Odmičem se, primam te za bokove i okrečem na trbuh.

Kažu da se po jutru dan poznaje.E pa moje jutro bilo prekrasno, digla se na vrime (inače mi to negre baš od ruke) kako moj plavooki putuje u Zagreb, ja lipo hodeć (pješke) krenula na delo.Lipo bez žurbe, s noge na nogu, lipo po škalicama, došla va parkić kamo se čuje kako tići kantaju, kako me lipo pozdravjaju (pozdravljaju), baš mi je bilo lipo.Uz Via Romu (pržun ili zatvor u Rijeci) čujen kako mi neki fiče (fučka), ma ki je pak sad, obrnjevan se (okrečem se) ali ne vidin nikega, ma valjda sanjem (sanjam) ma vraga sanjem, evo ga opet, pogledan zgorun (gore), a ono, neki mi maše, maše on, mašen ja, ma ki je pak to (u prvi mah mislila san da je neki poznati ki je zaglibil, nikad se nezna?), stanem i čujem promukli glas " mala imaš cigarete? " a joj ča ču sad " imam ", " ajde baci koju " " ma kako ču ti bacit, ča ne vidiš da su na poneštrama (prozoru) rešetke " a on će meni lipo ni pet ni šest " onda prošeči " nego kako nego ču prošetat i to jako brzo, nizbrdo, za čas san došla do Fiumere (ulica u Rijeci), pa preko mosta došla u firmu, a na licu osmijeh od uha do uha, ovi moji su me bledo (blijedo) gledali, ja u jutro nasmijana (jer to su retki petki, da sam ujutro nasmijana), ali nisan niš komentirala, neka misle, nakoncu konca ča ih i briga, meni je bilo smišno, i cili dan se posmehujem i mislin se da nisan šla hodeć, nebin mahala čoveku va pržunu (zatvoru).

Kad ih okrečem u suprotnim smijerovima, osiječa se u njima hod (pratečih) zupčanika, kao po skali...

U ponedjeljak popodne sam obečala Rici da ću svratiti do nje da vidim kako joj je mama, i da vidim malu Ricu.Na putu po nje, fino opuštena slušam Tonya, magistrala relativno čista malooo dodajem gasa i uživam, sad tu uočavam problem, želim se prestiriojiti ali jedan jaako zbunjeni vozač golfa nikako ni da ubrza ni da uspori, i u sebi govorim " ma tko li je ovom dao vozačku ", vidim ja odma da nema od njega nekog vozača, i dolazimo do ceste gdje se treba prestrojiti u drugu brzu cestu, taj golf ispred sebe ima čistu traku, i on kreče, a ja čekam i drugog ismjera auto da prođe i da se direktno mogu ubaciti, i sad; Znači, pogledam ispred sebe i ovaj golf KREĆE i okrečem glavu da vidim kada će ovaj drugi automobil proći, on polako prolazi, ja stavljam u prvu i krećem, opet gledam ispred sebe a onaj golf JOŠ UVIJEK STIJI NA MJESTU?????????????? Naglo kočim, ABS radi svoje u ukopavam se na mjestu ali kasno, njega sam dotakla, on nije imao štete ali ja sam prošla puno gore, najprije od naglog kočenja i nevezanog pojasa udarila sam svom snagom glavom u ogledalo iznad moje glave, udarac je bio toliko jak da sam na pren ostala bez vida, nagli nagon za povračanje i neizdrživa bol glave, a opet nije bio toliko jak da se otvori zračni jastuk, uglavnom katastrofa.

Ne okrečem se, kao što je otac govorio " Ne okreči se sine " Prolaze auta uz kolnik i poštrapaju me, pa šta ionako sam mokra.

Okrečem se i svjet oko mene je užurban, svima se žuri

Odem ja, gledam strelice, praktički se vračamo po istoj stazi.... dođem do skretanja oštro desno dolje, okrečem se vičem da treba desno, spustim se dolje na glavu i još viknem par puta: " Desno, desno,.... ", ali g.

Prvo se okrečem prema Tehničkom fakultetu (sada AGG): skroz lijevo u prizemlju nekoliko prozora ima rešetke, gdje sam u prolječe 1994. suračivao na jednom projektu profesora iz teorije pogrešaka.

Mičem se od negativnosti i okrečem se pravom životu i onome što je stvarno.

Stalno smo tu negdje na visini 1000 - 1500 m. Šef nas nakon jedno 2 sata zove ajte lagano prema zoni.Mister No javlja pravolinijski od Zelenog polja prema Retvali 1300 m ja od Retvale prema centru 1100. Negdje iznad centra čujem mister No javlja pratim te a ja po dobrom starom običaju kad ima visine na povratku s jedrenja okrečem par zaokreta (oštrih, to su oni za publiku) točno nad Katedralom.Mister No 200 - 300 m višlji cijelo vrijeme oba dolazimo u zonu.

Na 148. koraku okrečem se prema Westinu.

