Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. prosinca do 6. siječnja uveče (od 15. studenog do 24. prosinca), koji nije tako strog kao uskršnji.

Na Srednjem istoku i u Severnoj Africi postoje jezuiti Arapi, katolici Arapi, hrišćani Arapi, ali dominiraju muslimani Arapi.

Žrtve su uvek na kraju apostolski hrišćani, kao na primer oni u Iraku.

Jel Bog kažnjava Japance danas ili je nešto drugo u pitanju tia nisu hrišćani ili nisu možda revnosni u onom Šintu kako treba?

Tako su Boga i Njegove Svete slavili hrišćani još od samog početka, i zato su mnogi od njih i sami Sveci postali.

Stoga i mi, pravoslavni hrišćani, od samog Gospoda Hrista primivši svetu veru i sveti zavet, slavimo i proslavljamo Boga i Njegove Svete Ugodnike i Besmrtnike: Presvetu Bogorodicu, Svete Apostole i Mučenike, Svete Oce i Pravednike, i tako ovim slavljenjem Boga i Svetitelja, koje je sam Bog proslavio zato što su i oni Boga proslavljali, i mi zadobijamo večnu slavu Božju i nasleđujemo život večni.

Slavimo ih najpre zajedno sa celom Crkvom Božjom, u svojoj parohiji i svome hramu, kada naša parohijska crkva ili naš manastir slavi svoju Hramovnu Slavu, to jest svoga Svetitelja kao svoga Nebeskog Zaštitnika, koga istoga dana slave i svi pravoslavni hrišćani u svetu.

I prvi hrišćani su na sličan način slavili Slavu kao što i mi danas slavimo, i kao što naši s v e t i Manastiri i Crkve danas slave: posle završene svete Liturgije u hramu svi prisutni idu za jednu zajedničku trpezu ljubavi: svi se zajedno sa sveštenikom pomole Bogu, uz svetu vodicu, sveću i tamjan, sa tim se blagoslovi sveto Žito i prelomi i prelije vinom sveti Kolač, i onda se pomenu svi naši srodnici na zemlji i na nebu, pa se onda, uz ljubljenje. i molitvene želje i čestitanja, svi zajedno uteše za opštom trpezom onim što je Bog dao i domaćin spremio.

Kako će moći dete vaspitavati hrišćanski kad sami ne žele da budu hrišćani, jasno je samo po sebi () zbog nečeg spoljašnjeg, nebitnog (Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere Beograd, 1998.)

Počelo je gonjenje hrišćana, njih hvataju, zatvaraju u strašne tamnice, a zatim ih u amfiteatrima predaju zverima da ih pojedu ili ih, obavivši ih nasmoljenim kučinama, pale tako da hrišćani predstavljaju živu buktinju.

Upravo od tada (od četvrtog veka, kada je sazvan Prvi Vaseljenski Sabor na kojem je osuđena Arijeva jeres), hrišćani koji su ispovedili istinsko učenje vere počeli su da se nazivaju pravoslavnima, kako bi se razlikovali od jeretika.

Isto tako, kada se kod nas sada uzvikuje: " Gore imajmo srca ", - samo hor hladno odgovara: " Imamo ih ka Gospodu ", a tada su svi iz srca izgovarali te reči zato što su prvi hrišćani zaista prebivali dušom s Gospodom, ne primećujući vreme, ne osećajući umor i samo ih je zora primoravala da se iz opreznosti raziđu po kućama vernika koji su došli na molitvu uveče.

Njemu čak mnogi u Crkvi ne mogu da oproste raniju izjavu da će, kada se u budućnosti svi hrišćani u Evropi pomire, primat pripasti rimskom biskupu, odnosno papi.

Stoga, teokratije koje su u povijesti, s promjenljivim uspjehom, osnivali jevreji, hrišćani i muslimani ne mogu se nazvati ni kraljevstvom Božjim ni državom Božjom, niti se a fortiori može reći da su Mojsije, Isus i Muhamed uspjeli u svojim Božjim Državama.

Samo su hrišćani podložnni bezgraničnom usavršavanju.

Učestvujući u Liturgiji, mi, verni Hrišćani, i sami se upodobljavamo anđelima.

Hrišćani bezuslovno moraju da se sklanjaju od ljudi ovoga sveta sa vlastoljubivim karakterom.

To je učenje Pravoslavne Crkve pa prema tome Pravoslavni hrišćani su zaista oni koji su " ponovo rođeni ".

Hrišćani koji su podržavali Sudca i ostalo, često bi bili ismevani.

Apostolsko propovedanje Hrista i njihovo sveto delo produžuju i svi hrišćani.

Svi hrišćani su pozvani da budu apostoli Hristovi, da budu so i svetlost svetu; da budu svedoci Hristovi - rečju, delima, a ako zatreba i mučeničkom krvlju.

Hrišćani se nisu hteli klanjati nikome drugome sem Hristu, jedinom istinitom Bogu.

Ističu da su pre svega hrišćani i da podržavaju revolucije sve dok one vode računa o siromašnima.

- Nismo mi Srbi jedini pravoslavci i hrišćani u Evropi.

Zašto pravoslavni hrišćani ispovedaju svoje grehe svešteniku?

Za vreme Evharistije, mi, verni Hrišćani, u mnogome se upodobljavamo Nebeskim silama.

Pošto su drugi hrišćani odstupili od te punoće.

Zbog toga pravoslavni hrišćani uvek vole da vode dijalog istine i ljubavi sa drugim hrišćanima.

Rani Hrišćani su se sastajali prvoga dana u sedmici da bi slušali čitanje Reči Božije i učestvovali za Gospodnjom Trpezom.

Zaboravio si da ovde nisu samo katolici koji su hrišćani, imaš i pravoslavne i protestante.