Zatvorena socijalistička privreda, kontrolisano tržište, tvrde i dobro kontrolisane granice, neznatne trgovačke i druge veze sa inostranstvom i sl. nisu omogućavali nastanak i razvoj organizovanog kriminala.

Postojao je tzv. privredni kriminal koji se, i pored nekih sličnosti, razlikovao od organizovanog kriminala prema mnogim svojim karakteristikama, naročito po tome što nikako nije mogao biti internacionalizovan, niti je imao za cilj osvajanje društvene moći i državne vlasti.

U bivšoj Jugoslaviji su postojali pojedini rudimentarni oblici organizovanog kriminala, npr. trgovina drogama, ali i prema obimu i prema stepenu organizovanosti, daleko iza danas postojećih.

Drugi oblici organizovanog kriminala (pranje novca, trgovina ljudima, ilegalni promet oružja, krijumčarenje energenata i ljudskih organa) nisu uopšte postojali ili skoro da nisu postojali.

Država je taj transfer podsticala i svoje ljude u inostranim udruženjima organizovanog kriminala koristila za ostvarivanje svojih političkih ciljeva, likvidiranje političkih protivnika u prvom redu.

Raspad socijalističke Jugoslavije, početak građanskih ratova u bivšoj državi, zavođenje ekonomskih sankcija međunarodne zajednice Srbiji i Crnoj Gori (počev od 1991. godine), nastojanje novog (Miloševićevog) autoritarnog režima da te sankcije izigra i da očuva vlast, doveli su do procvata organizovanog kriminala.

Taj period bi se mogao nazvati zlatnim dobom organizovanog kriminala u Srbiji.

Aktivni policajci, čak i oni sa oficirskim činovima, po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici, telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica, imovine ili objekata.

Pojam organizovanog kriminala je bio nepoznat i stručnoj javnosti.

Za kratko vreme Srbija je na početku poslednje decenije prošloga veka dobila brojna kriminalna udruženja i sve vrste organizovanog kriminala.

Isto tako, postoje ozbiljne indicije da je i trgovina ljudskim organima pustila korene kao novi oblik organizovanog kriminala.

Pranje novca kao propratna pojava i uslov za opstanak organizovanog kriminala još uvek se u mnogim slučajevima ne registruje i ne suzbija, iako je pojava prisutna u značajnom obimu.

U borbi protiv organizovanog kriminala koja se odnedavno vodi u Srbiji mogu se uočiti i izvesna lutanja, određene zablude i neka promašena zakonska rešenja.

O preventivnim merama protiv organizovanog kriminala u Srbiji se skoro još ni ne razmišlja.

Do sada je samo postavljano pitanje, kako otkloniti ili ublažiti posledice organizovanog kriminala, a ne i kako iskoreniti uzroke koji taj kriminal rađaju.

One se sastoje u preduzimanju raznovrsnih mera prevencije, rigoroznoj kontroli državnih činovnika, iskorenjivanju korupcije, razvijanju svesti o neophodnosti uključivanja svih državnih institucija, celokupne javnosti i relevantnih političkih činilaca u opštu borbu protiv organizovanog kriminala i tome sl.

Na globalizaciju organizovanog kriminala mora se odgovoriti stvaranjem efikasnog sistema globalne zaštite, tj. saradnjom i povezivanjem organa krivičnog gonjenja svih država sveta.

Posebno treba insistirati na beskompromisnom oduzimanju svake imovine i imovinske koristi koje su stečene vršenjem krivičnih dela organizovanog kriminala.

Imovinska korist je glavni cilj organizovanog kriminala i samim tim njegova Ahilova peta.

Ako ta korist izostane, odnosno ako učiniocu krivičnog dela bude uvek oduzeta, neće biti ni organizovanog kriminala.

Sve dok se jasno ne kaže, da se zločin nikom neće isplatiti, borba protiv organizovanog kriminala neće biti uspešna.

Drugovi radikali su ovih dana u skupštini lepo ukazivali da u trenutnoj koalicionoj raspodeli vlasti, ne ovoj nego i iz prethodne vlade, G17 Plus drži UBPOK, odnosno SBPOK sadašnji ili Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, putem njenog načelnika Spasića.

Od druge polovine 2002. godine kada je taj rad započeo do danas na normativnom planu zabeleženi su krupni rezultati: a) doneto je novo krivično materijalno zakonodavstvo koje je predvidelo pojedine inkriminacije organizovanog kriminala; b) u ZKP iz 2001. god. naknadno (2002. god.) je uključena posebna glava (XXIX/a) posvećena procesnim instrumentima za borbu protiv organizovanog kriminala; c) donet je poseban zakon o organizaciji državnih organa (javnog tužilaštva, policije i suda) za borbu protiv organizovanog kriminal i njihovim nadležnostima (19. jula 2002. godine).

Godinu dana pre toga u Ministarstvu policije bila je osnovana posebna policijska uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK).

U kratkom vremenu ratifikovano je više međunarodnih konvencija, od Konvencije protiv internacionalnog organizovanog kriminala OUN do Evropske konvencije o sprečavanju pranja novaca, kao i sve relevantne konvencije o međunarodnoj pravnoj pomoći, ekstradiciji, ustupanju krivičnih predmeta i td.

Stopa inflacije koju trenutno imamo je na nivou zemalja EU, ulaganja u infrastrukturu su očigledna, ali ipak nisu prisutna u dovoljnoj mjeri, takođe smanjena je stopa nezaposlenosti, borba protiv privrednog i organizovanog kriminala jeste primjetnija...

Mlatili su nas svaki dan, na svaku našu reč, žalbu, dobijale smo batine - ispričale su policije dve devojke, žrtve seksualne eksploatacije grupe makroa, koja je juče uhapšena u akciji Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

Iz prethodne teze, da je organizovani kriminal u Srbiji nastao tek početkom devedesetih godina prošloga veka, i to uz visok stepen tolerancije državne vlasti, proizlazi sledeća: da u Srbiji dugo nije bilo opšte svesti o povećanoj društvenoj opasnosti od organizovanog kriminala, niti bilo kakvih organizovanih državnih aktivnosti usmerenih na njegovo suzbijanje.

Tema organizovanog kriminala još ni jednom nije bila na dnevnom redu naučnih konferencija pravničkih udruženja, čak ni onih usko specijalizovanih za krivično pravo, koje se po nekoliko puta svake godine održavaju u Srbiji.

Prvo ozbiljnije, produbljeno i sistematsko istraživanje organizovanog kriminala (Countering Organized Crime and Corruption within the strengthen of the rule of law in Serbia and Montenegro) otpočeto je u Srbiji 2007. godine u beogradskom Institutu za uporedno pravo zahvaljujući inicijativnosti jednog istraživačkog instituta UN (United Nations Interregional Crime and Justice Research Institute UNICRI) i nekolicini profesora Pravnog fakulteta u Firenci.