- Jožica ga začuđeno pogledao, slegnuo koščatim, uzdignutim ramenima i zakročio svojim tankim nožicama za Vladom.

U kuharskoj ekipi bile su Štefica Jurišić, Danica Bednjanić i Jožica Golubić iz Otok Virja, Elizabeta Pšak, Mirjana Vunderl iz Radovec Polja te Natalija i Marta Voćanec iz Virja Križovljanskoga i Anka Majhen iz Cestice.

Oduševio nas je njihov školski bend koji vodi učiteljica glazbene kulture, Jožica Zupančić, a isto tako i pobjednice glazbenog festivala Vanesa Kure i Tjaša Cizl.

- Hura, napreeeed... - vikao je Jožica, a ozeble mu ručice palile zadnju žabicu u jednoj velikoj papirnatoj lađi - engleske države.

- Mraz na Veliki petak - zijevnu na svom brdu muzikaš Jožica, provirivši preko plota nizbrdo, a u glavi mu je šumjelo i kuhalo da nije pravo znao je li sumrak ili jutro?

Uh, pilo se, pilo... a Jožica bijaše veseo i široke volje.

Uhvativši se objema rukama o prošce i sagibajući se muzikaš Jožica preko plota, dune mu tih ali studen vjetrić u zažareno lice, i on gromko kihnu...

- Došao moj mali pa i rođak gospodin kumordinar Jurić da prosvetkujemo zajedno uskrsne dane; a kada takvi svatovi preko kućnoga praga, onda već znaj da se svadbuje - zijevaše pospano Jožica, dovikujući svomu susjedu da se jedva čulo...

- E, moj mali, valjani su njegovi putovi - dahnu u zrak muzikaš Jožica.

- Tako je, tako - mrmljaše zapinjući muzikaš Jožica.

A, pa tako je to na tom svijetu - zijevnu opet Jožica, otkrenuvši se od svoga plota.

Gospoda, pa gospoda... - i muzikaš Jožica otetura u svoj krljavi kućerak...

Uto donese sam muzikaš Jožica drugu vodu u zdjeli.

Crnim ispiraš zube, a oni će pobijeljeti - čudi se Jožica.

Upamti, Jožica, šta li nam to pripovijeda gospodin kumordinar.

Hoću ja - odazove se Jožica i skoči naprijed.

Drugo ogledalo držaše kumordinar sam, naravnavši ga iznad svoje glave tako da je u onome što ga je Jožica držao u ruci vidio i svoje lice i svoj zatiljak te stražnju stranu glave...

Domaćin Jožica ne odvrati ništa, nego odnese ravno na gnojište obraslo dračem i korovom, onu ružnu smjesu u koju se pretvorila čista voda u zdjeli nakon što se umio i uredio plemeniti kumordinar.

Bog i duša, ne znam drže li gospoda naš seljački običaj, ali mi na Veliki petak ne bi išli u goste ni u susjednu, ni u prijateljsku, ni u stranu kuću... - odvrati Jožica.

Jožica sa sinom ode u kuću...

Ali čemu se uvijek miješa u naše poslove, te prede i snuje oko naše kuće? - ushodao se muzikaš Jožica po širokoj seljačkoj sobi, nabitoj tvrdom zemljom koja zaudaraše nekom smjesom kiseline i dima.

No gdje ćeš ga ti stići, on je već daleko odmaknuo - pridoda otac, muzikaš Jožica.

Ona bijaše sada zadubljena u svoj posao, a muzikaš Jožica prikuči nekakvo drvce i širočku te stade tesati luč ravnu i tanku poput hartije papira...

- Nedem, Jožica, magari najdepši fratri padali.

josina, prije 1316 d 15 h ne daj se stankiću, narod je uz tebe. uostalom, stigo LIVi, a brzo će i DARJO, DANIJEL čeka sa pozivon u žepu, pa će te valjda zajedno ka JOŽICA BROZ i MOŠA PIJADE MOĆI U MIRU NEKO VRIME IGRATI BRIŠKULU U LEPOGLAVI.

Na CD-u skladeb su otpjevale: Anice Tomašević, Jožica Manestar, Katica Barbarić, Ljuvica Barac, Darinka Mavrić-Ivanović, ružica saftić, Marija Kovač, danica Badurina,, Marija Kovač i Zlatica Balas.Program predstvaljanja CD obogatili su svojim nastupom tamburaški orkestar KUD - a dr. Antuna Barac iz Giržene i ženska klapa " Kirice ".

