Dečja pripada Martinu, dečaku od osam odnosno devet godina, a ženska Tanji, njegovoj majci.

Trgovina ženama i decom i dečja pornografija šire se masovno i brzo.

Ne, ni ona samo profesorica, ona je najveća živuća hrvacka, čakavska dečja pjesnikinja.

Ovo moran ponovit, ona je najveća dečja živuća hrvatska, čakavska dečja pjesnikinja.

Najveća hrvatska čakavska dečja pjesnikinja dobila je vritnjak.

Danas, jedna romantična ulica u njegovom rodnom gradu sa drvoredom po sredini nosi njegovo ime, jedna osnovna škola, likovni klub, spomen soba u klasicističkobaroknom zdanju najstarije bivše apoteke, dečja manifestacija...

A takva razmišljanja, u smislu:« komšija mi ubije ženu i troje dece i ja mu oprostim i tako olakšam svojoj duši », su dečja razmišljanja.

U takvim časovima cela ta Prokleta avlija ječi i trešti kao ogromna dečja čegrtaljka u džinovskoj ruci, a ljudi u njoj poigravaju, grče se, sudaraju među sobom i biju o zidove kao zrna u toj čegrtaljci.

pozdravljam. mislim si kak bi bilo najbolje nešt napisati o mojem vujcu od mame. trebal sam ž njim iti danas na pilanu. trupce mu one prepeljati al je on jako smešni čovek. i rekel sam mu da levu prvu gumu treba napumpati al se on baš neda krstiti i čim smo prežli prek jenoga potoka spustila je. imali smo stražne probleme. jer su trupci bili gore a se zmislite kak bi bilo natrak ih stovarivati i dok bi se guma zmenila opet ih gore nametati. hodali smo oko prikolice kak cucek oko mrtve kaše. vujec je stalno narekal kakvo mu se zlo pripetili pa sam mu rekel. nije ti se zdravo vujec tak živcirat jerbo to loše djeluje na živce. onda se je malo primiril. vidite kakve se sve bedastoče događaju u mojemu životu. zato sam i mislil da napišem to sve kaj se ljudi budeju čudili da i tak nežt postoji i sva sreča kaj je onda naižel jedan suzed od mojega kuma kaj me je na krstu držal. čovek je jako pametni nisam si to mogel ni pomisliti na tak nešt. jednostavno je taj suzed o kojemu sam vam malo prije ga spominjal kompresora zapalil na svojemu traktoru on dajca vozi. to vam je pravi traktor i prednju vuču na sva četiri kotača to mi je on rekel. samo dok zaglibi potegne jednu ručicu koja mu se nalazi kraj sica i onda zapali sva četiri kotača i prve i zadnje odjedamput pa se okreču i začas je van zblata. ili gdi več zapne jedanput je u pšenici mladi prepal jel je te godine bilo jako mokro. zapalil je komresora i napumpal je gumu za čas. rekel je da je to nekakvi specijalni ratacijoni turban koji se okreče i zrak sukče van pod velikim pritiskom. čudo jedno. začas smo bili na pilani. dalje je sve bila dečja igra.

Uz nas nastupa mnoštvo demo bendova, Dečja Radost, Vortexx, SARS, Orthodox Celts i Ritam Nereda.

