Dole na jugu Srbije kao klinci znali smo za navijače Zvezde i Partizana, dobro videlo se i poneka majca Radničkog iz Niša ali su to nosila deca radnika koji su radili u niškim firmama koji su bili sponzori Radničkog.

hrvati se jako dobro oblace?? wtf hrvati se oblace ko poljaci u 80 tima, pocevsi od istocnoeuropskin modela tenisicaili skecersice - sve smede, obavezno malo dlaka da se vidi za vratom, kakva ofucana jakna iz new yorkera, majca s placa, ili iz c a, od tamo mogu bit i hlace, pod dizajenrsku robu se smatra tomy hilfiger i ralph lauren?? wtf, hrvati su strasno lose odjeveni jos gore obuceni... da ne spominjem spyder jakne kojima pokusavaju pokazat da su si uspjeli sredit zimovanje na kredit... strava: eek:

Bilo je pitanja kako napreduje Anina majca, pa zato evo i slikom...

znači dres je ok. to pitam jer je zbilja jebeno vidjet kad je cijela tribina u boji repke, bilo plavo talijanskoj, bilo narančasto nizozemskoj, bilo crveno-bijeloj hrvatskoj... i mene nerviraju klobuci i klepetaljke, al mislim da su dresovi ok, čak ne mora bit ni dres može bit majca s kockicma... ne baš ova od ožujskog doduše: rofl:

- prva nagrada cjelodnevni boravak u toplicama - druga nagrada paket sredstava o trgovanju ljudima (majca, slikovnice, znojnici, narukvice) - treća nagrada knjiga Ljudi koji su pomogli svijetu, Henry Dunant

Dakle, dječja heklana končana majca, pulover, nešto taman za proljeće/ljeto, ispod nešto na bretele ili kratkog rukava i - mrak

i da, nikak ne smijem zaboraviti novi postić:) kupila sam novi poster od peppersići. ajme već su tri na zidu iako mi ovaj ne odgovara baš tak kak sam ga složila i još tražim mjesto za njega onak savršeno al oke, ak ostane tu di je onda trebam još dva pa da bude i drugi dio zida popunjen.. ah. to su brige;) a bila i majca al neka bzvz. neka ko zelena i sam je gore pisalo stadium arcadium.. bez slike bez ičega. eh. nije mi se sviđala. looky looky (lol) sad ovo: D

Ovu subotu (14.01.) održat će se simbolični turnir u stolnom nogometu i pikadu u svima dobro poznatom prostoru Draškovićeve 23. Koatizacija za pikado je 30 kn po osobi, a za stolni nogomet 50 kn po paru... (u tu cijenu ulaze žetoni) Nagrade: 1. Majca dugih rukava 2. Šal 3. Vunena kapa Dođite i uz cugu i dobru zajebanciju pokažite da mi na svoje prijatelje ne zaboravljamo

Ne, ne bu se opheklavala majca moje Ane...

koje vrijeme.. inace volim kisu i sve to,, volim akd vani fino pada, a meni toplo.. al danas.. danas sam kao i vrijeme.. popisano.. nikak.. neznam zakaj, al odjednom su me poceli rokat uspomene, neki flashovi, neki kurci, nemam pojma.. lijepe uspomene, naravno.. lijepe, koja retardos rijec.. ugodne.. eto, sad se bar zna.. lezim cijelo jutro u krevetu nikakav, zbediran, i okrenem se, i eto.. cro ski majca.. jebemti sve.. okrenem se nadrugu stranu, zelena benetton majca.. pogledam na stolek, privjesci od kljuca.. reko, zajebi to sve idem ja dole.. da vidim kaj radnici rade malo.. dolazim dole u ulaznu prostoriju, a gledam, a na regalu zataknute razglednice.. ono, fala ti Bozek, daj me sjebi do kraja.. stara pita, kaj da ti operem pidzamu (da furam doljni dio pidzame, zima je).. pitam koju.. pa onu crvenu.. reko, neko me jebe ocito.. i naravno koda sve to nije dovoljno, dodje mi sisterka i pita, oces cokolade.. jebem ti colkoladu, i sve.. nist, dolazim na komp i trazim neku muzikicu na cd-icima, i kaj nadjem.. cd.. na kojem je datum.. fakin uspomene.. to je ono kaj nas zdere.. sva sreca da je petak.. makitu, radim ponoci.. ajd, sva sreca da je utra subota.. pa da malo zaboravim na sve ovo.. al kud bas danas.. zas? nist, znam da vas zajebavam, to mi je duznost.. sjebano, frende, jako.. ajd, pozdrav.. do slijedeceg jadanja/javljanja.. i onda nes pil.. e da, ak vam nije jasno pol posta, ne berite brigu, ni meni nije.. over and out..

