Kad stignu u gošenski kraj, Josip upregne svoja kola i zaputi se u Gošen u susret svome ocu Izraelu.

Josip je smjestio svoju rodbinu upravo u tom području u zemlji Gošen.

8 I sav dom Josefov i braća njegova i dom oca njegovog; samo djecu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostaviše u zemlji Gošen. 9 I pođe s njim kola i konjanika toliko da bijaše vojska vrlo velika. 10 A kad dođoše na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana, plakaše ondje mnogo i vrlo tužno; i Josef učini žalost za ocem svojim sedam dana. 11 A ljudi iz one zemlje, Kaananci, kad vidješe plač na gumnu Atadovom, rekoše: U velikoj su žalosti Egipćani.

Samo je zemlja Gošen bila pošteđena.

Prethodno je bilo naglašeno da će zemlja Gošen biti pošteđena od ove nevolje i doista je bilo tako.

I zemlja posta Faraonova. 21 A narod preseli u gradove od jednog kraja Egipta do drugog. 22 Samo ne kupi svećeničke njive; jer Faraon odredi dio svećenicima, i hranjahu se od svog dijela, koji im dade Faraon, te ne prodaše svojih njiva. 23 A Josef reče narodu: Evo kupih danas vas i njive vaše Faraonu; evo vam sjeme, pa zasijte njive. 24 A što bude roda, dat ćete petinu Faraonu, a četiri dijela neka budu vama za sjeme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kućama vašim i za hranu djeci vašoj. 25 A oni rekoše: Ti si nam život sačuvao; neka nađemo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu. 26 I postavi Josef zakon do današnjeg dana za njive Egipatske da se daje peto Faraonu; samo njive svećeničke ne postaše Faraonove. 27 A djeca Israelova življahu u zemlji Egiptskoj u zemlji Gošen, i stekoše imetak, i biše plodni i namnožiše se vrlo

1 I otišavši Josef javi Faraonu i reče: Otac moj i braća moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim što imaju dođoše iz zemlje kaananske, i evo ih u zemlji Gošen. 2 I uzevši nekolicinu braće svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona. 3 A Faraon reče braći njegovoj: Čime se bavite?

A oni rekoše Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari. 4 Još rekoše Faraonu: Dođosmo da živimo kao došljaci u ovoj zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji kaananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji Gošen sluge tvoje. 5 A Faraon reče Josefu: Otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi; 6 U tvojoj je vlasti zemlja Egipatska; na najboljem mjestu u ovoj zemlji naseli oca svog i braću svoju, neka žive u zemlji Gošen; i ako koje znaš između njih da su sposobni ljudi, postavi ih nad mojom stokom. 7 Poslije dovede Josef i Jaakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jaakov Faraona. 8 A Faraon reče Jaakovu: Koliko je dana godina tvog života? 9 Odgovori Jaakov Faraonu: Dana godina mog boravka je sto i trideset godina.

Zajedno su putovali kroz Arapsku pustinju prema Egiptu; kada su stigli u zemlju Gošen, sazvali su skup izraelskih glavara.

28 I posla Jehudu pred sobom k Josefu, da ga upravi u Gošen.

I dođoše u zemlju Gošen. 29 A Josef upreže kola svoja, i izađe u susret Israelu ocu svom u Gošen; i kad ga vidje Jaakov, pade mu oko vrata, i plaka dugo o vratu njegovom. 30 I reče Israel Josefu: Umrijet ću sada, pošto sam ti vidio lice, da si još živ. 31 A Josef reče braći svojoj i domu oca svog: Idem javiti Faraonu; ali ću mu reći: Braća moja i dom oca mog iz zemlje kaananske dođoše k meni; 32 A ti su ljudi pastiri i uvijek su se bavili oko stoke, i dovedoše ovce svoje i goveda svoja i što god imaju. 33 A kad vas Faraon dozove, reći će vam: Kakvim se poslom bavite? 34 A vi kažite: Pastiri su bile sluge tvoje od mladosti, i mi i stari naši; da biste ostali u zemlji Gošen; jer su Egipćanima svi pastiri nečisti

41 I pobi ih Jošua sve od Kadeš Barnee do Gaze i sav kraj Gošen do Gibeona