mižkina je ponorel. veđ par dana je tak pijan kaj se to opče nemre zdurati. ljudi moji. v petek je otišel v gorice i neje ga bilo celi den. i negdi okraj pol noči kat eto ti k meni njegove žene i veli ona meni a prvo je tak nabijala na vrata kaj sem ja pomizlil da je potrez. i veli ona meni odi brankec odi ako boga znaž nekam ga izkat. onda sem ju lepo steral u onu stvar jerbo mi se spi. onda je pak dožla okraj tri i tak je jafkala kaj da su joj si spomrli. onda mi je bilo žal pak sem ga išel iskat. a kat ja taman krenol i eto vidim ja svetla ot traktora i to je taman on. samo je išel z jenoga kraja vulice na drugi a sneja cepova je baž den prije lepo sredila pret hižom jenoga maloga vrta ot cveča i dela je tam jenoga maloga patuljka a mižkina nekak k vragu skrenol i pravac na patuljka nakormanil i ftrgel ga je na hiljadu komadi kak čudo. jedva smo ga nekak narivali spat jerbo je štel kravu voditi na pašu i čuda je delal. i v subotu mam ot jutra je pak otižel pit. žena mu je spekla jajca a on je prijel ranjicu i hitil ju je čez oblok vun jerbo da nebu on celi život jel jajca. a oblok je bil zaprt. scurelo je steklo na hiljadu komadi. a sneja cepova je vriščala kak da je ponorela i onda joj je žena ot mižkine morala dati sto kuni za maloga patuljka. i dožel je pak podnoč pijani kake maček dok mu v mleko rakiju natočiž. vikal je i klel se svece nebezke. i onda je rekel da bu se vužgal i onda mi je pukel film. otižel sem k njemu i ovak sem mu rekel. a prije sem si v žep del jenoga velikoga kamena jerbo za slučaj da me napadne. a ja samo kamena zvadim žepa i diregt ga opičim v glavu i center čelenke kaj bo se zvezde videl nebezke i ptičice kak mu okraj glave preletavaju i mam bode mir. rekel sem mu čujež ti mižkina jen obični ak se ti ne smiriž ja mam zovem miliciju. a veli mižko čkomi branko a kaj meni milicija more. onda sem mu rekel ovak. čujež ja sem čital na internetu i piže jen zakon po kojem te imaju milicajci vlast zavezati ti lizice i na noge i na ruke i pravac te otpeljati v zatvor kaj se pet let ne vrnež. a veli mižkina je a zakaj bi me. a velim ja njemu prvo i prvcato jerbo si patuljka zgazil i jerbo si ženu si zmateltirali i jerbo imaž nameru vužgati pol sela a o tome kaj si jajca hitil čez oblok da ti i ne govorim. a veli mižkina branko naj biti smežen pak ja svoju ženu morem i vmoriti ak oču jerbo je ona moja i gotovo. onda sem mu rekel dobro kak očež a ja sat idem pravac na telefon i zvat jih kaj mam dojdu. i lepo sem se okrenol i zišel z dvora vun a mižkina dok je videl da vrak šalu bere mam za menom je krenol. i veli on meni naj brankec ja te prozim kak se bog prozi naj me prijaviti k miliciji jerbo mi se nejde v zatvor. onda sem mu rekel al pazi mižkina ak jož samo jenu bedaztoču napraviž nema viže cile mile nek te ja mam prijavim. i tak se je onda mam sprimiril i otižel je spat. i sad bu jeno vreme pak mir dok ga pak ne prime i onda bum moral pak nekaj novo zmišljavati. ja opče ne razmem kak ljudi moreju biti tak nori dok si popiju nekaj toga vražjega alkohola. pak i ja i davorica si izto znamo popiti pak ne izvađamo takove bedaztoče. samo smo jemput jenoga plota vružili al se to ne računa. i ono dok smo franceku kaj ima hižu na vuglu kukuruzu z koša spuztili al se to izto ne računa jerbo je to i zaslužil kat nas neje puztil na svoju čerešnju a lepo smo ga pitali. jož ni den denez nezna što mu je to napravil a kaj je maloga jožicu spljuzkal to je baž glupotzt napravil jerbo on nikaj neje bil kriv. al navek je na svetu nekakova takova nepravda i onda se dogodi i tak nekaj a jožica je baž dobri dečec i kaj mu to vredi kat nema sreče vu životu. pozdrav ot mene prijateljzki.

To što Jožica Manolić još nije progledao može se popraviti tako da ga se što prije uputi na očnu polikliniku koja se često reklamira na ovom portal pod nazivom Stepinac.

Gospođa Jožica Jakovljević, koja je " ispekla zanat " unatrag nekoliko godina, nesebično druge podučava toj vještini karakterističnoj samo za dubrovačko područje.

Iz svih dubrovačkih škola, primjerice, stigli su nam samo učenici trećeg razreda lapadskog područja, a valjalo bi da zbog nastavljanja tradicije upravo mladi ovdje nauče izradu pomi - kaže gospođa Jožica, koja je okupljene u " Deši " protekloga tjedna podučavala ne samo osnovama u pletenju pomi, nego i vještinama njihova ukrašavanja raznim uresima - križićima i fjokama.