Svaki put kada gledam ovakve mečeve, gubim živce, posebice kada igraju ovako fantastični sportaši.

Moja majka, praktična generacija ljudi rođenih negdje tamo pedesetih, koja ne zna što je cookie i svaki me puta iznova traži da joj pokažem kako se ide na Internet na što ja redovito gubim živce jer " kako ne znaš, pa već sam ti sto puta pokazala ", na što ona redovito gubi živce, jer " ja se ne bavim tim glupostima nego praktičnim stvarima po cijele dane, pa ne znam te gluposti kao vi mladi koji imate za to vremena " vjerojatno bi komentirala: " Bože moj, na što ti trošiš svoje vrijeme. " I dio moje glave, onaj dio koji se ne smije dok ovo čita, gotovo da se slaže s njom.

Prije nekoliko dana jela sam strašnu hranu u jednom našem ugostiteljskom objektu, a uvijek mi se čini da se mogu žaliti upravi vodovoda, da to nitko ne čita i samo gubim živce kaže I.

Mama Sari daje neke traperice kako bi ih probala (opet), a ja sa u naslonjaču pokraj kabina za presvlačenje polako gubim živce.

nakon puno dana prepucavanja ti i ja se možemo složiti da se ne slažemo:) da ne bude zabune, ja ne kažem da je to što ti govoriš nemoguće i da nema kako se kaže nečeg u tome, samo kažem da je to još daleko od toga da se može smatrati istraženim i pouzdanim, pa da se može po tome postupati kao po činjenici.evo obečavam, kad stignem, pročitat bar neke od tih knjiga, i sorry ako su mi neki komentari bili malo neukusni, kad me se iziritira malo gubim živce:) zdravo budi

Uglavnom, glavinjam od dućana s igračkama do dućana s parfemima, gubim živce zaglavljen između dvaju semafora u Slavonskoj, a kad konačno dođem doma, klinci me, s brižnim očinskim glasom upozore: ' Tata, znaš, u ulici jedino naša kuća ne svijetli '

Sa 21. godinom života gubim živce radi birokracije.

To sam već čuo milion puta, pa gubim živce i baš kao da mi je on kriv, sikćem: " Moje ime je Dario - nije Boris. "

i ja gubim živce i JEDVA se suzdržavam da ju ne nalemam. onda sam se od nemoći toliko izderala na nju da sam i sebe preplašila, a za nju vjerujem da je bila u laganom šoku. počela je plakat užasno, al je dala da ju obučem. kod hlača ju je uhvatila histerije i počela je lamatat nogama da neće hlače. tu se meni opet zamračilo i hitila sam jako hlače na pod i rekla joj da me baš briga, da nek ide u gaćama u vrtić i da mi je dosta i nje i njezinog oblačenja i ošla obuć sebe. ona je ostala plakat na podu. sramim se: brukica:

ja sutra zovem u RI na humanu pa ce mi onda reci kad cu na konzultacije ici da se dogovorim sa novim doktorom za postupak... ali na ciljane ne idem više ni pod razno... makar tribala cekat na postupak neznam koliko miseci jer znam da od ciljanih i folikulometrija nema nikakve koristi samo gubim živce i vrime na to... ako ja budem isla na kozultacije sad pocetkom 4 og miseca.. i meni ce tad bit 12 ili 13 dc ali necu se dat... dosta mi je gubljenja zivaca kad znam da nema nade da uspije prirodno.. ovaj misec definitivno odmaram a za sljedeci cu vidit.... sljedece jedino postupak dolazi u obzir...... pa makar cekala neznam koliko,,,,

Mene lično ne može da " oduva " stres, jer mu neću dozvoliti, neću se uživeti u emotivno stanje, ako postoji problem koji mogu da rešim rešiću ga što pre, ako problem nije rešiv za mene pa pomiriću se s tim umesto da o njemu gubim živce. (iskusio)

To mi baš bode uho, i tad gubim živce i ispravljam.

Zbog njega polako gubim živce, ali ako mu je veselje da me vrijeđa samo neka nastavi a meni drage blogere neka ostavi na miru jer ja Sotona mogu uživati u onom što volim i koga volim, a volim blogere i blog hr.

