Kad čitam ovo sjetim se jedne scene iz Pervanove Večernje škole kad govori Tetku i Denisu: Ja te fino ubijem i odležim.

Puno nam je pomogla i moja majka koja je tri tjedna bila na raspolaganju, kuhala, prala i brinula se da ja odležim i oporavim se.

Barbara kaže da na krevetu odležim još 5 trudova, muž broji i slika me u trudovima, ja luda, šta slikaš moju muku, tražim njegove ruke da ih primim, a on me zafrkava - evo ti samo jedna, s drugom moram radit.

Rekli da odležim bar pola sata za svaki slučaj.

I ja lijepo do jutra odležim, malo sam spavala malo čitala.

Ne ludim ako pojedem malo više, ako dobijem 2 kg, ako mi hlače ne stoje kao par mjeseci prije, ne krivim se ako odležim i odsjedim jedan cijeli dan.

Da budem iskrena, ono što bi meni najviše pasalo na trećem (ako ga bude) porodu bi bilo to da dođem u bolnicu netom pred sam porod, porodim se, odležim na promatranju 2 h kao što je i praksa te potom odem doma.

Tvoj stav: i trebalo mi je malo da stanem, da odmorim, da odležim i promislim o svom životu, što i kako dalje, da promijenim neke svoje loše navike.

Nisam otišla u školu u nadi da će me to, ako odležim, proć do sutra.

Evo sama sam, dečkić mi je na čuvanju da se ja malo odmorim i dođem do sna, pa sam si na kraju našla posla (pripremam robicu i ostale potrepštine, danas ću nadama se bit gotova), umjesto da odležim i dođem na sebe malo.

Rekli su mi neka odležim barem dva sata.

Ne znam što se čudim, kad ja umjesto da odležim, ja hodam po ovoj zimi: facepalm:

Jedino povremeno vikendom odležim kako samo ja znan - cca 12 sati.

I znam da bi bilo bolje da ne izlazim van, već da ležim i odležim, ali mi bude žao gledati nju kako stoji pred vratima, spremna s ruksakom na leđima i govori " Ajde, mama, idemo ".

Ako sam za 100 bodova odležao tri dana, glupo je da odležim još tri dana zbog tih istih 100 bodova u konkretnom primjeru kojeg sam naveo.

Mogu reći da mene zdravlje dosta dobro služi, odležim godišnje možd 2 - 3 dana zbog neke prehlade il neš i to je to.

Nakon toga odležim dva mjeseca u krevetu i prebolim krizu, jer mi je već dosta svega i odlazim u Njemačku, držim se dobro neko vrijeme, zatim počinjem piti, Na kraju postajem potpuni ovisnik o Alkoholu, gubim posao, imam saobračajnu nesreću, vračam se u Split.

Druga stvar je da takva divlja životinja nema što raditi na mom posjedu ni u mojoj kući i ja odlučujem u kakvoj opasnosti se nalazim i što ću učiniti s neželjenim gostom. znači uđe mi miš u kuću i ja ga moram pustiti da mi uništi sve po kući jer ako ga pokušam izbaciti ili ubiti dovodim se u opasnost da odležim u zatvoru.

I još sam saznao da sam na sve to imao mononukleozu, koju umjesto da odležim doma, ja sam išao okolo po bolnicama, radio gastro, kolonoskopiju, vadio 14 puta krv, visio na zaraznoj itd