Već dugo vremena sam razmišljala šta ove godine da vam napišem a da nisam prethodnih godina već napisala.

Zadaćnica iz hrvat: tri sjebane teme, imali 4 sata max da pišemo.od toga mi buljili pola sata u teme i papire pred sobom i onda smo tek počeli pisat nekakve gluposti kaj nemaju veze s vezom.Pisao tri i sata... Nikak da napišem pune dvije stranice teksta al sam uspio na kraju U pon usmeni iz struke: izvukao 2 pitanja, tek kaj počnem iz svakog pitanja po rečenicu reć, a nisam nit uspio dovršit) odmah 5... A dobro, svi smo prošli Utorak usmeni iz hrvat: uđem unutra, izaberem papirić i sad čitam prvo pitanje " ruski realizam "... Kažem raski da to ne znam, ona rekla nema veze i za prvo pitanje mi napisala 5 Nisam mogo vjerovat.Ostala dva pitanja znao i prošao sam I tako ja maturirao s 5

Evo došlo mi je da napišem novi post.

Kako god napišem - u igri su tri riječi, dvije koje centriraju misao i jedna koja ih povezuje.

Ja mislim da je vrijeme da vam napišem nešto o Herojima...

samo da napišem nešto u vezi ovog šaranja koje bi supruge kao mogle primjetiti - jedan moj frend ima ženu i ljubavnicu studenticu. s njom je od 11 - 5 jer ima fleksibilan posao i šef je firme, a onda dođe doma i jada se ženi da mu je bilo užasno na poslu. i kak bi ta skužila da je ovaj zapravo mulja?

malo mlađi jesam ali sijećam se tog nacionalnog duha jako dobro... sijetila si me osnovne škole i Božića... otac je bio u partiji ali od onih koji su samo zadovoljavali ivjete da bi opstali na poslu... nikad nije bio političar... što se za mene još kao dijeteta ne može reći... oduvijek sam imao te ispade kontriranja svemu što je obavezno, nametnuto i prisilno... tako je i tog dana na sam badnjak u školi na satu hrvatsko srpsok s drugaricom... (ne mogu se sad sjetiti imena) ali prava prosrpska... uglavnom pet minuta odmora iskoristim i na ploči nacrtam veliku jelku i to s kredama u boji.. i napišem par veselih božićnih kitica... osmi razred osnovne.. zadnja godina.. i bum pizdarija... pedagog, direktor... blabla... roditelji hitno zvanje u školu.. ukor pred isključenje... živa pizdarija... ali sv skupa na kraju se ipak smiri... iako je bila drugarica, nekako sam joj bio drag pa je stala iza tog " gafa " ali je i odradila sve ostalo kako bi ipak ostala lojalna tadašnjojvladajućoj nomenklaturi.... život zbilja nikad nije dosadan...:) (Domorodac 14.02.2009., 10:13:56)

Iako je dan na izmaku, ne mogu a da ne napišem koju o njemu.

Osjećam potrebu da se na ovaj način kroz kolumnu izrazim i napišem par rečenica o zadnjem uhićenju iz svijeta nogometa.

Što uostalom da napišem u žalbi? Draga Državo, zaboravio sam platiti porez, ako mi sad oprostiš, obećavam da neću nikad više, srdačno Tvoj Boro?

Dozvolite mi da napišem i još nešto.

Eh, ne znam za to, stvarno: ne zna: Ja uvijek napišem na obračunu kak se plaća.

Eto, došlo vrijeme da i ja napišem nešto smiješno, zanimljivo i nadasve glupo, no ipak, dio je to mog života.

i ovo sve što rekoh je kao da pričam o načinu življenja ljudi i čovjeku, o sebi. ne znam, postajem jako glupa, sad i ja svoje posteve koje napišem bojim se da će mi netko reć da sam to pokupila od nekoga. i onda bi neki rekli boli te briga za druge. i boli me za ono što će meni reć osim ako nije stvarno jako nisko, tada se ipak moram obranit jer u svakom od nas postoji neki refleksni obrambeni sustav koji jednostavno ne dopušta neke stvari, ali ne mogu sad samo stajat i gledat ljude kako vrijeđaju i ne poštuju druge, a ne znaju ama baš ništa o njima i njihovom životu. i onda i sama skužim ono šta mi je već mnogo ljudi reklo, da mi je previše stalo do drugih i da imam dobro srce. a sad ja opet ne znam da li je to vrlina ili mana. mislim u svaku ruku je po jedno. i opet staneš na raskrižje na kojem je svaki potez krivi. i tako mi se čini kao da nema riješenja ovoj zagonetki koja predstavlja život.

Lica kolega s Filozofskog fakulteta (na mađarskom bi se to drukčije zvalo, ali bilo bi pomalo čudno kao da na hrvatskom napišem Bölcsészkar), studenata, prijatelja.

Možda odem, a možda već sutra nešto napišem.

Nakon svih ovih rasprava gore došlo mi je baš da napišem jedan ovakav poslovni pogled na cijelu stvar, ali ti si ga još bolje sastavio.

A sad i da napišem nešto.

Ja ti na ovo neću odgovoriti drugo osim da bi mene @mrak trajno banirao da takvo nešto napišem tebi ili nekom drugom od blogera.

Dobro, odem u banku i rukom napišem zamolbu z povratom zaštićenih primanja.

Napišem da su partizani na kraju rata počinili zločin jer su bez suda i suđenja ubili neke odmetnike, a dobijem odgovor zašto ja neću priznati da su i partizani činili zločine.

Udruga mi je pomogla da napišem žalbu ali do danas nisam primio nikakav odgovor.

Nikako nismo mogle usuglasiti termine i na kraju mi je predložila da joj napišem nekoliko članaka i recepata o manje poznatim biljkama koje sam ja već tada uzgajala i prodavala.

Pa da napišem neke najglavnije karakteristike Konfucijeve filozofije;

gospođo u dobrim godinama, duboko-more, vučeš me za jezik da napišem koju riječ o godinama. kad si mali ti govore, ne, ne to ces kad odlastes. kad si mlad ti govore ne, ne još si premlad/a i onda u nekom trenutku nastupi moment kad ti govore, ne ne ti si prestar/a prestara za dugu kosu, prestara za izlazit van, prestar za dobit posao, prestar za nešto jesti/ne jesti. ista stvar kad si mlad; ne možeš radit ovo ili ono ili obuć ovo ili ono ne smiješ ići van ili ne smiješ jesti ovo ili ono. uvijek si ili premlad ili prestar.

Za početak mi je palo na pamet da napišem nešto o našim ritualima ili da li smo praznovjerni?

Upravo takav stav medija me natjerao da ovako kasno (tri dana nakon susreta) i ja ponovo napišem pokoju o igri, ne o atmosferi, ne o navijačima, ne o moralu Štimca i Sammira već o igri.

Toliko ste ogrezli u gluposti da ne vidite kontradiktornosti: ja napišem za što se Vidrić zalagao i kako nije bilo nacionalizma, a vi uopće ništa ne shvačajući meni trkeljate i laprdate sigurno uzdišete od nemoći ko i Ivkošić))))))))))

Napišem komentar sa objašnjenjem i oni mi ga " pojedu ".

Stoga me i čudi da se nešto nije " zakotrljalo " upravo odavde.... O toj temi možda i nešto napišem.