Danas u 18 sati će zapalit kod spomenika braniteljima palim u domovinskom ratu lampaše.

Svi koji mogu, neka sa sobom ponesu svijeće ili lampaše.

Upale i lampaše te radio kako bi se činilo da je netko u polju.

Mnogi su na groblju kod spomenika zapalili lampaše, a kod križeva ostavili ruže ubrane u samoborskim vrtovima.

Ako se aktivnost mladih svodi na to da za Valentinovo dijele čokoladice, za Dan žena ruže, za Dan rada karanfile i za Dan mrtvih lampaše, pitam se ima li uopće nekog korisnog materijala u tim njihovim glavama?

Nekolicina mještana okupila se na svetoj misi, a poslije svete mise načelnik Općine Pitomača Željko Grgačić sa nekoliko je žitelja Općine i branitelja upalio lampaše u obliku srca kao znak podrške generalima kojima možemo zahvaliti za slobodnu domovinu Hrvatsku.

Kontejneri, volumena 1100 litara, žute su boje i imaju naljepnice s crvenim slovima koja upozoravaju građane da je riječ o kontejnerima koji služe samo za lampaše.

Ovim putem molimo građane da nove kontejnere na grobljima koriste isključivo za lampaše i da u iste na bacaju ostali otpad.

Od jutra su počeli dolaziti na stadion i paliti svijeće za nesretnog igrača, a navijačka skupina Demoni na gol crti je ostavila šal, lampaše i crnu zastavu.

Župljani iz obližnjih kuća oduvijek vode brigu oko raspela, pale lampaše, sade ili pak donose svježe cvijeće tako svjedoče da Isus (s ovoga raspela) doista živi među njima.

Ljudi su se više nego inače međusobno posjećivali i družili, a u mnogim su sredinama bili uobičajeni zorničari koji su nosili svijeće, baklje ili lampaše, pa se uz pjevanje i molitve zajednički išlo do crkve na prvu jutarnju misu.

swisswoman: 24. listopad 2011. u 14:54 I opet sama baljezganja. očito imaš jako puno vremena a čak nalaziš za potrebno da komentiraš kakve će tko sviječice i lampaše staviti na svoj grob.

Prije nego kaj smo išle u Lampaše, idemo sister i ja tražit kod bake u kuhinju jel ima kaj žestokog.. Al slabo.. Onda se sjetimo podruma.. Vani pada kiša.. A mi dvije u podrum.. Vidimo vina nema.. I onda otkrijemo u flaši rakiju... Natočimo u bocu.. Pomješamo sa sokom Pa i nije loše... Pa smo u Lampašima u WC-u sve popile, jer se unutra nesmije nosit... A trebalo nam je nekaj žestokog da budemo luđe, i da se smijemo.. Al nije niš udarilo, makar još sam popila i stock-colu i pivu kaj su častili......... Kak je bilo ludo Bila sam sa sekom, još su došle Tatjana i Ana, pa smo bile sve skupa, upoznavale tipove, plesale.... Da, bila je i Danijela.... Fakat je bilo zakon.. I tak je prolazila večer.. Već mi je i ponestalo cigareta, pa mi je Danijelin bratić stalno daval.... I tako.... Imam dosta slika, pa stavim AKO uspijem....

Počevši od ovog vikenda Zadar dobija svoje Lampaše.

Nakon mise učenici će na putu od bistričke kalvarije do škole upaliti lampaše i tako se pridružiti rijeci svjetla u Hrvatskoj i odati počast Vukovaru gradu heroja i gradu heroja.

Na sreću, na oba zadarska groblja nikad do sada slični slučajevi nisu zabilježeni, osim već odavno uobičajenih krađa sa samih grobova s kojih lopovi i vandali povremeno odnose ukrasne predmete poput nadgrobnih vaza, predmeta sa sakralnim motivima, lampaše, pa čak i cvijeće.

Brate mili niste manje vrijedni, dapače, ali ste (najčešće) zadrti i nekulturni. jbg nisam vam ja kriv što volite lampaše i sl.

01.06.2013. u 18:37 h zeco je napisao/la: Treba svugdje gdje prolaze spustiti rolete na prozorima a na balkonima upaliti lampaše i totalno ignorirati bolesnike _______________________________ Kako će oni moći svi proći planiranim putem - ima njih sigurno dvjesto

U 11 sati u Bazilici MBB-e služit će se sveta misa, a nakon mise u 12 sati učenici će se rasporediti od vrha Kalvarije do škole, te će nakon zvonjenja crkvenih zvona, zapaliti lampaše u znak sjećanja na žrtvu Vukovara.