Sporna majca je bila pravo osvježenje, uz svu klimatizaciju.

Zgodno.Čak ni ona majca sa lisicom nije loša,:)

.. a sunce pici, a mi cekamo u koloni, a Cehinje prolaze, a Austrijanci voze po pomocnoj traci, ljudi skapavaju u autima, pa murja halta lika.. divotica.... tako to ide.. da, dosli mi poslije o Mireka, naravno Lasta i ja, veliki sportasi i ljubimci zenskog dijela publike, naravno, dolazimo na biciklima, dok se nasa gotovo savrseno iskelsana apolonska tijela bljeskaju na ovom crvenom suncu sto prozdire svaku nadu za tom kapljicom kise, koja bi nas izvela iz ove tragicne situacije dok.... cek ovo je vec sad neka druga pricica.. naravno, idemo kod Coreka po dar, i zvonimo mi, zvonimo njega nema, niko ne izlazi.. dok Tomislav (hehe) nije skuzio da mi zapravo 20 - ak minuta ne pritiscemo tipkalo (hehe 2) od zvona, vec vjerojatno od rasvjete,. i onda pogadjamo na videofon (coro je naime jedan fancy decko, sa jaaako fancy kucicom, udaj meee), na kojem je zvono, i eto njega van, u stilu najvecih kulera s havajskih nam plaza, crvena kosuljica na bijele cvijetice.. i teglimo mi dar na biciklima, u kutiji od lcd telkaca (hehe 3), kao tezak je, ljudi staju pitaju za pomoc, ne treba fala, bumchikabauwauh.. dolazimo od dvorista, gdje su svi nahrlili kad su vidli dar, ono, ludnica.. dok ga nisu otvorili, (hehe 4).. unutra presavrena lezaljka s cup-holderom, odlican dar za Mireka.. uu, al bilo je dosta ljudi gore (plus starci koji su takvi legenda da bi ih najradije kloniral), pa smo malo cugali, zekali se i cekali rostilj.. koji kad je dosao na stol, izazvao opcu pomutnju i prestanak svi socijalnih zbivanja za stolom.. e ubio sam see.. ubio, neznam kolko sam pojeo, al znam da su svi vec bili na torti, dok sam ja stavljao jos jednu u nizu porcijica cevapcica.. i onda je poceo ucug cugalu se, vristalo, fore su padale, jela se tortica (by Pero Pepe).. do jedno 12 - ak sati.. cestitali Mireku rockas, i otisli pogledat malo do grada.. u mLinu, fajrunt, u Scout nista, dosli do Puba i zadrzali se tamo 20 - ak minuta (bas sam bio obucen za pub, kratka majca, hawajke, i ruksak: D), i malo smo cagali na Queenovce.. zakljucili da je najbolje vratit se do Mire.. i tu je nastao klik popilo se, ajoj, smijalo do nekih 7 ujutro (ostala je stalna ekipa naravno.. i ono sve u svemu, jedan odlican provod, kakvih je nazalost sve manje i manje.. i na kraju Pozdrav: Mirekovoj staroj i starom, Petri, Petri i Petri, Heleni, Martini, tri cure koje nemam pojma ` ko su, Mireku naravno, Lasti, Coreku, Stiletu, Vladeku, Dario, pozdrav i " the She ", decku sa stetoviranim klaunom, pametnom decku, i decku koji je sjedio pored njega, nekoj ekipi koja se stvorila poslije i Lordu, fala kaj si me popisal po nozi, mislimd asje to pocetak jednog predivnog prijateljtva Prijatno

Svakom natjecatelju osigurana je okrijepa poslije utrke te majca za uspomenu, a prva tri mjesta dobiti će prigodne nagrade.

ej, da i ja sam dobila besplatan smještaj. agencija je nova u hrvatskoj. pogledaj njihovu web str: http://www.jupiter.com.hr/. iz slovenije su, a od ove god u hrv. nisam putovala s njima. al planiram ići u grčku. kaj se tiče majca, privjesaka... mislim da se po to treba doći k njima u agenciju u zagreb, na zadarsku 80.:)