meni je to baž bezveze i te petarde. meni petarde nigdar neso bile po volji. nek mi je navek bilo najlepše pucati z karabitom. e to so bila vremena. a sat ti klinci samo noze pune đepe petardi i samo ju kresnu i hite i ona pukne. a to kaj da i neje pucanje za božič nek onak bezveze. a dok smo bili mali ja i davorica e to su bila vremena samo dok se setim. sako leto bi nabavili karabita jož tjeden da prije božiča. i onda smo lepo obižli sa smetližta vu okolici kaj smo dobre piksijenke nažli. one ot farbi so bile baž prave nema kaj. te bi pukle kaj te je mam nekaj prezeklo. a tek one plaztiđne. dok je ta ruknola kaj se je čulo nakraj sela. i tak smo mi lepo za jen badnjak pred jeno nekolko let dok smo jož ižli v školu toga se točno sečam kaj da je fčera bilo. lepo smo prikupili pikse i karabita pravoga smo nabavili kaj dok si pjlunol na njega kaj se je zdimilo kaj da si jognja taman vužgal. i doje tak davorica k meni i veli on meni jel idemo brankec pucat z karabitom. a ja sem rekel idemo. a naži naz nigdar neso puztili da nam nebi karabit przte odnezel il vuva il kaj slično nek smo navek morali pozkriveđki. i tak smo se skupili i lepo smo otižli k davorici na vrt. i skopali smo jenu jamu i vu njoj smo nakurili jognja i veli meni davorica e sat branko idemo pucat. ja sem si zel jenu piksu limenu ot farbe bele za aute farbati a davorica si je zel jenu plaztičnu ot jupola. i tak smo mi pomalo pucali a čepi so leteli na se strane. i veli meni davorica e sat branko služaj dok ovo pukne. i davorica zel dve gruđve karabita i nakupil pljuvađke kaj bi se i komarec ftopil v njoj al onaj puztinjski kaj je velik kaj pol glave. i pljunol je na krabit i brzo poklopil. a velim ja njemu davorica naj se igrati zotim jer ti mam se przte raznese. a veli davorica ma kaj bi to je prava piksijenka. i jož je tak malko pričekal i del je piksijenku med noge i vužgal jenu trezku i dok je to opalilo ja sem mizlil da se je ot suzeda štagelj vružil. davorica je samo zajavknol a piksijenka se je razčenola i davorici je se lače strgala. a kak je to bil pravi šuz tak je davoricu opatrnola po prztima i mam su mu dva przta načetvorički pukla ot toga šuza paklenskoga. davorica je samo jafkal i neje štel iti doma jerbo bi ga jotec na kolenu ftrgel. a ja nezem znal kak bi mu pomogel. onda je rekel da sem ga ja vozil na biciklinu i da je przte f kotač med žbice porinol. jož so mu i den denez ti przti sfrkani kaj da ž njima smole z nosa skapa. i tak kak mu vrak neje dal mira mam je drugi den dožel k meni i veli on meni brankec jel idemo pucat. a velim ja njemu pa jel si ti ponorel il kaj. pak el te przti ne bole. a veli on meni ma branko pak to neje skoro nikaj nek ja imam jenu novu ideju. a pitam ga ja a kakovu. a veli on meni e sat buž videl. i tak smo mi pak zeli sega karabita i davorica je vu jenu flašu natočil vode i onda smo pak otižli na njegov vrt i skopali smo jož jenu vekšu rupu. a velim ja njemu davorica zakaj mi nikaj nečež reči a kaj bu to. a veli on meni no jož se samo malko strpi brankec pak buž videl. onda je otižel vu svoj dvor i donezel je jenu bačvicu tak