Htz Man 1226 Dean Gašparović dakle tvrdiš da je goranova priča otrcana i da je izmišljena... dakle hoćeš reći da u ovoj prokletoj državi vrijede samo oni najbogatiji a ovi jadnici su samo jeftina radna snaga - dobro si rekao, jer kod nas je to tako ali goranova pobjeda je jedina iznimka za ovu državu što znači da ovi odrapanci s ulice kako ih ti smatraš ipak nešto vrijede ma vi samo gledate vanjštinu jebe se svima ovdje kakav je čovjek iznutra proklet iskvaren svijet............ ne kao prvo ja jako jako dobro poznajem marcelu i mogu rec da je ona najbolja osoba koju poznajem, ali isto tako znam da se u ovom show-u bira najbolji pjevač i osoba najbolje karizme a to je definitivno marcela koju normalan covjek jednostavno nemoze ne voljet... a uostalom Marcela ce napravit karijeru to je očito a Kos ima mizerne sanse za to...

Ponekad mislim da u biti volim provoditi vrijeme u ovoj prokletoj, tamnoj prostoriji, samo si ne želim to priznati.

Biti zatvoren u ovoj prokletoj ustanovi s ovakvim zlikovcima, ne bi volio biti u Batmanovoj koži (bolje reći odjelu).

... ništa više nema smisla, sve je ovo samo pretvaranje, moj život se samo sastoji od noćnih mora u kojima ja uvijek završim probodena tupim nožem, i to uvijek vidim malo prekasno, i u tom izmaku snage jedino šta pomislim je da mi je uvijek tako, i uopće nemam snage borit se da preživim, jer naprosto nemam zašto... nemam radi koga, čak ni radi sebe... zamutile su mi se oči, al ' ne od suza ili nekvalitetne olovke za oči, nego od popucanih kapilara koje su mi prokrvarile oči... doslovno imam krvave suze, a radi čega, ne znam, jer mi više ništa nema smisla... nitko ne zna što je meni, čak ni ja sama, a ne treba ni znati, jer mene nikad nitko nije mogao pročitati, čemu sad sve to... jbg, nemam više ništa... ako ćemo iskreno, nikad i nisam imala ništa - to sam samo zavaravala samu sebe u ovoj prokletoj sredini... da obučem neku fancy, majicu možda se tako uklopim u bezličnu masu, ili ću jednostavno odustati od svega kao što sam prije namjeravala, ali nisam imala muda, sad me stvarno više nije briga, ne pitajte zašto, jer svi postavljaju samo ta prokleto teška pitanja, dajte mi neki valjan razlog čemu sve to, dajte mi neki razlog da nađem utjehu, da me obmane nešto, jer ja želim pronaći nešto vrijedno življenja... zašto svatko gleda samo na sebe, ta odvratna kopilad, jedino im je važno mišljenje mase, ja hoću pronaći nešto za što se imam boriti... mrzim ovaj prokleti zvuk tišine, ove plave cvjetiće sa 8 latica i osušenim lapovima... ove tamnoplave bobice koje nisu otrovne već samo imaju odvratan okus, ili je to sve u mojim ustima tako prokleto odvratno... imam samo jedno pitanje: zašto? čemu sve ovo? mrzim ovaj okus upitnih rečenica, a još mi je gori ovih potvrdnih... je eš sve to, kad nema razloga... možda to i je moj problem - u svemu tražim prokleti razlog, koji nije ništa drugo nego laž u koju bi možda i povjerovali...

Potražim pogledom blagajnu kod koje stoje neke babe, lagano se i diskretno priključim a za minuticu ospem paljbu: ⠀ žma šta je ovo, j-bem ti b-ga, čovjek ovdje ne može doći na red sat vremena (naravno nasmiješene glupače ne znaju da sam bio malko nestašan i muvao se po radnji sat i nešto vremena i pojeo dvije banane sakrivši koru između pakiranja mlijeka na paletnama), ma ja ne znam koji k-rac tražim u ovoj prokletoj radnji koja nema i r-condition⠀.

Vodonoše su poskupili u ovoj prokletoj zemlji

Nakon ostvarene karijere i poznanstava, u ovoj prokletoj državi da išta se mijenja?

Zovu te Poprda, a ti si najbolja od sviju u ovoj prokletoj kući i u ovoj prokletoj Krajini.

Gusti oblaci sakrili su Mjesec i bacali zvjezde Gdje li je kraj ovoj prokletoj sumi, prosaptao je u sebi Ni jednog trena ne pomisljajuci da se okrene, a kamoli da se vrati nazad

Ubija se od posla u ovoj prokletoj krizi, radi po dvanaest sati dnevno, ponekad i više, iscrpljuje se, ali ni Ameliju ne zapostavlja.

U Stefanu nešto zadrhti, kao da je odjednom ugledao tračak svijetlosti u ovoj prokletoj tami.