Imam čokoladnu majcu (nije od čokolade neg je takva boja) i ak ćemo gledat objektivno ta mi majca donosi nove postove.Pa evo kako: Šećem danas po Savici i naiđem na Luku Nižetića.Odmać ću počet s pljuvanje: Ajme kakva kosa

mnogim dečkima se digne nakon duugog i strastvenog poljupca (tang inkluded ofc: D) a dobroj večini čim vidi svoju curu golu ili u nekoj sexy oblekici... pod ovim drugim nemislim na neke uniformice il to... npr vruče hlačice (da istakneš izdepilirane noge) i neka poluprozirna majca a ispod nje po mogučnosti ništa... (ovo sam gore podcrtala jer sam se iznenadila koliko mojih poznanica/frendica smatra da to nije nužno i nikad se ne depiliraju: confused:: confused:)

hahaha pa sad ja vidim s kim imam posla, pa ti si sinko jadan bolestan. neznam ciju sam to ja ip adresu vidio i odakle ti da ja znam ko se odakle javlja pozivam te da me prijavis, zapravo, molim te da me prijavis, pa da mi javis kako je to proslo. savjetujem ti kad odes da poneses sa sobom cetkicu za zube, par mudanata i majca, jer je velika mogucnost da te odvedu na psihijatriju. ako ti neprodje prijava na policiji, tuzi me svojoj mami, pa cemo ja i ona to rijesiti a s kime ja pricam, boze dragi lule, aj po veslo

Glazba je potekla. " Među predmetima, u Franinom životu imaju osobito značenje njegova mornarska majca, koraljna kolajna koju je sam izradio za svoju zaručnicu i drvena kutija, dar sina Ante sa prvog putovanja po dalekim morima i oceanima, u kojoj Frane čuva " smotuljak nepročitanih pisama i kartolina koja su stizala bez obzira što on na njih nije otpisivao ".

I on je dobio par stvarčica, jedan kompletić za ljeto (kratke hlačice i majca), dodatne kratke hlačice i kapicu (tražili smo šeširić ali nisu imali tako male).

lipa majca, meni lipša nego ona bili povijesni.....

ok-možda si provokator i pališ me na guranje ako voliš klub onda si njegov navijač i kad mu loše ide šta bi ti tio? od kada se samo lova gleda s ovim proračunom je ok-naravno da bi i ja želio da smo bolji u aba-ali na korak smo do osvajanja prvenstva-a ako ne pizdiš najbolje da se organizirate po kvartovima jel nas sloga ubi vjerovatno si provokator-pošto si na verudi kod kokija-stari vođa demona su transparenti koje je nažalost moj sin arian ukrao-pa pomozi da na lijep naćin uvjeriš tog kokija da vrati naše mlada garda navijača demona-vođa im je sin vukovarskog heroja nažalost pokojnog i mlada ekipa su da se vrati ali koki nije ako sam ja problem i možda što smatraju da provociram što mi je često u gradu majca s natpisom zadra ja ču to maknut-ajde pomogni niko sretniji od mene da se vrati-a što se tiče starih staza jebiga pa mi smo navijaći a ne neznam što-sad ti je razlog to da 100 km nemoš ič na put-sory znam da je besparica znam da je radni dan ali zadar je institucija i ime a pravi navijači su kad je i loše,,, ali i dalje smatram da si neki provokator i da si neki navijač javio bi se dao sam ti tel-ajd majke ti pomozi bar oko transparenta-mali je napravio sranje ali što je i Lemi reka-nemože moj čača odgovarati za moje gluposti što se mene tiče dok se nevrate transparenti arian dok sam živ samnom neće doć u zadar pozdravljam te verudela ako se predomisliš i ako stvarno voliš naš klub rado bi te upozna i vidia u rijeci-NEKA MU NEKA OPET SVE BI MU DA I ZBOG NJEG DA UMREM ZNAJ DA NEBI BILO MI ŽAAA-A LANGER-ZA LJUBAV TREBA IMATI DUŠU

Znači u ruksak obavezno ide i rezervna odjeća: donje rublje, dodatna majca i hlače (ovisno i godišnjem dobu), te po želji fotoaparat.

__________________ Djeca mamu pitaju-gdje mi je majca, daj mi nesto novaca, gladan sam, smijem li van... a tatu pitaju samo jedno pitanje-gdje je mama?