srednje veličine i veli on meni. e sat dobro me služaj brankec. a velim ja njemu služam te davorica. a veli on meni viž da ja viže nemrem pucati kad su mi przti ftrgnjeni a karabit nam bode itak propal do k letu. a velim ja njemu pak morti i nebo ak ga zakopamo. a veli davorica no branko kaj bi ga zakapali pak k letu nabavimo novoga. i veli on zato sem ja sat nekaj zmizlil kaj mi je jen dečko rekel. a velim ja njemu a kaj. a veli davorica sat mi toga sega karabita denemo vu tu rupu kaj smo skopali i dobro ga polejemo z vodom i onda naglo pokrijemo z bačvom. a ja sem na bačvi zbužil jenu rupu i onda samo prižgemo jenoga štapa dugačkoga i denemo jognja na rupu i da vidiž dok to pukne. a velim ja njemu davorica ja se zotim baž i nebi igral jerbo se bačva razčene i se naz potuče kak mižkina male cucke. a veli davorica no brankec pak samo da probamo pak nebumo hitali karabita. onda sem mu rekel no dobro idemo probat al ga buž ti vužigal. a veli davorica no pak bodem to ti je dečja igra. i tak smo mi lepo deli sega karabita vu rupu a bogme ga je bila prava vrpa i lepo smo polejali z vodom i mam deli bačvu gore. i tak smo malko pričekali da se karabit dobro zdimi i onda smo se skrili za jeno drevo i davorica je prižgal jenoga štapa dugačkoga i lepo ga je del nad bačvu i ljudi moji dok je to puklo. dok je to puklo kak neopiziva sila. ja sem mizlil sat je gotovo jerbo je to gore nek dok opane atomzka bomba a atomzka bomba je jeno čudo svecko kaj mam hižu vruši. to je šubeknolo kaj sem taman pomizlil da so sa stekla vu vulici scurela. a bačva je samo odletela v zrak i viže ju opče nesmo vidli. i samo smo tak oztali stati na miru a veli davorica branko gde je bačva. i samo kaj je on to rekel to neje trajalo ni dok bi nabrojil do pet i samo je nežt zroškantalo na štaglju ot suzeda od davorice kaj se zove frčkavi kaj si vragi da so se gore igrali skrivača. i mi brzo pogledali vutom pravcu a kat tam imamo kaj za videti. bačva je naža bila na pol štaglja na čerepu se zastrnola. davorica se je samo prijel na glavu i veli meni e brankec sat smo najebali kak žuti i brzo smo pobegli kak so naz noge nosile. i dok smo se skrili velim ja davorici davorica el i tebi pižči vuvima kaj da ti mali patuljek fučka z fučkakaljkom. a veli davorica bogme mi pižči. to ti je ot egsplozije al bu i to prežlo. i bogme je prežlo prvo na jenom vuvu a drugi den i na drugom i viže mi nikaj neje pižčalo. je al je suzet frčkavi skužil da smo to bili mi i onda je ot davorice jotec moral puzati na štagelj kaj je skinol bačvu z štaglja i jož su mu morali jotec ot davorice i moja mama platiti i čerepa kaj ga je bačva spotrla. a davorica i ja smo bogme požtene batine dobili kaj nam viže neje bilo niti na pameti kaj bi pucali z karabitom se do drugoga leta dok smo ono pol vrta ot davorice z benzinom vužgali. al o tome bum jen drugi put natipkaval a sat idem lepo spat. pozdrav sima skupa i laku noč ot branka. i najte se prozim vaz igrati z karabitom ak se ne razmete vu tu nauku bar na frtalj kolko ja i davorica jerbo to neje šala a ni dečja igra i da nebi bilo plača uskličnik bok.

