Na samom početku neprijatelj je otvoreno ustao na Crkvu, želeći da, kroz njutu i krvavu borbu, koristeći kao oružje Judeje a potom neznabošce, fizički istrebi sve hrišćane.

Za pravoslavne hrišćane kontakt sa tim svetom je uopšte nedopustiv.

U poslanici Filipljanima on uverava hrišćane: Imajte jednu misao, imajte istu ljubav, budite jednodušni i jednomisleni (Fil. 2,2).

Zeleno je za hrišćane boja nade.

Nasljedujući prve hrišćane, Pravoslavna crkva se trudi svoje članove vrati na put teosisa (oboženja), ili kako je izrekao sv. Serafim Sarovski (veliki ruski svetitelj) vratiti na put stjecanja Svetoga Duha.

Senjski biskup Sebastijan Glavinić smatra da marčanski unijatski unijatski episkop treba da bude i njegov vikar za hrišćane istočnog obreda u Lici.

Pozvavši hrišćane da budu pažljivi, sveštenik u oltaru uzvikuje: " Blagodat Gospoda... " To se objavljuje tema Božanstvene liturgije, tu se kratko izražava sav njen smisao.

Uskoro su hrišćane počeli da gone i mnogobošci na čelu sa rimskim carevima.

Pravoslavnoj Crkvi nije potrebno da " napada " druge, nepravoslavne hrišćane.

Sveštenik: Za blagoverni i hristoljubivi rod naš i pravoslavne hrišćane, da im Gospod Bog pomogne i da odole svakom neprijatelju i protivniku Gospodu se pomolimo.

Nagoveštaj hristijanizacije jednog simpatičnog narativa o povratku u rodni gradić u potrazi za pričom/ljubavlju/identitetom vidi se u dečjoj podeli na naše i njihove, na ovu i onu stranu, odnosno na komuniste i hrišćane, koji, naposletku, upornom ljubavlju i trpljenjem uspevaju da trijumfuju (Lukino osvajanje pripovedačice i glavne junakinje se, svakako, mora smatrati uspehom).

A eto savremeni psebdohrišćani koji nas krive za to i sami silno greše želeći da se predstave ljubveobilnijima od velikog Apostola Ljubavi koji je hrišćane ovako učio: Ako neko dolazi vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte se (2. Jn. 10).

Buti, hrišćane zapada (" projevrejsko hrišćanstvo SAD i Evrope ") je nazvao zajednicom koja je intelektualno i duhovno podčinjena jevrejskim i cionističkim interpretacijama. ______ Od njih se uopšte ne može očekivati nikakva adekvatna reakcija povodom ovog, ili bilo kakvog sličnog slučaja. prikaži cijeli komentar

Prvobitno je Božićni post trajao za jedne hrišćane sedam dana, a za druge malo duže.

Osim toga idolopoklonstvo je stalno iskušenje i za nas hrišćane.

Takva promisliteljska iznenadnost drugog dolaska Spasovog korisna je za prave hrišćane, ali ne za one koji su dušu svoju raslabili, pomračili porocima, zagadili strastima, i na taj način postali plen " okamenjene neosetljivosti ".

U prvim vekovima n. e., te su spektakularne borbe kod Rimljana degenerisale i svele se na to da su se divlje životinje puštale na zločince i hrišćane.

Da bi omeli uspeh Evanđelja, oni će mobilisati sve laži, sva zla, ova nasilja, sve užase, i natutkati ih na hrišćane, eda bi sablaznili, ako je moguće, i izabrane.

Neki bosanski Muslimani, podjednako fanatični, koje su Pavelić i Nemci organizovali u specijalne jedinice a uz podršku jerusalimskog muftije, pridružili su se, sa uživanjem, rafinirano i sa svojevrsnom surovošću, zadovoljni što im se pruža prilika da masakriraju hrišćane bilo koje pripadnosti.

Shady, ti ne zaboravi da si sam diskriminisao hrišćane, nazivajući njihovu veru svakakvim epitetima, potcenjivajući ih a sam si bio moderator koji je trebao zagovarati mir a ne raspirivati sukob ().

Koliko ja vidim za te Hrišćane niko ne mari.Njihova jedina nada je da pobjedi regularna vojska Sirije u suprotnom baš jede briga bezdušne materijaliste šta se dešava tamo sa nekim vjernicima ma u koga oni vjerovali. prikaži cijeli komentar

Osim toga, značenje ovog obećanja u odnosu na Hrišćane uopšte i na svakoga od njih pojedinačno, jeste to da će oni dobiti nasleđe, po rečima Psalmopojca, na zemlji živih, tamo gde žive i ne umiru, tj. dobiće večno blaženstvo (Ps. 27, 13).

Kako je vama moguće da se hranite i naslađujete nebeskim dobrima, kada niste stekli nikakav osećaj za njih, nego ste stekli odbojnost? Nasušni hleb za hrišćane je - Hristos.

Pa ako je vlast i veličanstvo takvih careva bilo sveto za hrišćane, i crkvena su pravila strogim naredbama gledala da tu vlast i veličanstvo obezbijede od svake uvrijede, to kakva li se pokornost i poštovanje ne mora odavati hrišćanskim carevima u hrišćanskoj Crkvi, koje su oni sinovi i glavni čuvari? Nakon ovakvog tumačenja 84. apostolskog pravila, a posebno nakon prethodno pomenutih reči apostola Pavla, postavlja se pitanje da li je njegov imenjak, patrijarh srpski, pogrešio kada je otišao kod Slobodana Miloševića na prijem ili kada je zatražio da on ode sa vlasti. Dve operacije hrvatske vojske. Bljesak (maj 95.) i Oluja (avgust 95.), označile su kraj rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Zvanična publikacija Srpske narodne obnove (SNO) u Americi. O ovome će biti više reči u nastavku knjigu.

Normalno je da je moćni hrišćanski Zapad počeo da se svrstava uz svoje hrišćane.

I prva i druga odluka se nisu isključivo odnosile na Hrišćane, već se radilo o toleranciji za sve religije u carstvu.

Gospodstvuješ zemljom otačastva svog i u svakom dobru razveselio si uručene ti hrišćane.

I mužestvenim srcem i željom za blagočašće izašao si na zmaja i protivnika božanstvenih crkava, rasudivši da je neotrpimo za srce tvoje gledati hrišćane otačastva tvoga da budu ovladani od Izmailćana.

Za hrišćane treba uvek da važi načelo da se pokoravaju ne samo dobrim nego i zlim vladarima, tj. ne samo onima koje je Bog postavio nego i onima koje je dopustio.

Od tada pa do danas i do kraja veka i sveta, mučenička krv je bila i ostala seme za nove hrišćane.