Prodajem 60 % zimske kolekcije, neke su stare jednu zimu, neke dvi, a ima i unikata.. popularne fredo medo kod mene nema, al ima shermana, toma od tailora, mustanga, i drugih... i neke kratke maje, ima i jugenda zlatnog... prvog prvog napravljenog... ima lacoste majca kratkih a i dugih... ima kosulja lacoste i neka druga.. orljava mislim... cijena po dogovoru

" U pičku materinu i majca, i ormar.... ii... ti isto " dreknu moja draga, ko da su je svi vragovi pikli u guzicu.

i da 2 majca je za nekog mladeg a ne za mene

malo prije kak sam išla na turnir su Manuela, Manuel i Melanija došli k nama.... pak sam si s njima spila jednoga miš maša... heh... finoo je tooo.... i dojde Ninek oko 6 po mene... mislim do mene s skuterom.. i njezin brat je došel... onda smo išle do Snješke kaj si torbe s stvarima ostavimo.. i idemo mi v dom.. skoro nikog je još ne bilo.. i onda dojde oaza... heh... a naši pak su prvu utakmicu igrali... i zgubili su.. jaaaaaj.... isto smo se gubile po igralištu kak i v petak... hm.. mužikaše smo dobre meli v sub... hehe.... dali su nam lizaljke... pozoveju oni nas k sebi i pitaju nas kaj rađe ližete ili cmulite?? a mi ližemo.. onda su nam lizaljke dali... i posle su sam svirali za cure koje rada ližeju.. hehe.... onda pak je začas i Barbara došla.. pak smo Nina i ja s njom bile.. malo smo plesale s njom i taak... kokice smo jele... i začas je bilo osam sati i morale smo se preblačit... heh.. mi nogometašice... hehehehehe.... zele smo si drese od naših nogometaši... malo su nam veliki bili.. majca mi je bila tak duga kaj ni dresa nebi trebala... i idemo mi nazoj v dresima v dom.. tam nas si glediju.. ovi z oaze nam se smejeju... a nama je zima malo bilo.. pak smo išle loptu ritat... jedno pol vure smo loptu ritale tak kaj me je i noga počela boleti... heh... i onda smo išli na dodjelu pehara i igrat nogać.... naša ekipa: Nina, Snješka, Danijel, Angel i ja... njihova ekipa: Renta, Dino, Seri i Merc... po tome igralištu smo se sam gubile.. hehe... tak smo se smijali.. jer je bilo šklisko pak je sako malo nešči pal.. mene pak je Renta celo vreme gazil.. jaaaj.. kakše su mi ve patike.. hehe.... igrali smo jedno 45 min... i idemo mi v šator a ovih z oaze nema... mi sretneeee... reko juuupi.... ali idemo se mi preblečemo i dojdemo nazoj i ovi su taaam.. neeee.... onda pak smo išle malo sedet... tam k našaj... dečkima.. hehe... nogometašime.. heheh... i onda je Merc dal za nas pjesmu.. za cure s Frkanovca od Merca i ekipe koja je osvojila 3 mjesto.. je, naši su bili treći.. smrccc.... heh... Snješka i Nina su dišle plesat a ja pak sam se tam s ovaj spominala... a merc je seroga celo vreme nagovarjal kaj ideju plesat s Snješkom i Ninom... i konačno je uspel... onda pak je počelo ono juuupi jaja.... pak sam ja dišla s Rentom plesat.. jaaaj.. tak su me bili po riti.. heh... i dok sam plesala s njimdojdeju ovi.. i ov me hudo pogledne... tak mu treba.. heh... ako on more, morem i jaa... hehe... pak tak je, ne?? onda pak smo se zamenili i ja sam plesala s Serim, a Snješka s Renatom... i tak smo plesali, i plesali.. mislim mi smo vam samo plesali.. dobro ne morate znati kaj smo između i pili... hehhe... i s pehara sam pila pivo.. heh... tak mi je bojše bilo... i od te pive sam se napila... jaj.. i gemišta kaj nam je Merc platil... čak sam i s ovim plesala.. hehe... tko bi rekel.. i spominali smo se... joooj... i onda pak je nestal... nismo ga mogli najti... A onda pak su počeli one pjesme svirati.. čekajte kaj se zmislim koje... hm... npr. hajde da ludujemo ove noći.. na takši kalup.. heh... na te pjesme pak smo plesali kaj vrag.. tak smo se cukali.. Nina i ja smo " gitaru " svirale... hehe... onda smo dišle odmarat.. tj, spominat se k našaj dečkaj... tam su nas malo zezali.. morala sam prsta pratiti.. heh... i nakon 1 h pak sam išla s Snješkom plesat... posle plesa sam se dišla k Matiji i Alenu spominat... još su ovoga ne našli... hehe... meni su govorili nek ga idem najdem.. ali... ja nisam išla.. kaj ne... tko sam ja da njega tražim?? hehehhehe... ne morate mi na to odg.... to je bilo retoričko pitanje... i onda se je oko 4 pojavil.. pospani... heh.. negdi je spal... celi se je stepuval od zime... ali se je bar streznil.. heh... dimo sam došla oko 5... bilo je tu i još puno toga ali da vam napišem bi post bil predugi... nedjelja