Zar ti... nemaš... nultu krvnu... ha-ha-ha... grupu... kh-kh-kh... pa ti si... ha-ha-ha... pa ja sam... pa ja sam prevario Sonju... ha-ha-ha... a ti... kh-kh-kh... a ti i ona... mene... pa, čekaj... ne odlazi... ti si mi, znači... ukrao ženu, a ja tebi... ha-ha-ha-ha... sina... sina i unučiće... odzvanjali su njegov glas i topot mojih koraka na kamenim pločama puteljka koji je vodio do moje kuće, dok se iza njegove čulo zatvaranje vrata auta i dečja graja.

Kupuju se bebe, plišene igračke, autići, ma šta se sve ne kupuje, svuda okolo dečja cika i vriska, svake godine nekakova nova igračka izajde i svako ju dete mora imat

Vekovima je omiljena dečja igra " tucanje jaja ", u kojoj se od " protivnika " pobedom osvajala njegova igračka ili druga ukrašena jaja koja su doneli sa sobom.

I makar bi trg mogel biti lepši, park bolje ograđen, dečja igrališta malo bolje održavana ipak ga volim.

Trebalo bi još jenput oprati firange, proterati mnogonošce iz svih kućnih čoški, popeglati posteljinu i svu već treći put na novo opranu dečju oblekicu, a nebi bilo zgorega kaj bi se i dečja soba još jenput povapnila, tek tolko da se malo pofriška.

Dosta više sa tom špijunčinom, bre... varali raznolikim prevarama, iz Viteza, i Herodot i Carstvo dece ili dečja igra.

Dečja mati poludela je do Zemuna, sva se počupala i izgrebala. " Posle junačkog proboja zatočenih partizana iz logora na Crvenom krstu u Nišu 12. februara 1942. godine, među pobijenim za odmazdu bili su i svi jevrejski muškarci iz ovog logora.

Rezultat: od pol 10 do 15 vur uz stazu do Otoka ljubavi skutili smo 30, a čisteći desnu grabu uz cestu nakon mosta skutili 39 120 - liternih vreći peleni, obućarskog materijala, cipelji, najlona, građevinskog otpada (pur pena, pikse, cigljini), patroni, vreći umetnog gnojiva, najlonki, set auto-gumi, siporeks ciglji, staklenih flaši i opčenito puno plastike (z tem da smo našli i nekaj krupnoga otpada kak so šparhet, teljevizor, dečja kolica, kostur madraca, delovi bicikljina).

Gde sam to pročitala: Kak dečja košuljica nam je življenje, vekunavek prekratko i pomalem posrano

April 1994. Dok smo pred TV ekranom čekali " beogradski dnevnik ", na programu je bila neka dečja emisija.

BOG MI NE DOPUŠTA. ostavila si mi za spomen gačice z premilem cvetnem uzorkom, tally weigl se vele. dojde mi da sozo pustim i teško mi je, teško jako, jer ti cvetek nesi z menom, nesi blizu, ni pomisliti. gožvam to ružičasto špricano ruho tvoje i v rokaj i v žepu i v zobe i pitam se zakaj se tak velika sreća samo retko dogodi. zakaj te imam, tak i na taj način. bog je tak štel. prosil sem ga baš za takvo ženo. i majko božjo sem prosil. i dobil sem jo, točno takvo. i neje to prvi pot da mi se želja odozgora ispunja. fala bogu. i morti bolje da one tvoje cikluse temperaturne nesmo tak jako merili i pazili, pak bi nas sad bilo troje; da si nesi onak toplomera v rit lepo petala. jedina moja. i ona tvoja ružičasta dečja dekica vu kojo se plačeš dok se setiš.... ona, kojo voziš v bunkeru.... zakaj smo trebali tri dana čekati od tvoje temperature... sad bi nas bilo troje.... a ovak, putuješ sama po se kontinente i plačeš se dok se javlaš i trošiš novce na te čudne veze svetske z kojemi se koristiš. nekaj si štela reći, mila moja, a nesi se usudila zreči ni pitati. vreme prolazi. morti potlam ne boš mogla. morti bo prekesno. razmeš? ne boš mogla biti žena do kraja, a štela si biti. i to te bode posle peklo. doji, doji mi pak i zagrli me. zaspi mi na prse i senjaj različke zaljubljene i divlje make vdane za ispravnost svibnja i lipna. što se lipe v lipnju neje nadišal, te neje prav ni živel. rekla si da se plačeš vu to dečjo dekico. jako. ali zakaj onda ne napravimo to kaj bi nam ljubav potvrdilo do kraja, a mogućno ti je. morti sem te spuntal jer sem rekel da je neje lepo stvarati vu ov čudni i zločesti sveti. ali se bo lepo, ako si mi bomo lepo. nema problema.zamisli kak je ženicam koje bi si štele i dete i obitelj i vernost i milost, a nemro to ništ dobiti, ili novčekov nemajo pak im se čini da ništ nemajo za ov svet, a imajo se jer imajo lepoto i dobroto i iskreno iskanje. takve vrede najviše. a ne čuješ je nigde, neso glasne. ako ne bo tvojega duplikata vu svetu - bom žalosen. to bo velika šteta. jer znam i kakov ti je karakter dok nekomu skroz veruješ. istine nekaj baš nema na svetu. zato se si tak jako vesele i smejo i vrešće. kagda nekaj vu sebe skrivajo. kakgda im je jasno da so dosta sega glumili. i onda neso baš presretni. jeee, tak je nekak.

