Organizovani kriminal je u Srbiji pojava novijeg datuma.

Na osnovu toga se može zaključiti, da organizovani kriminal ne uspeva u totalitarnim ili polutotalitarnim državama.

Organizovani kriminal, u svim svojim pojavnim oblicima i enormnom obimu javlja se u Srbiji tek početkom devedesetih godina prošloga veka.

U nekoj vrsti samoodbrane, taj kriminalitet i povećanu korupciju, iznedrila je ondašnja (Miloševićeva) vlast, kao slamku spasa i kao sredstvo za očuvanje svojih političkih pozicija, Država je organizovani kriminal prećutno prihvatila kao izvor sredstava neophodnih za funkcionisanje državnog aparata i vršenje državnih funkcija, za obezbeđenje minimuma egzistencije stanovništva (isplatu penzija i zarada državnim službenicima i vojnicima) i za kupovinu preskupog naoružanja i municije za lokalne ratove.

U tom periodu, koji je trajao više od deset godina, organizovani kriminal, ne samo što nije krivično gonjen i suzbijan, već je svesno i planski negovan i podstican.

U tom periodu nije bilo ni jedne osude za organizovani kriminal.

Ni u slučaju velikih opasnosti, kao što su terorizam i organizovani kriminal, ne sme se olako odstupati od principa koji predstavljaju tekovinu civilizacije i temelj savremenog krivičnog prava i pravne države.

Ne sme se dozvoliti da njihovim prihvatanjem terorizam i organizovani kriminal unište ideju pravne države i ljudskih prava, jer bi to bila pobeda protivnika protiv koga se borimo.

Zato bi Uprava za suzbijanje pranja novca, državni tužilac i tužilac za organizovani kriminal Crne Gore morali, na bazi tih dokumenata, tražiti kontrolu bankarskih računa tih dviju firmi (CODEX Ltd. i Dulwich).

No, i vera u nastojanje nove poličke vlasti da istinski reformiše pravosuđe, najozbiljnije je poljuljana već samim postavljenjem Zorana Stojkovića za ministra pravde u vladi dr Koštunice, jer je on kao sudija u vreme samoupravnog socijalizma postao poznat po svojim presudama u političkim procesima za delikt mišljenja neprijateljsku propagandu (slučaj Slobodnog univerziteta) i zabranu i uništenje knjige dr Nebojše Popova »Društveni sukobi izazov sociologiji«, a kao novi ministar pravde se najpre predstavio svojim reformskim stavovima o nepotrebnosti (čitaj: ukidanju) novouspostavljenih specijalnih sudova, preciznije, posebnih odeljenja okružnog suda za organizovani kriminal i za ratne zločine (2002. odnosno 2003), a potom i idejom o smenjivanju specijalnog tužioca za organizovani kriminal.

Zemlja je podjeljena na 2 dijela, imamo oko 140 ministara samo u Federaciji BiH, u školama se uče 3 različita (a opet ista jezika), nezaposlenost je idiotski velika, organizovani kriminal hara...

Autor prvo izlaže svoje shvatanje o tome kako je i kada nastao organizovani kriminal u Srbiji i kako se, relativno sporo, formirala društvena svest o izuzetno velikoj opasnosti od te vrste kriminala.

On smatra da je organizovani kriminal u toj državi pojava novijeg datuma, da ga u bivšoj autoritarnoj i polupolicijskoj Jugoslaviji nije bilo kao danas, ni po obimu, niti prema pojavnim formama i da je za njegovu pojavu i ekspanziju odgovoran vladajući režim devedesetih godina prošloga veka, te da se svest o neophodnosti efi kasne borbe protiv toga kriminala stvarala teško i sporo i posle smene toga režima u 2000. godini.

U briljantnoj Demokratiji koja je cijela podignuta na podlozi opakog štektajućeg blues-rock riffa Avdić donosi najrazorniju i najistinitiju dijagnozu ne samo balkanskog jučer i danas već globalnog stanja: Demokratija je zabluda, podvala kapitalizma, kako bi organizovani kriminal mogao nesmetano da djeluje; sloboda je prevara, laž revolucije, kako bi roblje marširalo u stroju s uzdignutim bajonetima; istina je samo jedna, boli nas kurac za nesretne i jadne, istina je samo jedna, boli nas kurac za ponižene i slabe...

N emanji Kolesaru, visokom službeniku Vlade u vreme Zorana Đinđića, određeno je zadržavanje od 48 sati pošto je saslušan kao osumnjičeni u Tužilaštvu za organizovani kriminal povodom privatizacije " Sartida " u toku 2002. i 2003. godine, izjavio je specijalni tužilac Miljko Radisavljević.

