samoća... je za mene: čitanje knjiga, gledanje filmova, šuškanje u krevetu, visenje na kompu, kupanje u kadi, pisanje, crtanje i razmišljanje. i moram priznat da sam se pitala često zašto se ljudi bune kad su sami, al sam onda skužila da je stvar što ja nisam nikad bila, uvijek hrpetina izvanškolskih aktivnosti a kad sam otišla od staraca sam živila ili sa frendicom ili s dečkima. i da, nikad sama... sad znam biti sama jer sam bolesna i na bolovanju i to mi bude ludnica. al dobro, nisam ja problem, problem su oni koji to ne mogu i unesrećuje ih. al opet ću reć ja tu nešto. uvijek sam i razmišljala... šta kad budem stara i sama, ako, prići ću nekoj istoj tako olupini i pitat ju: e jesi ti isto usamljena, pa ajmo se mi družit.... ili ću otić u starački dom ili ću otvorit kod sebe privatni starački dom, za recimo tri osobe, naći medicinsku sestru koja bi radila u fušu i da vidiš. sve će to bit na crno pa možda završim i u zatvoru, al opet nebum sama. ajmo dalje. moja mama obožava bit sama. moj tata laže da voli bit sam, jer kad ja dođem doma na par dana najsretniji je na svijetu i ne gasi se pa mu tu i tamo kažem nek začepi tu lajavu gubicu, onda se naravno naduri i ne priča samnom tjednima. sotona... ja ja. jedna moja prijateljica mrzi bit sama, iako je nekad to volila. a je, volila je jer bi si popljugala pa ni ne bi bila sama već bi se družila s duhovima iz svoje glave, onda bih ja izašla van družit se sa stvarnim duhovima a ona bi mi išla na živce. danas su ti moji duhovi moji prijatelji a njezinih više nema i usamljena je. istina je, možemo šivati neki svoj životni put al pitanje je jel nam kroj dobar. al zato i jesmo ljudi, viša bića, koja razmišljaju i komuniciraju i mogu si pomagat. ej stara, kaj radiš danas? oćeš gulit krumpire samnom? gulit krumpire??? pa ajmo radije autom do zagorja pa krast krumpire po vrtovima. odlično, može zato su izmišljeni i psiholozi i psihijatri i sociolozi, tu su i filozofija, filmovi i knjige. svi oni obrađuju tu temu. tu su na kraju i prijatelji koje ljudi odbacuju kad osnuju obitelj, jer napokon osjete tu sigurnost koju su tolko tražili i misle nikad više neću bit sam. al krivo... kriiivooooo... jedna balavica odmah poručuje da je to sranje, jer ko bu tak taj bu se družio s duhovima na kraju. pa šta misliš, kad ekipa govori da ima doma duhove. pa to je taj sindrom. ja im vjerujem, nema šta drugo bit. samo oni istjerivači duhova, e to ne vjerujem. ti samo prodaju maglu. to zanimanje treba ukinut, svakako.