Kada je otpočela industrijska revolucija, krajem 18. veka u Britaniji, dečja radna snaga je postala veliki problem.

Dečja duša je sveta duša sa čistim srcem, još uvek ne uprljano strastima i grehom.

To je vreme moja dečja pamet zapamtila, a sad to pišem vuz pomoć maminu, kaj bu v lipnju zašla v 90. leto.

Onda je vetar počeo da se poigrava sa letelicom kao da je dečja igračka.

Ova titula Karpovu je dodeljena zbog toga što je osvedočeni prijatelj Srbije i srpskog naroda i što se zalaže da se dečja šahovska olimpijada održi baš u Valjevu

fčera je bil sveti valentin. a navek dok je sveti valentin ja se setim kak je mene i davoricu dok smo bili mali deda ot davorice tak lepo zajebal kaj je to bilo čudo jeno. jerbo je to bilo jož tam negdi dok smo bili mali il smo ižli v drugi razret il koji več. i lepo sem ja den prije dožel k davorici i veli nama deda ot davorice i dečki el vi znate kaj je zutra. a velimo mi njemu neznamo. a veli deda e dečki zutra vam je sveti valentin. a na svetoga valentina što se prvi zdigne taj dve sređe grabi. i onda nam i meni opče nikaj neje bilo jazno pa sem ga pital a kak to mizliž deda. a veli deda e lepo zutra ko se prvi zdigne i ko otije tam v seču na vrt taj bu razno i razna čudeza tam nažel. a pitamo mi njega a kakova to čudeza mizliž deda. a veli on nama je dečki male ptiđice zutra budu celoga grma napunile z sakačkemi igračkami i budeju frulice donezle i kola z konjima i jož je on nama sakačke bedaztoče nadrobil kaj su na mam vuva zatitrala ot miline. a veli njemu davorica el bu i pižtolja. a veli deda i pižtolja i pužke i metki i sakaj. a veli davorica e da znaž deda ja se bom prvi zdigel i bum si se te igrađke pobral i gotovo. a veli njemu deda je davorica al moraž iti jako jako poztija kaj se ptičice ne splaše jerbo odlete pravac vu zrak i viže nebu ni frulic ni konjov ni ničesa i zato lepo moraž bos iti do seče. a velim ja dedi je deda a kak pemo bosi ak je vuni sneg do kolena. a veli deda je neznam ja al ak nepete bosi nižt od igrački. a veli davorica ja pem i bos makar se dva dana ne obuval. i tak sem ja lepo otbežal doma i rekel sem mami da bum spal pri davorici a ona je rekla da morem. i tak smo si mi onda lepo navinoli jenu vuru kaj nas je zbudila jako rano veđ okraj sedem vur. i velimo mi dedi e deda mi sat se idemo otšuljati do seče po te čudnovate igračke. a veli nama deda vredu je dečki al samo jako jako postija kaj jih ne poplažite a ja si idem gotnoti malko rakije i bum gledel z dvora kak se vi šuljate. a veli davorica njemu al deda ak nam slučajno poplažiš ptiđice ja te vmorim. a veli deda naj se ti nikaj starati ja bum čkomel kake kamen. davorica je zel jenu vređu vu koju bumo nahitali te se igračke i onda smo se dobro oblekli kaj nam nebu zima al si cipeliše bogme nesmo obuli a ni štomfe kaj ne poplažimo male ptiđice. i tak smo mi polako i krenuli. prvo smo otbežali do štaglja i onda smo lepo zišli čez zadnja vrata ot štaglja vun i onda smo se počeli šuljati onak pošulječki kak nekakovi pravi