Odmah potom i krhotina davne rečenice, napisane za prvoga dana prošlogodišnjeg boravka na Patoblogiji: "...... a ti i ja, umesto po traku mesečine, sasvim nespokojni i anakroni,... " Zanimljivo, i tu se spominje anakronost, ovaj put u asocijaciji na Bulgakova.

Doveo nas je dovde, moj Izgani, do tvojih Mirogorskih peripatetičnih meditacija, pretpostvaljam ipak u društvu časnog doktora Granić Mate, a ti i ja, umesto po traku mesečine, sasvim nespokojni i anakroni, šećemo cyberspejsom i vodimo neke zakašnjele razgovore.

Ušunjam se u tvoj jastuk kao tišina perja, kao tršave šiške večeri mirisave od lišća, od mesečine na peščanim obalama, od uvele svežine oktobra, - baš tako se ušunjam i slušam slušam šta sanjaš.

Izbori poezije objavljeni su mu u Sloveniji (Sintaksa mesečine) i Makedoniji (Nurkanje na zdiv Ronjenje na dah Breath hold diving, trojezično: makednosko-engleski-hrvatski).

Da li tebi, rođena iz inkubatora, buduća pesnikinjo, čukununučice, što nećeš znati da zore svadbeni let su vodenoga cveta, što ćeš svesti rosu na formulu vode, i nebo julsko na formulu vazduha, što nećeš znati da su mesečine sestre sa reke zelenoga duha?

Za pesnikinju, zemlju starinsku, za njene večne rekvizite i šablone, za nebesa koja nežnošću kipte, za patetične sukobe vasione, za livade nikad idile site, za liriku mirisa i mesečine, za prezrene aprilske plaveti, za oktobarskih šuma buktinje, za slikovitost njinu prastaru, za bajku što je piše inje.

A na večer, kad se leje Svetlo mesečine, S postelje skrivečki ona Stane se i zgine.

Nakon " Mesečine " svi se cigani pokupili doma.

Kojih sat, dva nakon što je odzvonio i posljednji ton ' Mesečine bato ' došlo je, naime, vrijeme da album Borisa Leinera i Miše Hrnjaka, prema kojemu sam već uzgojio popriličan naramak predrasuda, konačno i preslušam.

Zelenača iz hajdine, fedrih, špicflam, govedine, kuretine, teletine, cimet skuhan vu pitvine, od kačje juhe hladnetine, bravetine, janječine, vubrane na mesečine svetojanske šparge mlade, cušpajz z rezanci z čokolade, pak muštarde v safalade.

Po svirci je koncert bio fantastičan: vrlo opušten, maštovita izvedba ciganskih standarda poput Mesečine i Čaje šukarije, izlazak benda među publiku, sve pet.

Desetak debelih rumunjskih cigana, svi iz iste obitelji, u kojem se zanat već stoljećima prenosi s koljena na tatu, spavaju s trubama, idu na WC sa trubama, jedu sa trubama. Čim sam vidio plakat odmah mi je pao napamet onaj kobni vikend u Pauku kad su Ciocarlijci udarali nešto oko 2 sata, i kad su ljudi padali po Pauku pod utjecajem Mesečine i alkohola.