Još jedna je godina za nama u mom sječanju zelene oči, iz kojih izvire toplina a ne prkos, nježnost... tajanstvenost.. kao da se u njima neka tajna krije, te oči u pogledu mom a ja se okrečem poput plahe sjene.... sjetnog pogleda, zagledan u daljinu, nisi vjerovala koliko su mi značile... a ja sad sanjam o nekoj drugoj sreči jer još jedna godina je za nama...

Okrečem se oko sebe u tom ponoru bola, tragajuči za neprimjetnim drhtajem smisla znajuči da nada nezna za umiranje, hodam nečujnim korakom po ponoru svoje ranjene duše..

Okrečem se i trčim do wc-a Neču

Majke ti što okrečem očima kad čujem idiota koji kaže da je plazma 6 bolja od LCD-a.;)

Okrečem se okrečem, a i moji mrtvi poginuli velikani u grobu.

Okrečem se i tražim koji segment funkcionira???

HrvojeZagy: jadne novine.. pa i sve više se okrečem drugim portalima, novinama i to.. ovo je baš bzvz postalo, totalno me boli ona stvar za ove osobe koje vi pratite

Jednom sam je pratio skoro na 40 m u rupu i legenda je samo ušla i provirila glavom i kad je vidila da se ne okrečem u izron izašla je i spustila se u rupu 5 - 6 m dublje; inače se love dosta duboko i provociraju svojim pokretima i kretnjama tako da se moje prve sambe vezu uz njih, a znam da je bilo jos njih koji su zaplesali uz galinjače. - Padneš na seku na 25 m i one počnu iz dubokog se polako dizat uza zid ili skaline... pa ne dođu dovoljno blizu, ali te čekaju na desetak metara udaljenosti, pa se spustiš par metara dublje prema njima, a one se maknu par metara dublje i dalje te gledaju i plešu, pa se spustiš još par metara dublje, a one još... i tako dokle možeš i onda izdaleka opališ i ne vjeruješ da si je ipak uspio zakačit, ali ti je jasno da na toj dubini ne smije ući u rupu, pa joj daš kontru i odlipiš od poda i već sam se umorio od pisanja, a kamoli kad se sitin izrona di imaš zraka u plućima, ali noge bole i peku od umora.

Kako i sam naslov govori, vratila sam se svijesti i okrečem novu stranicu.

