I flašu i čašu je držao u ruci, da se ne bi tko zabunio i posegnuo za njegovim pićem.

Najdraže su mi one za Pan i Ožujsko a Karlovačko je zadnjom autoironičnom serijom s onom trojkom koji grle flašu " koju zaslužuju " napravilo veliki pozitivni iskorak tako da nisu u ovom osvrtu.

Ona se sirota sredila, dotjerala a on, đubre jedno, to nije ni primjetio nego je nasrnuo na flašu.

A to je da se reznica ostavlja pod flašu.

Takve reznice pripremaju se krajem kolovoza i ostavljaju na miru sve do početka svibnja kada mičemo flašu, ako nam se biljka ožilila.

Nakon toga se tekućina iscijedi u drugu posudu ili flašu, a čahure se iscijedite.

Jedno piće već smeta u prometu s kojim je nespojiv svaki alkoholni užitak, pa je peticija za čašu vina zapravo peticija za više no flašu vina, uz izbjegavanje policajaca u prometu.

Ne bi baš bilo jednostavno se sa znanjem i stavom koji steknete u radnom odnosu i na faksu, ponovno uklopiti među dječurliju i tinejđere koji misle da su Boga za bradu primili zbog neke glupave fore i ako su popili flašu Votke.

A dovoljno je, recimo, ispeći kestene, uz flašu vinčeka i dobru volju, i svi zadovoljni.

Ostalo mu je taman toliko para da kupi flašu konjaka i da se obrije...

Majka i otac su u svakoj ruci nosili demižon ili kantu, a i mali ja sam imao svoju flašu koja je putem do kuće nevjerojatno otežala.

Kad je ušao, na sol je stavio flašu viskija, flašu vina, raspakovao šteku i cigarete razbacao prijateljima: " Ja sam Djed Mraz. " S istom je, vjerovatno, radošću, u jedno madridsko jutro, Angelu, oružaru " Reala " koji je obožavao motore a mučio se sa svojim svakodnevno mu popravljajući kvarove, poklonio koverat sa novcem za novi motor.

Imam 25 godina a sa 4 godine sam " zaradila " ožiljak na bradi, padom na staklenu flašu.. nakon čega je ostao popriličan vertikalan ožiljak, duž cijele brade, koji se ničim ne može prekrtiti što me jako iritira pa me zanima da li se nešto po tom pitanju može uraditi.. Savjetovala sam se već s nekim pl. hirurzima koji su mi rekli da ne može zbog starosti ožiljka...

Nema šanse, a da biste to realizirale, to stanje, morale biste i muškarce mentalno i duhovno i emotivno skroz srozati, pa se nemoj kasnije čuditi kada ti generali djecu u rat šalju, a divljaci ti po logorima siluju kćeri, i kada ti curice umiru po haustorima od droge, a puni su gradovi svjetski izbezumljenih ševulja koje se usiljeno smiju, i ako joj oduzmeš flašu, koks ili apaurine - odlazi u kutak i počinje cmizdriti i nesigurna je kao vrbina grančica.

Jedan dodaje flašu, a drugi eksa..

Znam da sam tada iz zajebancije bacio pivsku flašu u publiku i skoro pogodio nekoga u glavu.

Iz potpune gluposti, ja prihvaćam flašu, pa se i ja predstavljam u vlastitom stanu: " Ja sam Daco.

Sad stavljate u zanimljivu poziciju roditelje djece koja surfaju pa dođu do večernjaka i prvo što pročitaju je gore navedeni naslov pa postave pitanje: kad ću ja biti dovoljno star da mogu koristiti flašu, miksre, ruku, neki alat kako bih silovao neku djevojku pa došao na prve stranice vijesti

Bijahu njih dvojica sami u kavani; a kako je konobar izgledao silno pospan, naruči Rubelli čitavu flašu nekakog žutog, masnog, škakljivog likera, što se je jednakom snagom širio u želudac, nos i glavu.