Ovih dana više gubim živce zato kaj me dotična gospoda zovu Frankica (simpa mi se zove Franko)...

Pozdrav od Uštekane mame koja će se sutra pridružiti ostatku familije u prirodi... A to što ne ostavljam komentare, ljudi sorry, no opet imam problema sa registracijom kao bloger i gubim živce i odustajem od komentiranja.

Ma neću više... samo gubim živce

Nakon sat i pol polako gubim živce i šaljem jednu curu ocu dok on pokušava riješiti popodnevni problem sa serverom.

Ja gubim živce konstantno, sama sebi sam opet dosadna zbog vikanja, a nemam ni net pa da imam svoju psihoterapiju.

Kako kaže belaks imamo previše posla ove godine sa piromanima i priznam da svakako prelagano gubim živce.

Naravno plaća još nije sjela i već lagano gubim živce, mislim ćak sam i tateku udovoljila, i išla na te blesave pretrage...

Dario me, kao što se vidi na slici, učio kako da ne gubim živce pokraj neposlušnog kompjutora.

Gubim živce i nervozan sam jer sam navikao da radim, a ne da " Bogu kradem dane "

pročitala sam cijelu priču i nema se tu što više reći. tko ne nauci od drugih nauci na sebi. ja gledam sa ove druge strane (strane tvojih roditelja) i mogu samo zamisliti kako im je jer mi je sestra u takvom drustvu i muti sa takvim likovima a ja ne znam i ne mogu joj pomoci. nitko joj ne moze. isto je jednom prilikom zbog tog lika zavrsila u pritvoru jer su ih haltali na autocesti sa hrpom kokaina: (do tada nisam niti znala s kim se druzi i tko su ti ljudi, dok mi nije zazvonio taj dan mobitel i jedan njen " prijatelj " mene zove i pita jel znas di ti je sestra: eek: nema smisla da pricam kako sam se osjecala i sto mi je prolazilo kroz glavu. razgovarala sam sa psihologicom koja mi je savjetovala da kazem roditeljima koji ce ipak nesto moci poduzeti. rekla sam im, bilo je tesko ali to je bio jedini pravi nacin. oni su joj zabranili da se vida s njim (kolko to mozes zabraniti nekome tko zivi sam i sve sto kaze laze) i neko vrijeme stvarno i nije, puna 2 tjedna: facepalm: nakon toga je krenulo samo na gore a ja ne znam sto da napravim, pomoci joj ne mogu jer pomoc ne zeli, roditelji također. psihologica me savjetovala da budem s njom u kontaktu ali da ju ne ispitujem previse jer je i onako 80 % stvari laž a i ne mogu tu ništa poduzeti osim što samo gubim živce jer mi je to sestra, samo god dana starija od mene: (

Ne, ne razmišljam o razvodu.. razmišljam kako promjeniti nešto.. da ja ne gubim živce.. pa niti zbog njega.Al trenutno baš ne dopirem do njega, pa se nadam da će mu vremenom doći iz guzice u glavu.. samo šta ću ja do tada poluditi.

Drugo što ja kao Dinamovac gubim živce kad se šeće protiv Osijeka ili Istre ali to je drugi par cipela.

- ali nemoj tako lijepo sam te pitao gubim živce već lagano.

Komentar od: mago @ 20. siječanj 2012 0:40 nikad mi nece biti jasno zbog cega neki ljudi tu gube zivce? Ja uopče ne gubim živce nego se fino zabavljam čitajući dobar humor i čekam nastavak prvenstva da vidim redaljku na jadnom jajduku.

Tako da ću rađe pričekati par mjeseci nego da opet gubim živce.