Potrebna je čisto bila MAJCA, TRAPER HLAČE (ne kupujem mu traperice jer mu niti jedne ne odgovaraju... ako su u struku dobre, onda imaju kilometarske i preširoke nogavice... pa izgleda kao klaun), jedan par CRVENIH ČARAPA, jedan par ŽUTIH ČARAPA...

došao sam, kao i svaki vikend do tada, po porciju kvalitetnog (insert rekalama za ribar crni) vinca vincacaj crnog ribara: (u market u varoši.nakon obavljene kupovine vidno zadovoljan krenuo sam prema rivi kršiti zakon i picukati po starom običaju vikend pijanaca.. hm utorkom... da čuo sam priče o njima ali nisu mi do tog dana bile ništa doli običnih pričica kojima dokoličari, ispičuture, raspikuće, i neradnici.. kao ja krate vrime.zamišljajući u sebi kako bi to uopće đaner (narkoman) vampir trebao izgledati smijem se sam sa sobom i podižem pogled prekinut iznenadnim upadom tj upitom-mrate ej, imaš dvi naku, ej..? naravno, pomislih, napad žicanjem na tvoje zadnje dvi kune ko uvik.. ili ne.nestalo mi je sve na ribara i retardiranu falšu colu.iznija sam svoju problematiku spodobi koja je stajala isprid mene ili radije lelujala naprid nazad pokušavajući ostati na mistu i hineći " normalu ". vani je bilo poštenih 4 - 5 iznad nule ali njemu nije previše smetalo hladnjikavo vrime jer je bija obućen u obični šuškavac ispod kojeg je virila majca nekog nogometnog kluba i naravno loto trenerka.ispijenog pogleda, vidno iznerviran što nije uspija užicati, nabacija je neki polu osmjeh u djeliću kojega sam uhvatio pogledom lijevi dosta razvijen očnjak.. koji sam više viđao u psa nego u ljudi.naravno da sam ga primjetio kad razmišljam cilim putem do grada o đanerima vampirima i ostalim ubber šizofrenim bitnim stvarima.javio sam se još nekoj silueti koju poznam i viđam po varoši i nastavija napokon prema cilju - ugodnoj čaši vina sa ekipom. da, eh naravno bez greške sve je bilo na razini ugodnog utorka na rivi.čaša vina, čaša razgovora, čaša smija i svak svojoj kući.hard core rekli bi naši stari hehehe. kud bi išao nego kroz varoš.. jednom sam dobro rekao da mi je varoš matični kvart ali da se idem doma odmoriti-što je i blizu istine ako uzmemo u obzir vremenski razmjer mojih lutanja po gradu i vrimena koje provodim u kući.da, sad opet idem kući i usput onako pripit i sa prikrivenim smješkom pregledavam ostake kaosa koje pijanci ostavljaju iza sebe, od boca, razbijenog stakla, plastičnih vričica pa do razno raznih kutija cigareta, limenki i sličnog materijala bilo je tu svega, starih novina, patika.. patika? par starih diadora patika virija iza visoke zelene kante.ništa tu nebi bilo čudno da ove nisu bile na vlasniku koji je ležao duboko uronjen u masnilo crnih vriča iz obližnjih fast food bistroa.zastao sam na trenutak i uočio onu istu loto trenirku na onoj sivoj eminenciji ranije ove večeri.. varoš je bila neobično pusta i tiha, čak malo previše tiha iako je bio utorak, tj srida ako je sad 04 i 25 po mom satu koji je kupljen u nekom velikom trgovačkom lancu ali usprkos tome nije nikad kasnio.nisam previše razmišljao što ću uraditi.pokuša san probuditi tipa koji kako se činilo ipak disao.pokušao sam ga izvuči iz gadosti i ljige u kojoj se nalazija.napokon sam mu izvuka glavu i posjeo ga sa strane kante.lice, osim što je bilo tipično đanersko i zasrano različitim smećem, imalo je nekakvu nijansu ljubičastila laganog