»Otkuda za volju Božju smažem toliko glupe strpljivosti, da ne podlegnem tim strašnim neprilikama, ovoj prokletoj nevolji?

Vatru nije smjela paliti da ne bi privukla neželjene poglede. Sva sreća da imam ovako ukusnu i izdašnu hranu sa sobom barem neću skapati od gladi u ovoj prokletoj zemlji Angmarskoj, prošlo joj je kroz misli.

čim netko uspije u ovoj prokletoj državi, ti moraš sve posrat?? glupi zavidni balkanac, e to si, ništa više. i bojan i zoran su dečki koji znaju pjevat a to što si ti nitko i ništa, samo sereš na ovom blogu, to je tvoj problem. zadrži svoje frustracije za sebe. a i po modnom mačku sereš, a misliš da si nešto drugačiji od njega? nisi. i ti si jedna obična ružna pičkica.

" Tako mi promjenjenog polariteta " prodere se kapetan " zar smo ostali sami na ovoj prokletoj planeti? "

U suprotnom, iskrvarit će ovdje na ovoj prokletoj padini.

Što živim u ovoj prokletoj zemlji gdje i vlada i crkva i svi ljudi oko mene jednostavno žmire i sjede prekriženih ruku računajući: " to se mene ne tiče ".

Na ovoj prokletoj hladnoći svaki je zvuk bio kristalno jasan.

Nakon cijelog dana petljanja po ovoj prokletoj mašineriji (nije to za žemske: D) naizgled se svi problemi riješili.

I znam da ce sve biti u redu kada se uskoro, cim nadjemo hotel, posvetim ozbiljnijim stvarima i u ime Džeronimovog Kadilaka kresnem svoju strankinju sa zeleni eyes.. jos samo da uspijem naci pivu negdje u ovoj prokletoj muslimanskoj zemlji

Mislim si bolje lijevo, previše hodamo a da nismo ništa našli, znam da smo predaleko u desno išli... nakon zasjedanja odluka pada da idemo desno... jebemti desno... kažem ja da smo previše desno, frend se složi... ostali bi svejedno desno... i odemo desno... a tomo nema ništa samo dublja šuma, gušće krošnje i uža cesta... ja sam na granici paranoje i ludila (uzmite u obzir da se izrazito bojim šume po noći) ali mislim si nešto moramo naći... ili će nas zadavit neka divljač u ovoj prokletoj šumi.... sve oko nas nekakvi čudni zvukovi, pucaju grane, lišće šuška, nešto hoda, miče se.... a ja već gotov.... i sada kada smo skužili da desno nije dobro, vratimo se i krenemo lijevo... nakon 10 min. hoda naletimo na križanje... šta sada? gdje sada? i na blef odemo opet lijevo... pratimo cestu i tako još nekih 20 tak min. pol sata... i kada napokon dođemo do kraja ceste i vidimo moj auto i PROKLETI DOM

Morat ću nać hram Morra u Zandenburgo, ako ostanem živ u ovoj prokletoj planini, moram ostavit milodar za bratovu i sestrinu dušu

Kad gledam facu ovoj prokletoj odurnoj gaduri mislim da bi joj bez problema mogao gaziti po faci svaki dan i zatvorio negdje u tamnicu da crkava od gladi i u vlastitim govnima jer obični zatvor ili obična smrt je za takve preblaga i to bi tek bilo žalosno da takvi tako olako prođu

Čuo je i nju... vranu... njene oči iste kao i oči njegove ljubavi... nekoć tople, pune ljubavi, sada hladne, bez nade... sletila mu je na rame, pravila društvo u ovoj prokletoj tami... na uho šapnula mu je riječi koje je trebao i htio čuti u ovom trenutku... ali ovoga puta nisu mu ništa značile... hladno ju je pogledao i nastavio svoj put..

Kao luđak sam u ovoj prokletoj tišini

Mister No: gadi mi se živjeti u ovoj prokletoj državi, čim mi se ukaže prava prilika bježim iz ovog smrada i ne vraćam se više, bando lopovska..

Ja ne želim više živjeti u ovoj prokletoj posranoj govnari od države u kojoj se tolerira čin sadističkih govnara

Šalovi i kape?? gdje je to?? izgubljeno negdje u ovoj prokletoj globalnoj pošasti zvanoj MODERNO DOBA..

To konkretno na ovom poslu od mene nikad nije zahtijevano, ali ostaje činjenica da je u ovoj prokletoj državi mali čovjek zadnje govno

U ovoj prokletoj posranoj glupoj državi radnik zbog svoje bolesti mora ispaštati i pokoravati se zakonima ove osrane države, znači mora otvoriti vrata i inspektoru HZZO-a primiti u svoj stan da se isti uvjeri kako je ovaj uistinu bolestan i da ne zajebava jer u protivnom može ostati bez posla i jedine egzistencije od koje živi.