Judejci bijahu ostavili Jahvu, Boga otaca, i stali služiti ašerama i likovima; došla je Božja srdžba na Judejce i na Jeruzalem za tu krivicu.

A onda suapostoli pokušali pridobiti Izabrani narod za kršćanstvo, pa su prihvatili samaritansku Toru.Kada su se mnogi Samaritanci obratili, apostoli su pokušali pridobiti i Judejce, pa su prihvatilinjihove korigirane zapise, koji su prezentirali Jeruzalem kao centralno središte jahvizma.

Odmah malo više sličite na Judejce.

Zanimljiv je i Riverin opis krstaškog pohoda (počeo 1096.) na Jevreje (Judejce) koji su živeli u izgnanstvu u Evropi.

Jeremija je uvjeravao Judejce da im je propast pred vratima zbog svih grijeha koje su oni počinili i što se nisu odrekli grijeha svojih očeva.

U Hagajevoj proročkoj knjizi, 25 puta piše " riječ je Jahvina " ili " govori Jahve ", ima 7 Božjih pitanja upućeni narodu i 5 puta Bog potiče Judejce, da pripaze [ 3 ].

A Jahve opominjaše Izraelce i Judejce preko svih svojih proroka i sviju vidjelaca: " Obratite se od zlog puta svoga ", govorio je, " i pokoravajte se naredbama i zapovijedima mojim prema Zakonu koji sam naložio ocima vašim i prema svemu što sam vam objavio preko slugu svojih - proroka. " Ali oni nisu poslušali nego su ostali tvrdovrati kao i njihovi oci, koji nisu vjerovali u Jahvu, Boga svoga.

2 Ljet 28,19 - 27 19 Jahve je počeo ponižavati Judejce zbog judejskoga kralja Ahaza, jer je Ahaz razuzdao Judejce i teško se iznevjerio Jahvi. 20 Došao je na nj asirski kralj Tiglat-Pileser i pritijesnio ga umjesto da ga utvrdi. 21 Ahaz bijaše opljačkao Jahvin Dom, kraljevski dvor i knezove, i sve to dao asirskom kralju, ali mu ništa nije pomoglo. 22 Dok je bio u nevolji, postao je još nevjerniji Jahvi; takav je bio kralj Ahaz. 23 Počeo je žrtvovati damaščanskim bogovima koji su ga porazili, misleći: Kad bogovi aramejskih kraljeva njima pomažu, žrtvovat ću im da bi i meni pomagali. ALI SU ONI BILI NA PROPAST NJEMU I CIJELOM IZRAELU. 24 Ahaz je pokupio posuđe iz Božjega Doma, slupao ga, zatvorio vrata Jahvina Doma i podigao žrtvenike po svim uglovima u Jeruzalemu. 25 I u svakom je pojedinom judejskom gradu podigao uzvišice da kadi tuđim bogovima, dražeći Jahvu, Boga otaca.

Za Apolosa evanđelist Luka naglašava da je bio dobro upućen u svete Spise, te da je nadmoćno pobijao Judejce dokazujući Pismima da je Isus bio najavljeni Mesija (Dela, 18:28).

Zato ovako govori Jahve protiv Jojakima, kralja judejskoga: On neće imati potomka da sjedne na prijestolje Davidovo, a njegovo mrtvo tijelo bit će bačeno na pripeku danju i noćni mraz. (31) Kaznit ću njega, i potomstvo njegovo, i sluge njegove zbog njihova bezakonja, i svalit ću na Jeruzalemce i na Judejce sve zlo kojim sam im prijetio, a nisu me slušali. (Jerem, 22,30; 36,30).

Ni pad sjevernog kraljevstva Izraela, Judejce nije otrijeznio od zloguke sudbine koja im je prijetila preko upozorenja mnogih proroka koji su ih upozoravali da se vrate Bogu.

Tako on, odnosno njegovi onostrani inspiratori (predstavljajući se kao arhanđeo Gabriel), u Al-Qur ' an-u iznose za neverne i tvrdokorne Judejce koji su Isusa predali Pilatu neumoljivo zahtevajući da bude raspet: »Ali zato što su zavet prekršili i što u Allahove dokaze nisu povjerovali, što su ni krive ni dužne verovesnike ubijali i što su govorili: " Naša su srca okorela " - Allah im je, zbog neverovanja, njihova srca zapečatio, pa ih je samo malo verovalo - i zbog neverovanja njihova i zbog iznošenja teških kleveta protiv Merjeme i zbog reči njihovih: " Mi smo ubili Mesiha, Isaa, sina Merjemina, Allahova poslanika " A nisu ga ni ubili ni raspeli, već im se pričinilo.

Sa ovim knjigama je Gospod zastideo sadukeje govoreći: ' Varate se, ne znajući Pisma, ni sile njegove '/' Matej ', 22:29/i opominjao je Judejce; ' Pogledajte Pismo, jer ono svedoči o Meni './' Jovan ', 5:39/Ali radi veće tačnosti, jer radi potrebe pišem, dodajem i ovo, da osim ovih ima još i drugih knjiga koje nisu ušle u kanon, ali u pogledu kojih su oci ustanovili da ih čitaju koji iznova pridolaze i koji se žele uputiti u nauku blagočestija.