ili je to bilo u mojim očima koje su pomalo još plivale u crnom ribaru.da stvar bude još gora liku je u desnoj ruci visila zabijena šprica.odlučio sam se svega riješiti i posisti tipa na stolicu obližnjeg kafića i eventualno pozvati nekog ili potražiti neku pomoć, bilo kakvu pomoć.kad sam ga uhvatija oko struka očekiva san da ću lomiti kičmu od tereta ali imao sam osječaj da dižem plastičnu vriču od dvi kile kruva.pomislio sam da je to malo previše lagano čak i za đanera koji su uglavnom kost i koža.nisam previše s tim razbija glavu.postavija sam ga na stolicu.glava mu je zakljucala na obližnje staklo u kojem sam vidija svoj bljedunavi alkoličarski odraz, ljubičaste podočnjake i usne ljubičaste od bojila kupovnih " kvalitetnih ispod stolnih vina " nešto mi je falilo u cijeloj slici i nije mi ulazilo u glavu ali mi je dolazilo slabo od tolikog buljenja u iskrivljeni odraz samoga sebe koji je u stvarnosti ionako bio dovoljno sikrivljen.otišao sam do ugla i odmah naišao na poznatu osobu s kojom rado uživam tekuće opijate.ukratko sam mu rekao o čemu se radi te ga zamolija da na mobitel dozove pomoć.ja naravno nisam ni pomislio na svoj mobitel.. ali da ionako mu je baterija krepala.otišli smo natrag do onog nesretnika da odlučimo što ćemo.jedini problem koji smo zatekli kad smo došli je taj što ga uopće nije bilo.na podu je bila samo šprica koju je koristija. nakon dovikivanja i tražnja po varoši zaključili smo da nas je spasija brige i posla i otišli smo prema kući.kad smo se proljudikali i zapalili duvan, dva razišli smo se. meni je ostalo još dobrih 25 min do kuće.sam sa sobom svatko razmišlja pa sam i ja prolazija cilu tu situaciju u glavi koja se odvijala malo prije u varoši.blesave situacije pomislija san i prevrta to sve po glavi.došao sam do parka koji je po danu vrlo zelen i zanimljiv prizor i po noći bi bija da neki kreteni nisu polupali pet od šest rasvjetnih lampa.moram se negdi popišati zaključija san.imao sam i što poslije toliko vinarenja. u trenutku dok sam se olakšavao dobio sam jezivkast osjećaj da me netko potapša po ramenima te sam se naglo trgnuo u čudu ali naravno da nije bilo nikoga.osupnut završija sam dotad ugodno pišanje.začudo kad sam nastavio svoj beskrajan put doma osjeća san se nekako otežanim iako sam se olakšao kako se kaže.. pripisao sam to svom dosta teškom kožnjaku, motorki kako je odmila zovemo.teturao sam prema onoj jedinoj lampi koja je izbjegla sudbinu svih ostalih.park je bio zimski tih i spokojan sa tupim šumom vitra u visokim krošnjama starih hrastova-bura pomislih.odlučio sam se još jednom pozabaviti onim svojim odrazom u staklu onog šminkerskog kafića.da bilo je tu nešto jezivo ali nisam sam sebi toliko jeziv, mislim, nisam ni prekrasan ali nešto me tu kopalo osim mog okorjelog umornog lika.nešto je falilo na toj slici, na tom odrazu.falija je lik koji je sidija na stolici na koju sam ga ja postavio i koji se polovicom tjela naslanjao na staklo i kasnije isparija kad sam se vratija sa pomoći.. da to nisu oni alkoholni filmovi o kojima sam toliko sluša? nadam se da nisu jer mi psihoza pored svega mog čemera i jada ne treba u životu.ali opet pokušavam sebi racinalono objasniti stvar i naravno zdravom pameti zaključujem da može biti optička varka ili jednostavno crni ribar u koji ko zna što ne stavljaju.