Iz prethodne teze, da je organizovani kriminal u Srbiji nastao tek početkom devedesetih godina prošloga veka, i to uz visok stepen tolerancije državne vlasti, proizlazi sledeća: da u Srbiji dugo nije bilo opšte svesti o povećanoj društvenoj opasnosti od organizovanog kriminala, niti bilo kakvih organizovanih državnih aktivnosti usmerenih na njegovo suzbijanje.

I upravo u vremenima državnih kriza, organizovani kriminal postaje posebno agresivan i nastoji da zauzme i zameni državnu vlast, ili barem da sa njom bude ravnopravan partner.

Organizovani kriminal ugrožava temelje savremene države i negira osnovna načela njenog demokratskog i pravnog uređenja.

Organizovani kriminal dovodi u pitanje bezbednost, ne samo individualnu, već i kolektivnu, državnu i međunarodnu.

Organizovani kriminal je izuzetno teško definisati, a isto tako teško ga je prepoznati u konkretnom slučaju i dokazati, uglavnom zbog toga što se kod njega ilegalna delatnost prepliće sa drugim, potpuno legalnim delatnostima.

U njih se organizovani kriminal doseljava iz drugih uređenijih i stabilnijih država, jer ima povoljnije uslove za razvoj.

Zbog toga u tim državama organizovani kriminal danas cveta.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je saopštilo da je predložilo sudiji da se Kolesar, šefa kabineta nekadašnjeg premijera Zorana Đinđića, zadrži u pritvoru u interesu postupka.Kolesar je, kao osumnjičeni, saslušavsan od subote ujutro i odbranu je izneo u prisustvu izabranog branioca, dodaje se u saopštenju.Uprava kriminalističke policije je podnela krivičnu prijavu protiv Kolesara i Kljajevića, zbog sumnje da su, pri prodaji Sartida 2002 - 2003. godine, izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja.Kljajević, u to vreme predsednik Trgovinskog suda, nije saslušan u Tužilaštvu za organizovani kriminal kao osumnjičeni, jer je Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo zahtev za proširenje istrage protiv njega za krivično dela obuhvaćenog dopunom krivične prijave, navodi se u saopštenju.

Takvu odluku će razmotriti i kada to potpisanom peticijom zatraži 50 hiljada građana Federacije; f) utvrđivanju međuentitetske i međukantonalne/županijske/regionalne linije razgraničenja i područja opština; g) izboru sudija Ustavnog suda i članova Vijeća za zaštitu vitalnih interesa iz reda sudija Ustavnog suda; h) vršenju kontrole nad radom Vlade i drugih nosilaca javnih funkcija odgovornih Parlamentu, u skladu sa Ustavom i zakonom; i) odobravanju sporazuma koje zaključi Federacija sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i davanje saglasnosti kantonima/županijama/regijama za zaključivanje takvih sporazuma, u skladu sa Ustavom BiH i Ustavom Federacije; j) raspuštanju Parlamenta, kada to zatraži većina poslanika u Predstavničkom domu i većina delegata u Domu naroda, radi raspisivanja prijevremenih izbora, u skladu sa Ustavom i zakonom; k) usvajanju Poslovnika zajedničke sjednice; l) prijedlogu zakona o amnestiji i aboliciji za krivična djela propisana federalnim zakonom, osim za ratne zločine, organizovani kriminal i kvalifikovana djela korupcije; m) inicijativama građana, u skladu sa Ustavom i zakonom; n) usvajanju deklaracija, rezolucija i preporuka.

Pritvor im je produljen na zahtjev beogradskog Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal koje je nakon nešto više od pola godine istrage podiglo optužnicu.

Bivši ministar privrede i privatizacije Predrag Bubalo negirao je sinoć, tokom saslušanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal, da je zloupotrebio službeni položaj načinivši propuste u nadzoru nad prodajom državnih akcija Luke Beograd, rekao je Tanjugu njegov branilac Zoran Ateljević.

" U Tužilaštvu za organizovani kriminal počelo je saslušanje osumnjičenih koje je danas popodne policija privela i protiv kojih je podnela krivičnu prijavu.

Prema pisanju podgoričkih Vijesti, među preduzećima odlikovana je i Mat company kao jedan od najvažnijih donatora izgradnje hrama - kompanija koja je pod istragom za pranje novca i čiji su pravi vlasnici braća Darko i Duško Šarić optuženi za organizovani kriminal, krijumčarenje narkotika i pranje novca.

Kako RTS saznaje u tužilaštvu i policiji, istražni sudija Specijalnog suda, na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, doneo je 7. novembra 2008. naredbu o uspostavljanju mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih komunikacija, kao i optičkih snimanja, Rodoljuba Radulovića, jednog od najviše rangiranih članova Šarićevog klana.

Prema navodima u jednoj od službenih beleški UKP, koje je aprila 2010. dostavljeno Tužilaštvu za organizovani kriminal, postoje dokumentovani audio-snimci Radulovićevih razgovora i susreta sa funkcionerima MUP-a.