Nekoliko mojih dobrih prijatelja (trenera, igrača, funkcionera) nazvalo me prije otprilike dvadesetak dana i pitalo dali sam pročitao tekst na 5 portal.hr, jer im se netko pohvalio da me dobro nagazio u tekstu predsjednikčka plaća i da bih trebao odgovoriti sobzirom da ljudi znaju pravu istinu i ne dozvoliti da me se blati.odgovorio sam im da ne čitam takve stvari i da nikada na nijedan natpis nisam odgovorio, ali kako njih to ljuti više nego mene istine radi evo odgovora.Trideset i devet godina sam bio privatni obrtnik ali sam sa krajom 2012 bio primoran zatvoriti obrt kako nebih stvarao veće gubitke iako mi samo godina dana fali do pune penzije.Zadnjih dvije godine kod mene je bio zaposlen i moj sin tako da smo sada nezaposleni na birou i tražimo neki bilokakvi posao, a ja da steknem pravo ići u punu penziju.Nikoga ne krivim za to, to je bio moj odabir a sveukupna kriza zahvatila je i moj sektor tako da nije bilo druge nego zatvoriti.Toliko o uhlebljenu nek se zna istina.Nikada nisam čuo a ni vidio primjer da neki predsjednik ili član uprave ovih naših malih amaterskih sredina prima naknadu več iskljućivo troši i svoj novac i puno vremena ali i to je slobodan izbor tih ljudi.Nemogu vjerovati da u današnje vrijeme bit član nacionalne manjine znaći sramota ili neko manje značenje u društvu pogotovo u Istri i vjerovao sam da su ta vremena daleko iza nas... Ponosim se što sam po nacionalnosti Makedonac iako to nisam ja mogao birati, ponosim se Hrvatskom domovnicom kao i što sam stanovnik kako mi znamo reči najljepšeg malog mista na svijetu a to je FAŽANA bez uvrede za bilo koje drugo mjesto.Utom su me mjestu ljudi prepoznali i dali mi ne malo glasova da kao viječnik naše male Općine zastupam njihove i naše interese i mislim da to korektno obavljam.Za to nije dovoljan neki pajdaš koji sa svojom nacionalnošču nekom smeta več veliki broj ljudi.Kako je gospodin koji o tome piše ovih dana istaknuo kandidaturu za gradonačelnika Pule vrlo brzo če se uvjeriti da za to treba jako puno potpisa birača.Kamo sreče da je ta jabuka pala blizu stabla jer bi grad Pula sobzirom na svog oca dobio veoma kvalitetnog kandidata za tu funkciju ali je jabuka pala miljama daleko od tog stabla koje je moj stranački kolega i dugogodišnji prijatelj i uzor u mom sportskom i životnom putu.Grad Pula je za Fažanu veliki grad i veliki broj ljudi izlazi na izbore i siguran sam da če dotični gospodin dobiti manje glasova od mene u mom malom mjestu, upravo zato što ga jako puno ljudi dobro poznaje.Što se tiče uhljebljenja dovoljno je da se ugleda u svoj primjer, jer koliko radi vidi se po tome koliko dopisa i majlova pošalje naravno sa svog radnog mjesta što se može provjeriti sa tih dopisa od kud su stigli.Nemam ništa protiv nijednog portala ali mislim da bi prije nego dozvole nekom da kritizira sve neznalice oko sebe i postavi se kao neka moralna vertikala u tom poslu provjere i vide kod disciplinskih sportskih organa koliko je puta i sa koliko vremena taj isti bio kažnjen naravno nikada nije bio kriv već mu se samo pakiralo od raznih nesposobnjakovića i neznalica.Ja nisam bio u klubu kad je naš bivši trener bio kažnjen ali znam da smo od onda u Bujama zamrženi i nikako dobrodošli svih godina poslje te neke utakmice.Zašto smo se razišli u međusobnoj suradnji, u pet prvih kola prvenstva 4 hnl-zapad 2009 - te imali smo jednu pobjedu i četiri poraza a sobzirom da smo se godinu prije spasili doslovce u zadnjem kolu s velikim iznenađenjem u Medulinu protiv lidera prvenstva, gospodin je kako nebi bio za ništa kriv izmislio sukob između igrača i uprave (on je kao štitio igrače i tražio veče hranarine i premije) gdje je vrlo lako pridobiti igrače na svojoj strani iako je lako nešto tražiti ali nije lako to upravama obećati i sprovesti pogotovo nama koji smo poznati da ono malo što obečamo i ispunimo.Poslje njegovog ultimatuma ili to ili njegova ostavka uprava je prihvatila ostavku i mislim da sigurno nismo pogriješili.I onda je bilo napisa kako če taj klub sa tom upravom propasti a mi smo sa našim trenerom bez iskustva u vođenju seniorske ekipe 6 kola prije kraja osigurali opstanak a naredne 4 godine stalno napredovali na tablici i borili se za sam vrh.Prošle smo godine plasmanom stekli pravo nastupa po peti puta u III-hnl zapad iako je on proglasio da je nastup u IV-hnl povjesni uspjeh NK Mladosti ali nema veze.Na kraju želim mu da več jednom odraste i poćne poštivati obićne ljude, manjince i sve sportaše, a u poslu neka se opredjeli za nešto što če kvalitetno obavljati umjesto svaštariti.Ja sam mali prema onima koje je sve oprao tako da se ne sekiram puno već se okrečem mom problemu zapošljavana a svim sportašima želim sve najbolje i što manje problema kako bi imali što više zadovoljstva u ovom teškom i nikada dovoljno priznatom radu.Ne vjerujem u boga ali vjerujem u tekst mojega najdražeg pjevača, Đorđa Balaševiča Neko to od gore vidi sve... S poštovanjem, Mitar Gavočanov Makedonac, skoro sam zaboravio član sam i Talijanske manjine u Fažani, sve minus do minusa Ispričavam se za neke greške prilikom pisanja jer mi to nije bolja strana.

Svaki tren dok gledam u jednu točku, ništa oko sebe ne osjećam, sve dok jedan glas, do mene nije došao, trznem se iz sna i pogleda u prazno, sa smješkom na licu, jer imam tebe koja si uvijek tu, okrečem glavu i razmišljam, kad će opet pogled moj zalutati.

6:30 Prokleti alarm zvoni ko blesav, jedva otvaram oči i gasim ga, okrečem se na drugu stranu i lagano ponovo tonem u san.

Bilo je zakon ve bum za svaku sliku nekaj rekel: 1. rekviziti: D 2. pripreme za pečenje 3. Pervan nosi drva za potpalu 4. mato pozira pred... tim kaminom kaj je več: D 5. polako se hrenovke pečeju 6. mato okreče hrenovke 7. ja okrečem hrenovke 8. pervan okreče hrenovke 9. još se to malo peče 10. ja i pervan žeremo 11. nije nam bilo dost pa smo još saki jenu kobasicu:) 12., 13., 14. sve je spremno 15.... i idemo čistiti Pervan je još nešt zabacil i ide ovak: 1. čovek: gospodine vi ste ukrali 200 hrenovki 2. čovek: nisam ukral sam jenu a oih 199 ostalih su se vlekli za njom

Teško okrečem pedale bicikla nakon naporna dana.

Nakon jučerašnjeg nesretnog pada, okrečem se novom danu... ponuda je odlična... pa evo šta sam odabrao..

Ja danas tim ljudima pružam ruku, želim im svako dobro, ne okrečem im leđa kada prođu pored mene i svakome sam u stanju uputiti poneku lijepu riječ iako znam, znam da mi lažu, da je na njihovim licima lažni osmjeh, neki mi od njih svijesno žele zlo, neki žele da nestanem, a nisu ni svijesni što znače riječi: ubij se, bit će svima bolje...

Okrečem se, mada znam da nema nikog.

Okrečem se jer se nadam da bi to upravo mogla biti ti.

Brzo se miće, pa sa obje ruke okrečem pusku i pomičem je prema ribi.