i eto ti sat i vraga. ja si lepo denez malko nakuril v sobi kaj mi nebu zima jerbo se denez nemre nikaj delati kat dežđ curi ot ranoga ranja. i ja lepo vužgal svojega kompijutera i da bum malko jenoga tetriza preokretal il kaj sliđno kat se ja malko zapeljal po tome jednome internetu i imam ja kaj za videti. a moji sloni više nema. kaj da su v zemlju prepali. i ja spužčal slova gore dole al nigdi da bi pisalo nikaj o jenima slonima. i mam je meni sinolo v glavu kaj je meni zdrafko rekel. to mora biti on jen viruz bežtija prokleta mi se v moj kompijuter navlekla i slone mi poždrla da bog da joj lampe vsele. i kaj bum ja drugo nek mam po zdrafka kaj mi moje slone povrne jerbo je on jen stručnjak po pitanju kompijutera i sliđnih tehniđkih procedura. i saci aj pomizlim pak nemrem samo tak saki čaz iti po zdrafka kaj got se na mojemu kompijuteru zgotovi a kaj mi ni računati nikaj neče ni nižt a dok ga negdi v selu sretnem neče niti na pijaču iti jerbo on ne pije alkohola kak niti jeden pravi struđnjak kaj mu nebi ruke drvtale dok po kompijuterima pretipkava. i tak sem ja zel jenu pivsku flašu i nuter sem fine rakije nalejal i z plutenim čepom začepil. i onda sem malko pričekal dok mama neje otižla vun z hiže i fletno sem jenoga piceka z škrinje zvadil i del vu vrečicu i jenoga kišobrana i pravac k zdrafku se zaputil. a veli meni mama a kam čež po takvome čudu el ne vidiž da curi kake z kabla. a baž je vutom čazu curelo kak da je nešče toga kabla vu trofaznu struju vuštekal. a velim ja mami naj me nikaj pitati moram bežati k zdrafku kaj mi slone povrne. a veli mama koga vraga. a velim ja njoj neje nikakov vrag vu pitanju nego sloni su mi neztali z kompijutera i tođka. onda je mama samo rekla esem ja znala da ti taj tvoj komputer bode il predi il pozle su pamet pomutil. a kaj bi joj onda i išel objažnjavat kat ona o tome opče nema pojma i jož bi sto let trebalo prejti kaj bi bila takov struđnjak za kompijutere kakov sem ja. i tak ja dožel lepo k zdrafku i velim ja njegovoj mami gozpa dober den a veli ona meni dober den branko a kaj trebaž. a velim ja njoj čujte gozpa ja bi hitno trebal zdrafka po jenome pitanju. a veli ona baž je otišel v dučan al sat dojde. a kakov je problem vu pitanju jel ti morem ja kak pomoči. a velim ja njoj nemrete gozpa jerbo su to važne stvari v pitanju kaj vam bum objažnjaval nek da mi je jen viruz slone pojel. a veli ona meni em naj reči branko da je veđ i na slone prešlo. a velim ja njoj prešlo je kat vam velim ja vužgal kompijutera a moji sloni viže nema kaj da su vu zemlju prepali. i eto ti zdrafka. a veli on meni o brankec kaj je bilo el ti je morti modem pregorel. a velim ja njemu kakov modem nek su mi moji sloni neztali pak sem mu se lepo objaznil. a velim ja njemu kaj ti mizliž zdrafko jel bi to tebi bil problem moje slone povrnoti. a on je samo rekel neznem nek moram videti problem. onda sem mu dal onoga piceka i rakiju a veli on meni pak jel si poludel branko znaž da ja ne pijem alkohola. a veli njegova mama no puzti zdrafko kad je veđ donesel nek bode jerbo rakije navek treba i za rane inficerati. i tak smo mi onda krenoli. a dok smo dožli zdrafko si je samo sel za kompijuter i veli on meni e da vidimo sat branko kaj se tu more poduzeti. a velim ja njemu poduzmi ako boga znaš samo kaj mi se moji sloni vrnu. i tak je malko natipkaval i pretipkaval i veli on meni e sad jož samo da napravimo kopipazte i to je to. i tak je on miža samo sim povlekel i tam i eto moji sloni na iztome meztu gde so i bili. samo ona plava slova neje mogel nikak povrnoti. jerbo ga je taj problem jož i ot prije mučil a rešenja nema. i sat su moji sloni lepo tu. pozdrav prijateljzki od branka i dabog da se ne ponovilo uskličnik bok.

Kako i bi, kad mi je držao razbijenu pivsku flašu pod vratom.

D ok je nije bilo otvorio sam drugu flašu vina i napunio čaše.

Sofija, kaže moj deda, ti si lepa kao sama svetlost i dozvoli mi samo da donesem još jednu flašu iz kamiona i biću ti na usluzi.

Šutnjom smo ubili još satak vremena i onu flašu travarice.

Naravno da sam ponijela mali plinski plamenik, Fini-mini, konzerve ribe, paradajz, krastavce, zdjelice, žličice, flašu vina, čak i boce sa pitkom vodom, ej Hrvata koji sve svoje ne nosi sa sobom.

Onaj isti ko kad otvaraš flašu pive.

Tada mi se to čini prikladnim, inače, preferiram flašu:).

I sa sobom nosim flašu vode, jer u Lici nema kioska, samo polje i Velebit.

dok hodamo kroz šumski tunel iznad nas visi nepokretno decembarsko nebo škilje zvijezde kroz spletove krošnji u sedam sati navečer ledene igle na grabovim ograncima otpadaju i lome se po nataloženom lišću puše jugo sjećam se Proklete avlije mahnitanja duhova u zraku grane se trljaju jedna o drugu škripe kao čeljusti kosturâ u kući užasa ispod umaštene uniforme tijelo mi je znojna opruga pritisnuta gravitacijom i strahom idemo u patrolu brisanim prostorom močvarna trava je vlažna i njeni duguljasti jezičci ližu nam šake koje stežu tamni metal pušaka rafal svjetlećih metaka u velikom luku odlazi iza brda kao đerdan serijski spojenih zvijezda padalica ne mislim da će meni ispuniti želje u tupom tijelu što misli na toplinu vatre, cigare i hranu na Azrino lice koje ne uspijevam sastaviti u mislima na ulicu Maršala Tita broj 89 iz koje sam istjeran na flašu karlovačkog piva od pola litre koju često sanjam kao metaforu slobode došli smo do pružnog nasipa kamenje je premazano mekim injem moje stražarsko mjesto je baš tu anonimno i beznačajno kraj drvenog praga gledam površinu Une namreškanu sitnim valovima gustu vodenu tamu rat je, kažu, revolucija u najčistijem obliku moj did Bećo Šehić je 1933. osnovao ćeliju KP u Bosanskoj Krupi zajedno sa svojim bratom Ismetom dvije godine je proveo u Jasenovcu oba su bili partizani moj drugi did, Almas Sedić, je sa Crvenom armijom ratovao na Sremskom frontu ja sam u lošem ratu poginulo mi je stotinu saboraca čijih se lica još uvijek sjećam mrtvi su gomila nepoznatih imena i prezimena na drvenim nišanima u dozlaboga lošem ratu niko od njih neće ostati vječno mlad kao Che Guevara lice sa visokotiražnih američkih magazina.

U 42 i 15 Štefina je zubima otvorio flašu Ožujskog i ispljunuo čep.