Oštro klasje pšenice, svileno meku kosu moje žene.

Pokušavao sam odvojiti kukolj od pšenice, ako je bilo.

Ne. Vrati se do pšenice.

Nema pšenice.

Dogovoreno je između dvije spomenute strane, da će cijena pšenice biti kao što slijedi:

"Za svaku balu pšenice, četiri srebrnjaka."

Ni zelene pšenice, ni vlati travke.

Požuri. Da unutra stavim koju stabljiku pšenice?

Dick! -Pa ti si nabacio koji kilogram!

Ne bi ti škodilo izgubiti pokoji kilogram.

I kuču! To je šumovit kraj. Livade, ovce, krave, 50 jutara pšenice.

Naravno, ako ona ima oči plavije od različka i kosu boje pšenice na suncu on se može smatrati pravim sretnikom.

Bože, doveo si nas kroz pustinju i divljinu, do plodne zemlje. Zemlje pšenice i lovine, u kojoj nečemo gladovati.

Kažu: "Nemamo riže, nemamo pšenice.

Da smršavim koji kilogram...

Koliko stoji kilogram svinjetine na crnom tržištu?

150 franaka za kilogram?

Još nisam vidio stoku, koja razlikuje mladu travu od mlade pšenice.

Nabacio si koji kilogram od srednje škole.

Sad sam kilogram lakši.

Još pšenice? Ono što je viđeno do sada bi nahranilo više legija nego što je Rim ikada imao.

Malena točka na tvom boku. Možda ne veća od zrna pšenice.

Možda će kupiti dionice male željeznice... onda pamuka... možda kukuruza, duhana, šećera, pšenice... sve s njegovog ranča... na kome ima luksuznu kavanu... i svoju privatnu kockarnicu za vodeni izvor.

Digli ste uzbunu zbog nekoliko tona pšenice?

Puno pšenice!

Jedan i pol kilogram.

Prije svake utrke, kilogram i po bijelog luka!

Da skinem koji kilogram tu i tamo i biću stvarno super riba.

Pola kilograma šećera i kilogram brašna, molim.

Kilogram kave, i kilogram smedjeg šećera...