prafcati indijanci z divljega zapada il sliđno. i tak smo mi malko se šuljali kat otjemput je mene počelo stražno zebsti za noge i velim ja davorici čujež davorica mene stražno zebe za noge i ja bogme nebum mogel zdržati kaj bi došel skroz gore do seče. a veli meni davorica no brankec pak naj biti smežni kak nebi zdržal pak si samo zamizli kaj nas tam gore se čeka i kakove divote i krazote. a velim ja njemu a jel buž ti zdržal. a veli davorica pa kak nebi to je dečja šala. i tak smo se mi onda tak pomalko šuljali i mene je počelo tak zebsti za noge kaj da me nešče z miljon mali iglic piče po nogaj onak otjemput bez da bi preztal. i velim ja davorici čujež davorica jebež ti te igrađke i se to skupa ja nemrem dalje. brzo sem se okrenol i počel bežati k štaglju. kak so mene noge bolerle ja vam to ljudi opče nemrem natipkati jer je to bilo čudo jeno svecko i ja sem si taman mizlil da mi budeju si przti otpali. samo sem prejuril kraj dede kak avijon brzi nebezki i brzo v hižu kre peči. al dok se je davorica počel drečati to da ste vidli ljudi kaj sem ga ja poprek zaprtoga obloka čul v hižu kak se dreči. vriščal je kak da ga z pilicom za železo režu napoprek i jož kak da ga z turpijom turpijaju uzput. i onda je to čula mama ot davorice i zbežala je z štale vum i bež po davoricu. i brzo ga je donezla v kujinju i dela ga kre peči. al dok je tek onda počel zavijati kak truba na autu od vatrogazcov. a mama je samo vikala pa kam ste ižli norci jeni. a dvorica je samo vriščal i rekel je ižli smo po igračke mama. i taman je nato dožel deda i veli on nama a jesem vam lepo rekel dečki da morate poztija iti jerbo dok se ti davorica zavriščal se su ptičice odletele i se su igračke odnezle ja sem jih na svoje joči videl. onda je mama od davorice rekla dedi da je on jeden idijot idijocki kat naz je mogel na tak nekaj nabrkati i da je bedazteži ot nas. a veli deda je pak sem i ja tak ižel po igračke dok sem bil mali pak zakaj nebi i oni. i onda mu je jož mama rekla da je konj stari i nemorut i jož koje kaj. a veli ona nama pak kak ste mu dali kaj vaz je tak nasanjkal pak nezte vi viže mali. a velim ja njoj pa kak naz nebi nasanjkal kad je vuni sneg. onda nam je mama ot davorice jož skuvala čaja vručega a mene so jož celi den pozle noge bolele ot zime. a deda se je samo smejal kak nori. a veli davorica mama jel su stvarno tam bile ptičice i igračke. a veli mama ma kaj bi bile nek vaz je to taj stari konj nabrkal na glupozt samo kaj se bo smejal. al je meni onda stvarno pukel film i rekel sem davorici naj se ti davorica nikaj žaloztiti bumo se mi njemu veđ osvetili kak na filmu kat tad. al se bogme i jezmo mu se ozvetili i to vam bum natipkal morti veđ i zutra. pozdrav sat prijateljski ot mene.

Ako su uložene u investicione i penzijske fondove, akcije i obveznice, biće dečja šala pretvoriti ih u prah i pepeo.

Ono nekaj Little Artist boja za oslikavanje tijela - crvena 30 ml od 24,00 kn koje su prekrižene zgleda kaj dečja pasta za zube, je to morti za male Drakule???