Od kad znam za sebe, to je mjesto, gdje mu svake godine palimo lampaše.

Drugu godinu zaredom, na nedavnom obilježavanju godišnjice ustanka naroda Hrvatske u Srbu, domaćin proslave i načelnik Općine Gračac Goran Đekić pred najvišim je državnim dužnosnicima apelirao da pomognu razvoju općine u kojoj još, 16 godina poslije " Oluje ", velik broj domaćinstava svake večeri umjesto električnih sijalica pali lampaše i svijeće.

Gdje je ta socijala, samo njima a nama manji razgovori sa mobitelom i da večeramo uz svijeće ili lampaše.

Iako se narodnjaci još uvijek spominju u negativnoj konotaciji, Ivan Zak kaže da on svoj posao radi pošteno jer da nije tako ne bi u Lampaše dolazilo tisuće ljudi.

Oko 12 h krenuli smo preman spomen području, položili cviječe i zapalili lampaše, u mislima nam je bio naš Zoki, kao i svaki put tužne riječi i sječanje na njega, Ivica i Toni su nas podsjetili, tko je bio i što je činio dok se družio s njima, tužan trenutak za sve nas i činjenica da je ovo 10. memorijalni susret " Zoran Ristovski " unjeo je tišinu među nas i na povratku na sletište.Oprostivši se u mislima od Zokija, krenuli smo ponovo prema sletištu.

Eto me na, konačno da se javim... Ä itam vas često (noću najviše) a ne znam šta bi napisala.Vidim svaki svoju muku mučimo sa svojim problemima a ovo tmurno vrijeme i hladnoća samo još podpiruju nervozu i rastresenost (barem kod mene, ne znam kako kod vas). Ovaj mjesec kod mene iziskuje velike troškove pošto je dan Svih svetih na vratima.I onda vam ja svaki dan brojim pa zbrajam i sve me glava boli već od toga.Donijela sam zaključak da je moje rodbine daleko više na grobljima nego među živima.A to košta.... Sljedeći tjedan idemo u Slavoniju obići grobove suprugovih djedova i baka... Pa kad smo već tamo da mu pozdravimo sestrične i bratiće.. A to košta... Svi oni imaju dječicu pa svakom po čokolada... I kad tamo obiđemo tri groblja krećemo ovdje... Od Miroševca na dalje... A to košta... Jesam dosadna s tim znam ali već mi dosta.Moj tata i sestra se prave grbavi već godinama i dođu taj jedan dan u godini i donesu lampaše i stručak cvijeća.Ma bravo

