Materijalni svet je svet prolazan, pun beda i smrtan - želeti ga je isto što i želeti smrt, jer mu je inherentna.

moje pitanje: Najdalje u redukcionizam svakako da odlaze oni koji su uz to i monisti, tj. koji pricaju kako postoji samo materijalni svet, i svet njegovih odraza (epifenomena).

Svet Azije (Assiah), materijalni svet, javlja se samo kao privesak na Drvetu Života.

Budući da je materijalni svet zao, glavni životni zadatak je oslobođenje duše iz tamnice tela.

To su ljudi čvrstog karaktera vezani za materijalni svet, ali nisu od onih koji previše vole novac, već su ljudi koje interesuje stvaran, realan život i konkretne činjenice.

To je jedna u osnovi bezoblična, neodredljiva, tekuća kvantna juha, iz koje aktom opažanja u svojoj svijesti konstruira materijalni svet.

Zato i njihovi sledbenici unose u svet razornu silu, pričinjavaju zlo drugim ljudima, pogubno deluju na materijalni svet.

Tek kada su se javile dve polarne snage, rođen je materijalni svet, rođene su suprotnosti: Jin Jang, energija materija, duh telo, svest telo

Sve mi to nekako deluje mehanicizirano, kao samo da je preslikao ovaj svakodnevni materijalni svet i dao mu duhovnu osnovu ali opet, negde se slaze i sa mojim iskustvima te iskustvima moje majke koja je prozivala NDE i dozivela nesto slicno onome sto on govori

Stoga, iako jednim svojim delom (po obličju) izgleda baš kao i supstancijalnost, ona to nije, jer sve što ima je obličje i ništa više, dok je u supstncijalnosti i obličje i sva suština...:) Na sličan način - sav materijalni svet je senka od duhovnog sveta koji je supstancijalnost.

Kao i neki heretici gnostici i manihejci, tako i Gabrijela uči da je materijalni svet stvorio niži demijurg, odnosno Đavo.

To, kazu, prene iz stanja transa i vrati ga u normalan materijalni svet.

Materijalni svet je tek slika Neba, Nebeskog sveta.

Pa onda tako na kraju konstatujemo da su materijalni svet sa značenjem posledice i svest kao njegov uzrok jedno i isto i da je to ta Jedina i Najviša Istina do koje uopšte može da se dođe u okviru filozofije.

No kroz Pad podstaknuto je da materijalni svet još više spusti svoju vibraciju: tako vidimo njegovu prolaznost, odnosno prolaznost materijalnih formi (I Korinćanima, 4:18).

Materijalni svet je samo napregnuto i pokrenuto prolazno stanje svesti i ništa drugo.

Materijalni svet kojim se fizika bavi je samo POSLEDICA SVOGA UZROKA.

Vi ste, gospodo fizicari, u vasim nastojanjima da pronadjete najsitnije materijalne cestice kao cigle od kojih je sagradjen materijalni svet dosli do tacke NEMATERIJALNOSTI koja se zove NISTA i jedine vase cigle koje ste pronasli od kojih je Materijalni Univerzum sagradjen su prostor i Vreme, koji su takodje NISTA.

Materijalni svet je, kada je manifestovan, samo " prekriveni " delić duhovnog sveta; kao što je deo zemlje prekriven senkom oblaka koja, prividno zaklanja sunce tako je materijalni svet deo duhovnog zaklonjen oblakom iluziju, iluzorne sile (energije)

A materijalni svet nije postojan i nema istinske sreće već samo iluzorne

" Svjesni " smo da je materijalni svet i znanost daleko ispred duhovnog razvoja covjeka.

Zbog toga nije ispravno reci da materijalni svet nastaje iz prostora, kako to fizicari vele, vec iz etera.

Materijalni svet se manifestuje i povlači iz manifestovanog stanja u ogromnim vremenskim ciklusima u nedogled, ponovo i ponovo, i njegova početna manifestacija iz hiranyagarbhe (zlatnog jajeta kosmosa) započinje nečim sličnim kao što se opisuje u Big-bang-u. ali nije samouzrokovano (jer to ne može ni biti), uzrokuje ga obezbeđuje energiju za njega, obremenjuje ga nama, živim bićima, i pokreće ga večno biće koje mu je Tvorac, u nas se zove - Bog

Materijalni svet je svet dualnosti, svet realtivnosti i bilo kakvo promišljanje materijalnog uma je takvo.

Gospod nije samo stvorio materijalni svet, nego je u njegovu osnovu položio i zakone koji upravljaju njim, koje čovek može spoznati, ali ih ne može menjati ili stvarati nove.

Materijalni svet je stvoren, kako god i koliko god da je stvaran.

Iz Vaišnavizma je jasno da kada se ugasi materijalno postojanje duša može (u zavisnosti od nivoa spoznaje do koga je došla tokom materijalnog postojanja) da obitava (neko vreme) ili u tom ugasnutom stanju voidizma - u ugasnuću materijalnog postojanja, ili da pluta u večnosti Brahmana, stapajući se sa Brahmanom i gubeći vlastitu individualnost - imajući punu svest ali ne i samosvest individualnosti, imajući odliku večnosti (sat), ili da, sada već večno a ne privremeno, (ma koliko dugo to privremeno bilo), obitava na nakoj od duhovnih planeta Vaikunthe u duhovnom obilju (sa odlikamavečnosti, istinitosti i duhovne blaženosti), kao individua, kao jastvo, u punoj samosvesti i svesti i punoj raznolikosti duhovnog sveta (kojem je materijalni svet samo bleda senka, a odsustvo materijalnog sveta, voidizam, samo negacija materijalnog postojanja, a spoznaja Brahmana samo prvi korak u transcendenciji - dok je punoća spoznaje sadržana u ljubavi prema Bogu i nekim odnosom prema Bogu baziranim na toj svetoj ljubavi)

Materijalni svet je stvoren po uglednju na duhovni, kao senka i suština.

Za mene, izvan mene postoji objektivni, materijalni svet (ciji sam i sam deo).

Dakle, nije dovoljno samo znati da materijalni svet i svest postoje; znati samo opisati kakvog su izvanjskog i unutrasnjeg oblika i kvaliteta i tako odgovoriti na pitanje i znati Istinu samo o tome STA POSTOJI, vec je potrebno jos odgovoriti i na pitanja KAKO POSTOJI to sto postoji i ZASTO POSTOJI to sto postoji?