Dovodite igrače već godinama na lipu rič uz pusta obećanja.

NE, nisan andabakov igrač, zaboli me k za sve njih skupa i triba ih sve užgat.. al lipu rič za keruma može imat samo neuki tudum iz prip ne donje.

A škver, ka dobra mater, za svakoga je ima lipu rič, prikovremene sate, bolovanja, produžene godišnje, sindikalne izlete, sportske igre, rezervne materijale za brode i vikendice, spajanje praznika, a oni bolji su mogli nosit i štafetu. I on bi sve to danas minja za jednu pišljivu božićnicu.

Na natječaju Za lipu rič, petom zaredom, za najljepšu neobjavljenu pjesmu pisanu šokačkom ikavicom, najviše glasova trinaestero članova prosudbenog povjerenstva dobila je pjesma Džabe snigovi viju autorice Marice Mikrut, članice HKUD-a Vladimir Nazor iz Sombora.

U subotu, 24. studenoga uzvanici i publika uživali su u programu folkloraca i tamburaša iz Sonte, Zagreba i Osijeka, a vrlo burno su pozdravili i pobjednicu natječaja Za lipu rič, rodom Sonćanku, Maricu Mikrut

Bilo je ljudski doći na sprovod, reć lipu rič ma je tribalo i pomoć prije skončanja.

Lipu rič, uz jidro, u Hektorovića čuh, a to bi skut, također u značenju jedra.

Ima je lipu rič za svakoga, svima je učinija sve

Ni jedan od njih da napiše lipu rič za čovika u nevolji.

VJERNICA u mestu, starog kova, živi sama, ali sin i kćer i vela obit.stalno posjećuju i MI susedi VAVIK IMA LIPU RIČ za SVIH, KRIZA NAS, jučer tužna rođak 57. g.

' Eee Lujo moj svi smo bolesni makar odali, jer tribamo lipu rič.

Ima li još neko reć lipu rič za Kredija, pardon Fredija?

Volim poeziju, nekoć sam pomalo i piskarao, pa me osobito zanima ovaj blok vezan uz natječaj Za lipu rič.

Ni jedan da napiše lipu rič za čovika u fibri i nevolji.

opet dolazim do kupovine. iskreno, iz dna duše mrzim šopinge. pogotovo kad idem kupovati nešto, a da ni sam ne znam što kupujem. s tehnikom sam na ' ti ', pa to i nije toliko stresno, ali odjeća, obuća, ti blagdanski pokloni, rođendanski... e onda me pustite i probajte to ' uvaliti ' nekom spretnijem na tom području. dobro s godinama sam usvojio ulogu ' glupana '. tete prodavačice to vole. još im koju lipu rič kažeš, nasmiješ ih kojom pošalicom i imaš super poklon.

Evo nekoliko sličica nastalih nakon tog događaja, a oni koji su nazočili neka nam u komentarima napišu koju lipu rič o tome.

Konačno da Dado i družina dobiju kvadre za svoj plemenito-koristan rad.Cili život pomažen sirotinji, znan koliko je plemenito i lipu rič uputit ugroženomu.

Kad kreneš intezivnije zijevat, krećeš prema doma i usput gledaš po škuribandama da li su galebovi uspjeli kucnut neku ribicu, fureštu koju je vino opustilo, i koljena klecnula na lipu rič, mada je možda bila i lažna, al ljeto je, godišnji je, sve se prašta.

Uz njega smo svi bili bolji ljudi, svakome je pomaga, za svakoga je ima lipu rič, pa bez njega ni mi, ni Brač, više nećemo bit isti kaže nam Angelika.

Jer čini mi se da oni lipu rič ne razumiju.

Dok se plete, dok se svlači i za lipu rič prosjači, ne razumin tu dobrotu, dok jon činin, bol, sramotu.

