Nimalo klasičan bio je Andrej Žoldak u svojoj gotovo četiri sata dugoj predstavi Moskva Petuški.

Još kao sgudent Moskovskog univerziteta pisao je Zapise psihopate, zatim sledi roman Šostakovič, koji mu je ukraden, bio je u mreži zajedno sa dve flaše vermuta, dok je Jerofejev dremao u vozu Moskva-Petuški.

Sledi veličanstvena poema Moskva - - Petuški, i kraća proza Vasilije Rozanov očima ekscentrika, drama Valpurgijska noć ili koraci komandora napisana je u rano prolece 1985. godine.

Posle velikog publiciteta koji je doživelo delo Venedikta Jerofejeva u svetu (kod nas dva izdanja Moskva-Petuški u izdavačkoj kući Svetovi iz Novog Sada, Vasilije Rozanov očima ekscentrika u časopisu Pismo iz Zemuna, Valpurgijska noć ili koraci komandora u časopisu Polja.), Moskva-Petuški, Vasilije Rozanov očima ekscensrika i Valpurgijska noć ili koraci komandora objavljeni su 1989/1990. i u Rusiji, a tragedija Valpurgijska noć postavljena je u Teatru na Maloj Broni, gde se igra sa velikim uspehom.

Venedikt Jerofejev je umro prosećena grla kao sto je i Venja u poemi Moskva-Petuški, pod zidinama Kremlja, umro od rane na grlu od sila.

Jerofejevljeva poema Moskva-Petuški u tom izboru se nalazi na 33. mestu.

U 8 časova i 16 minuta sa četvrtog koloseka polazi voz za Petuški.

- Gradjani putnici, naš voz ide do stanice Petuški.

U drugom poglavlju, naslovljenu Duh sedamdesetih, sabrani su tekstovi o dramskom djelu austrijskoga književnika Thomasa Bernharda, o Jerofejevljevu romanu Moskva-Petuški kao simbolu raspada sovjetske utopije te poeti č kim i lingvisti č kim osobinama pjesni č kih zbirki Natalije Gorbanevske, nadahnute vodom, smr ć u i č arobnjaštvom.

Moskva-Petuški je uvršten u red najznačajnijih romana ruske književnosti od početaka do danas.

Moskva-Petuški je neobičan i neusporediv roman.

- Podsećate me na jednog starca iz Petuški.

I može li u Petuškama biti nešto valjano ' ' - Može - govorim vam, i govorim vam tako glasno da podrhtavaju i Moskva i Petuški.

O tom predmetu bih mogao mnogo ispričati, ali ako budem sve pričao, trajaće sve do Petuški.

Ona je iz Petuški putovala u Hrapunovo.

Petuški, zar sam takve grčeve očekivao od tebe?

I onda me, o kritičaru je riječ, podsjetio na Aksjonova koji je umjesto Bjelinski napisao Bijelinski i na Jerofejeva koji je jedan svoj lik u« poemi »Moskva-Petuški oslovljavao čas u muškom čas u ženskom rodu.

A sada zauvek: Moskva - Petuški...

Prišao mi je i pitao: " Moskva-Petuški?

I kad su nedelju dana kasnije u oblasti Frjazevo ponovo nagrnuli kontrolori, Semjonić mi nije rekao: " Moskva-Petuški?

Na liniji Moskva-Petuški bio sam jedini putnik bez karte koji Semjoniću još nijednom nije dao ni grama, a uz to sam ostao živ i nebijen.

I evo, Semjonić je ispio kaznu, koraknuo je i pogledao me kao udav i sultan Šahrijar: - Moskva-Petuški?

Svi govornici su bili tresteni pijani, svi ponavljali isto: Maksimilijan Robespjer, Oliver Kromvel, Sonja Perovska, Vera Lasulič, kaznena ekspedicija iz Petuški, rat za Norvešku, i ponovo Sonja Perovska i Vera Lasulič...

Sam djavo zna u kakvom ću žanru doputovati do Petuški...

Među čitateljima osobito popularna postaje samizdatska poema Venedikta Jerofejeva Moskva-Petuški, svojevrsni novovjeki pikarski roman čija je žanrovska hibridnost, citatnost i referentnost pružila neiscrpni izvor brojnim kritičkim interpretacijama.

Zato jer sam šestog dana bio toliko mokar da je nestala granica izmedju razuma i srca i oboje su mi u glas tvrdili: " Putuj, putuj u Petuški

U Petuškama je - tvoj spas i tvoja radost, putuj. " " Petuški... to je mesto u kojem ne prestaje cvrkut ptica, ni danju ni noću, gde ni zimi ni leti ne precvetava jasmin.

Carice nebeska, koliko još ima do Petuški " " A tamo, izvan Petuški, gde se spajaju nebo i zemlja, i vučica zavija na zvezde - tamo je sasvim drugačije, ali baš to: tamo u dimljivim i ušljivim gospodskim kućerinama, kakve mi ne poznajemo, rascvetava se moje dete, najbujniji i najmirniji od svih đaka.

Jurio sam i jurio, kroz vihor i mrak, skidao sam vrata sa šarki, znao sam da voz " Moskva - Petuški " leti sa nasipa.

Ludnice me pak zanimaju jedino literarno: recimo, briljantni Venedikt Jerofejev, autor samizdat remek-djela ' Moskva-Petuški ', u svojoj ' Valpurgijskoj noci ', dramoletu koji je situiran u jednu takvu ludnicu, mislim moskovsku, na pitanje doktora kako se osjeca, kaze: " Osjecam neko nesavrseno blazenstvo... kao... kao... kao u utrobi maćehe ".