pisali matematiku, vratila se iz škole u 12.45, u 14.00 imam klavir pa moram krenut u pola dva i ja pojela nešto i uzela na brzinu bicikl i otišla kupiti fascikl vratila se ja, taman trebam poći kad ono, ja nemogu ući u kuću govno od djeda je zaključalo vrata i zvonim ja 5 minuta i gubim živce, psujem mu sve po spisku u sebi, najsmješnije je to da taj čovjek ima uši dugačke 10 - ak centimetara a niš ne čuje, tamo neš radi u dvorištu i ja sad bijesna ko ris idem do prijateljice Tamare, tri ulice dalje da bi od nje nazvala tog idiota da mi otvori vrata i sad dođem ja kod njih i prekinem njene pri ručku (sramote... tamara ošla već u glazbenu) i sad ja njih zamolim i nazovem ga i on se javi i kaže di si ti? a ja-šta si ti meni zključao vrata? a on? govno mi POKLOPI slišalicu i zaklopim i kažem Tamarinim-poklopio mi je i njena mama kaže-koji idiot, ovaj... oprosti a ja-ma ništa.samo govorite najgore o njemu bit će mi drago i pozdravim ih i odjurim doma i dođem još bjesnija i kažem mu-e sad zbog tebe kasnim, izvoli me odvest - joj, nemam volje - molim? pa zakasnit ću jer si ti zaključao vrata - ne, nemam volje, neću te voziti e ljudi ja mislim da sam mogla puknuti od bijesa, jada il šta već i ja sad odem u kupaonu, crvenaa.... i odjednom mi suze počnu teć,, ja gledam, o ne samo mi još to treba kvragu, ne mogu se oduprijet oči krvave, umivam se, ništa ne pomaže rasplakat ću se i cijelo to vrijeme samo gubim vrijeme i sad ja čujem da je netko došao moja sestra i ona mene vidi i pita šta mi je, već je mislila da je netko umro a ja - ma ništa strašno, i počnem joj pričat i rasplačem se, fijuuuu u negdje 4 godine se nisam nikad rasplakala da bi prekinula taj niz ovako glupom situacijom i to od bijesa, majko moja mila... i sad ona kaže da će ići sa mnom u glazbenu i ja se smirim i vidim kako se taj odvratan gad počeo spremat negdje i pitam ja njega: šta ćeš me vozit, jeli? e pa nećeš neću više ništa od tebe, i spremismo se mi i odemo na stanicu i stignemo tamo oko 15 do 2 autobus ošo pred nosom, došo novi tek u dva zakasnila na klavir 20 minuta al me spasila neka cura koja je krivo shvatila i došla u moje vrijeme, i ja uvela sestru (koja je išla kod te iste profesorice na solfeggio) i profa se iznenadi i pričaju njih dvije i tak... prošlo sve ok, svirala sam katastrofalno u odnosu kako sviram doma al nea veze

... Hallo blogeri moji, evo vratila sam se doma nakon tri tjedna provedena kod Mihe... Kako je bilo?... Ma riječi i opisi su suvišni... Mmmm...... Uglavnom, došla sam doma i većinu vremena provodit ću ovdje na blogu i naravno, na vašim blogovima... Moram puno toga nadoknaditi da vidim što ste mi radili, kako ste...... Imam puno vaših komentara i HVALA VAM na tome... Postove sam pisala uglavnom na juriš i sve nekako netemeljito... Ah...... Od onog posla u dućanu nije bilo ama baš ništa, ženska me nazvala u srijedu s izjavom da je došlo do promjena i da ima moj broj ako dođe do promjena... Da...... Surfala sam po netu ali ništa... Brr... Gubim živce polagano...... Uhvatila me neka prehlada i jako se dobro stopila s alergijom tako da noćima najčešće ne spavam jer me guši... Koma...... E da, bitna stvar... Moji starci su bili kod Mihinih na kavi puna 2,30 h... Ha-ha-ha... Počelo je... Kuću koju smo kupili smo prepisali i sredili sve papire...... Ajme, kada krenete s tom papirologijom nikada kraja...... Malo ću se izguštati ovih nekoliko dana što sam doma, mali mi radi drugu a ja ću malo ključeve od auta u ruke i malo švrljati okolo s frendicama...... Vjerojatno ste svi gledali Big Brother... Priznajem da sam se jako dobro nasmijala uz Hrvoja... Smiješan mi je, nepredvidiv... Maja-Paola mi je simpa... Ma zapravo svi su mi više-manje ok... Sada bar imam ispunjenje za večernje sate jer je program na TV-u zbilja koma...... Klinci iz Zagreba bi trebali doći na čuvanje a glavna babisisterica sam - JA... I to punih tjedan dana... Auh, mislim da će me izluditi...... Ništa, pazite mi se i uživajte...... CmOk...