ove sem dane samo po grobljima shodaval sim pa tam. sako leto idemo skupa davorica ja i njegov deda. on navek baž za den mrtvi nemre hodati al more nek se samo prezerava onda mi moramo iti z njim. al več smo se i navikli jerbo ga navek nekaj zajebavamo i bogme je i zanimljivo iti ž njim jerbo navek nekakove kravale izvađa. pred jeno dve lete ak ne i više al sat nema veze jerbo je to bilo točno tak kag bum sat natipkal. okraj jedanajst vur sem došel k davorici. mama je njegva baž bila orehnjaču zvadila z rolja pak smo si malko deli v zube. tak je bila zacukorena kaj se jož i sat sečam kak su mi se zubi mam naježili ot slatkođe. i ruknoli smo sakoj malko možta i pravac put pod noge bez biciklov direkt na groblje. i tak smo polako pežačili a deda je pozkakival kak jarec stari bez rogi al besni prek boga i stalno je nekaj zaiskaval. ja sem mam znal da to na dobro nemre ziti nek da nekakovi kravali budeju se zbili. i tak smo došli na groblje i stali si pret grob gde je bila njegva seztra zakopana a davorici to kakti teta dojde po dedi jerbo mu je to bila prafcata seztra al je vmrla dok se davorica jož neje ni rodil al mu je onda svejedno teta al od njegvog joca. bila bi da je živa al kat je mrtva onda mu neje nigdar ni bila jerbo kat neje ni davoricu ni vidla nigdar a ni on nju. al ju on zove teta dok dojde na groblja mada ga ona ne čuje al se to tak samo veli. i lepo smo vužgali lampaše bele i crvene i sveči čudo jedno za pol prikolice i deda je lepo zmolil očenaša i prekrižil se i onda se je jož malko z seztrom pospominjal al samo tak jerbo je on mrtva al kak da ga čuje i lepo joj je se rekel kak su doma i kak je davorica narasel i kak zna gdagda biti zločezt al je u međuvremenu jako dobri i tak jož kojekakove bedaztoče kaj neje bilo ni za poslušati. i kak se je spominjal tak je deda se bliže i bliže se prismikaval i taman k svečama ravno. i ja i davorica smo se malko tak zezali i spominjali o koječemu i to i otjemput veli davorica meni branko el ti ne čujež kak tu nekaj smrdi. a ja sem ga pital a po čemu bi smrdelo. a veli davorica neznam al mi samo smrdi. a velim ja njemu jebate morti je kakov cucek kojega groba skopal pak to nekakov mrtvac smrdi. i velim ja njemu idemo malko poiskati davorica po groblju morti gdi kakvoga koztura najdemo jerbo bi to bila baž prava stvar za videti i si bi nam se čudili kak smo tak nekaj mogli najti a pozle bi se z kostima zgađli i cucke zajebavali. al bi si glavu ot koztura bogme oztavili za uzpomenu da smo kaj i našli i lepo bi ju obesili na špagu i na plafon i vnutri bi vužgali jednu sveču i onda bi to bilo baš straviđno. a veli davorica me ne branko ne smrdi to meni tak. a velim ja njemu nek kak davorica po čemu ti smrdi a veli davorica smrdi mi kaj da je nekaj zagorelo. a velim ja njemu pa jezi ti bedazt davorica pa kaj ne vidiž kolko tu gori sveči i lampašov i onda to tak smrdi. i taman kaj sem ja to rekel a deda zaskočil i zaviknol a jaj meni a kat tam mi imali kaj za videti. kak je deda došel blizo k svečami a imal je dugačkoga kaputa skoro do zemlje i kaput mu se nekak k vragu vužgal i to sam ot sebe. kaj čovek opče nebi ni poveroval. i deda je zaviknol i kak se je splažil počel bežati po groblju sim pa tam a mi za njim. ljudi so samo gledeli kakovo se to sat čudo izvađa. deda je vikal ljudi zgorel bum zgorel vatrogasci vatrogasci i bežal je po groblju kaj je sto lampaši i aražmana porušil kaj so ljudi samo kleli i se je mačuhice zgazil ljudima. a mi za njim. a jogenj nikak da se zgasi nek je kaput samo gorel kak zobnorjeni. i mi ga vlovili dedu i brzo mu nekak na silu slekli kaputa kaj su si gumbi pocureli z njega a deda je samo vikal gotof sem sat sem gotof mam me i zakopajte. a mi brzo kaputa hitili na zemlju i zagazili jognja z cipelišima kaj je mam zagasel. jož smo malko zemlje nahitali gore na njega i z tri vaze zlejali vodu na njega jerbo se z jognjem nigdar nezna gda se more vužgati a to se je sat bilo i dokazalo. jerbo oztane samo jena mala žerjafka i mam izazove novoga jognja i se zgori hametice od a do že. deda je bil v šoku do kraja. ja sem mu z jene vaze štel dati malko vode da si popije kaj bi došel k sebi jerbo je bila skroz čizta voda al je davorica rekel da bolje da ne pije da nebi deda dobil mižju groznicu il kaj slično. onda smo lepo zeli kaputa i zaputili se pravac doma. jož smo vusput stali v gostijoni kaj si je deda strugnol jenu podravku kaj je mam došel k sebi. kaputa smo pozle dali jenome ciganu kaj tak zna prositi po selu a on je bil sreten kaj da je švarbicu našel. rekel je da ga on malko podreže i da mu bode taman jerbo kat je mali a gumbi da mu i ne trebaju. tak je to bilo za jeno leto na groblju dok se je dedi kaput vužgal. pozdravljam.

Ovo je bila prilika da i mi ispred Kluba i Crvenog križa zapalimo lampaše za sve žrtve domovinskog rata koji su se tako hrabro nosili sa ratnim nedaćama i omogućili da mi danas slobodno hodamo ovim prelijepim Gradom.

Mi kršćani, ne budimo toliko lakovjerni i prostodušni, prozrimo onu drugu stranu i ne stavljajmo na grobove svojih najmilijih lampaše bez križa, jer onaj koji je križ izbacio jako dobro zna zašto je to učinio.

Pod geslom ' Vukovar - pobjednik jer je žrtva ' danas će se obilježiti Dan sjećanja na žrtvu Vukovara 1991. u spomen na stradanje toga grada u agresiji srbočetničkih paravojnih postrojba u ljeto i jesen 1991. Naš predstavnik Branko Reif - Morž uputio se u Vukovar pokloniti se žrtvama i zapaliti lampaše na spomen obilježjima.

U spomen na 87 dana junačke borbe vukovarskih branitelja danas su lampaše zapalili i zagrebački HSP-ovci na čelu s predsjednikom gradske organizacije stranke Sinišom Šukundom.