Tako u ' Životu kajsara Klaudija ' (Liber V), na početku II stoleća, Svetonije piše: »On/Klaudije/isterao je iz Rima Judejce zato što su na nagovaranje Hresta/Chrestus /, stalno pravili nerede Iudaeos impulsore Chresto assidue tumultuantis Roma expulit.« (25, 4) Odmah se uočava doza Svetonijeve neupućenosti, jer je on smatrao da je Hrist/Hrest živeo u Rimu u vreme Nerona, te u ovim događanjima iz Klaudijevog doba nije striktno razlikovao judejsku veru od hrišćanske vere koja je dolazila iz Judeje. (On Hrista naziva Hrestom; u helenskom jeziku termin chr stos ima značenje dobrostiv).

U ' Barnabinoj poslanici ' ukazuje se za Judejce da su poput neznabožaca Boga »zatvorili u hram.« (16:2) Gospod je oduvek ukazivao da je Božiji hram ponajprije pročišćen i prosvetljen čovek, čovek koji je potvrđen kao Božija slika i prilika; i Njegova Crkva-Hram je zajednica i bratstvo onih koji su »sugrađani svetih i domaći Božiji, nazidani na temelju Apostolâ i Prorokâ« (' Efescima ', 2:19 - 20), koji su ulaze i ušli su »u Svetinju Krvlju Isusa« (' Hebrejima ', 10:19), koji su pregalaštvom i predanošću postigli najvišu Svetost, našli se kao građani Božijeg Sveta: »Nebesa su Moje Prestolje, a zemlja podnožje nogama

Istočnoevropske i severnoevropske Judejce pomešane sa Hunima, Mađarima i Ungurima etnografija kasnije proziva Aškenazima (' Germanima '), a zapadne i afričke Judejce (koji su se takođe dosta genetski mešali sa hrišćanskim narodima) Sefardima (' Špancima ').

Zar niste čitali u Samuelu gdje piše: Još je jednom srdžba Jahvina planula na Izraelce te potakla Davida protiv njih, govoreći: Idi, izbroj Izraelce i Judejce?

Gospod Ljubavi, Hrist Otkupitelj, upućuje judejce na pouzdanost čudesa koja je pokazao: »Ako ne verujete u Mene, verujte bar u čuda.« (' Jovan ', 10:38

Pogledajmo Protokol broj 5 koji ukazuje na težnju da se formira svetska vlada: "... Sve to tako će zamoriti Goje/ne-Judejce /, da ćemo ih prinuditi da nam ponude međunarodnu vlast koja moći po svom raspoloženju bez ikakvog lomljenja usisati u sebe sve države sveta i obrazovati nad-vladu.

Sirijski tiranin Antioh IV Epifan (vladar Seleukidske države od 175. do 163. g. se.), raspeo je mnoge Judejce (čak i žene sa malom decom na grudima) koji su se suprostavili njegovoj tiranidi i brutalnoj helenizaciji (' Judeske starine ', XII, 5, 4; Diodor Sicilijanski: ' Biblioteke ', XXXIV, 1, 3 - 5)

Isus ukoruje judejce koji su svoja predanja nadredili Božijim Zapovestima (Matej, 15:3).

U 8. stoljeću prije Krista u Palestinu dolaze Asirci i pokoravaju Izraelce, a dvjesto godina poslije i Judejce

Ali i čas vjere i nade... kao što onda bješe za Judejce... plač i post i jauk " po svim zemljama carstva... gdje zapovijed dođe... "

Vladari ujedinjene Španije, aragonski kralj Ferdinand Katolički i kastilska kraljica Izabela, da bi stvorili ' čistu ' Španiju, odlučili su da iz nje ' počiste ' i proteraju hrišćanske heretike, muslimane, judejce i marane (' nepodobne ' pokrštene judejce).

- Svojom bulom Hebraerorum gens iz 1569. g. rimski pontif Pio V (1566. - 1572. g. ne.) proteruje judejce iz papskih država.

Flor je međutim sramno pred svojom stolicom bičevao i raspinjao i Judejce iz viteškog staleža, koji su imali rimsko građansko pravo (Belum iudaicum, II, 14, 9).

Koji čovek (' mali rog ') je to živeo i vladao 2.300 godina, i tokom tog perioda neprestano zatirao Judejce, odnosno svete Životom među Judejcima

Slijedećeg, šestog dana, sjedne Pilat na tribinu na velikom hipodromu, pa pozove narod kao da će im dati odgovor, ali vojnicima dade znak da zaokruže Judejce s oružjem u ruci.

" Tada mu od proroka Ilije stiže pismo: " Ovako veli Jehova, Bog tvoga oca Davida: ' Kako nisi išao putovima oca Jošafata, ni putovima judejskoga kralja Ase, (13) nego si išao putovima izraelskih kraljeva i naveo na blud Judejce i Jeruzalemce, kao što je učinio dom Ahabov, a uz to si poubijao vlastitu braću, svoju obitelj, koji bjehu bolji od tebe: (14) evo, Jehova će svaliti veliku nesreću na tvoj narod, na tvoje sinove, tvoje žene, na sve tvoje imanje. (15) Oboljet ćeš od mnogih bolesti: od bolesti u crijevima, tako da će ti crijeva izaći od bolesti koja će trajati dane i dane. ' " (21:12 - 15)

Nije samo veličina časti bila dovoljna da podstakne Judejce na revnost, nego i to, što se časti udostojio i narod koji je u toj meri bio nizak da se nije čak ni smatrao narodom (prim. - zbog neznaboštva).