BILO JE TO DAVNE 1978. GOD. 23. TRAVNJA.. PROLIĆE.. još jedan vikend je iza mene.. triba ponovno put Splita poć.. predavanja još traju.. valja ponovno po pazaru kroz gužvu prolazit.. pozdravljam se sa materom i braćom.. rusak mi je na leđima... uvik san malo stvari odnosila od doma.. uvik san od poslanog mi ušparala i doma vraćala.. skromno ditinjstvo... skromna mladost... srca punog tuge odlazim od kuće.. u ruci mi veliki buket netom ubranog jorgovana.. miriši jorgovan a na njemu se zlate kapljice rose.. u ustima mi još okus bile kave s mlikom.. volim te majko Pozdravi i pojubi ćaću dite moje.. oči mi pune suza kao i sada dok pišem... pojubim mater ona pojubi jorgovane... krenem.. čekam na autobusnoj stanici.. čudan smišan curetak s rusakom na leđima i velikim buketom jorgovana... vjerojatno sam izgledala smišno.. autobus Autoprijevoz Sinj staje... ulazim... pogledom gledam ima li praznih mjesta... zadnje kao da samo mene čeka.. uvik je prazno... cila dva i po sata vožnje do Splita moje misli su posvećene ćaći... znam leži na Firulama u bolničkom krevetu i čeka mene... čeka dašak rodnog mista da mu donesem.. da mu rečem kako je mater kako su braća.. šta ima novoga u mistu... jesu li vinogradi obrizani... krompiri posađeni... tila bi da autobus vozi brže.. neke čudne slutnje me muče... neki strah je prisutan u meni... rukom grčevito stiskam buket ne puštam ga... kao da će mu moja ruka zaminiti vazu i potribnu vodu... izlazim na Firulama... žurim u bolnicu... posjete još nisu ma ja žurim... nikada baš nikada mi isprid očiju neće nestati ćaćin osmjeh kad me je ugleda na vratima s velikim buketom jorgovana... njegovim najmilijim cvićem... pojubila sam ga u propali ali nasmijani obraz... stisnija je buket jorgovana prinija ga licu i udisa njegov miris... njegovo blido lice odjednom je poprimilo lipšu boju... životnu boju... jednom rukom je drža buket a drugom moju ruku... znala sam osjećala sam da je to zadnji put da gledam njegove žive oči... opraštala sam se od njega i za sebe i za mater i za braću... ostala sam neko vrime s njim... našla sam neku posudu stavila je zajedno s jorgovanima na kantunalić kraj njegovog uzglavlja... kad sam odlazila pogledao je prema meni a onda skrenija pogled na jorgovane... u njima on je vidija sve.. i kuću i mater i braću.. ja sam bila sritna jer sam stigla na vrime... sutra ga više nije bilo... zato ja danas obožavam jorgovane... zato jer gledam njegovim očima.. očima umirućeg čovika koji je kroz njih vidija sve... znam da je moja ruka dugo bila u njegovoj... ćutim je još i danas... a osjetim i jorgovan koji još uvik stišćem... da bilo je to prije 29. godina a kao da je bilo jučer... volin te ćaća moj... dragi moji... hvala vam za pruženu ruku.. hvala za lipu rič.. hvala za svaki glas.. ako sam nekome zaboravila uzvratiti posjetom i reći HVALA... ne zamjerite mi... trudila sam se.. lipo vas je bilo vidit toliko na okupu.... čitamo se i dalje.. VOLI VAS VAŠA SJENA.......

Iako ja mrzin populizam, lipo je vidit kontru, lipu rič čut, beštimju ako triba.

Bila bi vam jako zahvalna za koju lipu rič.

navjerojatno, al istinito, čim sam sinoć vidia naslov, zna san 100 % ko je autor... i opet saša, koji zbog svoje osobne netrpeljivosti ili pak po nečijem diktatu i dalje kad god stigne blati crkvu... svaki članak isto... a sinko nek ti Bog oprosti jer ne znaš šta radiš... jedino to ću kazat.... da ja taj ijednu lipu rič napisa... ma ništa... preporučujem mu da ode na jednu duhovnu obnovu kod Sudca, možda posli bude drugačiji...

Nisi li zaslužio više vrimena za svoju obitelji, prijatelje za koje si uvik imao spremnu lipu rič, dobar savjet ili tihu podršku.

šaka suza, vrića smija ća je život vengo fantažija... lipo ti guštaš.. ma bi mora malo više spavat.. u tri lega u pet i kvarat se diga a boje da nisi ni liga: -))) hvala ti za svaku lipu rič i sliku.. nego jel bilo išta u mriži??

Za ove policjote bi moga i nać koju lipu rič.

... prošapjaj mi, prošapjaj mi tiho......... one riči koje nisi nikom...... ne šparaj jer umri ' ćeš u griju......... prošapjaj mi rič za likariju...... prošapjaj mi, prošapjaj polako......... možda i ne miritajen tako...... znan da nismo anđeli ni sveci......... smiluj se i lipu rič mi reci...... samo lipu rič mi kaži......... da mi duša procvita ka cviće...... samo lipu rič mi kaži......... da se srce raspukne od sriće...

ja kad kupujem auto polovno od 10 000 eura provjerim auto u policiji, bankama itd, a ovi daju 50 000 eura na lipu rič???