tak je to bilo. i se su jih potukli a hitler dok je to videl onda se je lepo ubil z pižtoljem pravac slepočnicu. i tak mu i treba. kat je bil tak bedazt. i zato se denez slavi takov den i to je praznik. meni je to baž drago kaj je druk tito bil takov čovek kaj je sve švabe razjuril na denežnji den kaj sem ja lepo mogel peči rožtilja. i sega sem se setil jerbo to neje šala. pozdrav sat od mene prijateljzki i uskličnik

Sve ovo ukazuje na to koliko je njegovo bogoslovlje blisko svetoj Evharistiji, kroz koju Crkva daje Hrista celome svetu

Moraju ga objaviti celome svetu i dobiti za njega odobrenje čitavog čovečanstva.

Crkva, iako je razvejana po celome svetu do krajeva zemlje, primila je od Apostola i njihovih učenika verovanje u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Stvoritelja Neba i zemlje i mora i svega što je u njima, i jednoga Hrista Isusa, Sina Božijeg, utelovljenoga za naše spasenje, i u Duha Svetoga, koji je kroz Proroke propovedao planove spasenja i dolaske, i rođenje od Device, i stradanje, i vaskrsenje iz mrtvih, i telesno na Nebo vaznesenje Ljubljenoga Hrista Isusa Gospoda našeg, i Njegov s Nebesa u Slavi Očevoj Dolazak, radi vozglavljenja sveta i/radi/vaskrsenja svakoga tela i celokupnog čovečanstva,...« (I, 9, 4) »Ovu propoved i ovu veru primivši /.../Crkva, mada je po celom svetu razvejana, brižljivo čuva, kao živeći u jednom domu, i istovetno ovako veruje, imajući jednu dušu i isto srce, i jednoglasno ovo propoveda i uči i predaje imajući jedna usta.« (I, 10, 1 - 2

Premda osobno ne volim Srbe (kaj mogu) sviđa mi se stih od Balaševića koji pjeva: " moji su drugovi biseri rasuti po celome svetu i ja ih kao lastavica ponekad sretnem u letu " - e tako i mi možemo reći da su naši građani biseri rasuti po cijelome društvu, a da je nama želja da ih putem Internete pokupimo te da se izborimo za društvo kakvo želi većina ljudi.

Ovaj oženjeni guru je organizovao mnoge festivale na kojima je frenetično najavljivao kako će uskoro uspostaviti mir u celome svetu.

Garantuj ti celome svetu bre, samo tako.