Ti što prebivaš pod zaštitom Višnjega, što počivaš u sjeni Svemogućega,

Gospodine, sinoć sam se i ja na kraju dana, dok je tama sumnje obuzimala vrt moje duše i dok se nemir uvlačio u svaki kutak mog srca, približio onom mjestu, onoj grobnici, za koju si mi rekli da tamo počivaš.

Nemamo izbora opraštamo se od tebe, od jednog velikog junaka, i molimo se da počivaš u miru.

Na krilu te njišem gdje mi sad počivaš; kamo da ti pišem gdje da krin ti stavim?

Ja sam česma kojoj si zabranio da presuši, oblak koji grli se sa suncem i jutro u čijem naručju počivaš.

Kako Ti je u novom grobu u koji su Te prenijeli? (Nikad ne znamo kad će nam i tko kosti Pretresati.) Na njemu je samo ime i prezime i želja da počivaš u miru.

I počivaš s osmijehom na licu, ponizno u toj štalici, daleko od dvorova i palača, ali opet u toj tvojoj poniznosti se krije Božja veličina.

Pri odlasku si molila oproštenje od svih, a mi Te danas molimo da nam oprostiš što nije bilo dobro i živom vjerom vapimo da počivaš u miru Božjem.

Nikada neću zaboraviti savjet i poruku koju je Slvani i meni prilikom našeg vjenčanja uputio dr. Lovrec iz Psalma 91. Ti što prebivaš pod zaštitom Višnjega, što počivaš u sjeni Svemoguće, reci Jahvi: Zaklone moj

Ako pak ti koji se Židovom nazivaš, koji mirno počivaš na Zakonu i dičiš se Bogom, 18 koji poznaješ Volju i iz Zakona poučen razlučuješ što je bolje 19 te si uvjeren da si vođa slijepih, svjetlo onih u tami, 20 odgojitelj nerazumnih, učitelj nejačadi jer u Zakonu imaš oličenje znanja i istine; 21 ti, dakle, koji drugoga učiš, sam sebe ne učiš

Gdje počivaš rosno jutro mirisima obučene noći..

I na kraju u ime Udruge HBDRP BPŽ izražavamo iskrenu sućut obitelji Majer i ostalim suborcima, prijateljima koji počivaju na ovome groblju, a tebi Roberte želimo da počivaš u miru, za kojeg si se cijelog života borio Neka ti je laka Hrvatska zemlja koju si toliko volio.

Iđe li glavicom, iđe li mi lugom, iđe li ravnicom, sama ili s drugom? " Ob noć ću uzdahnut: " Ako noćom pođe, gdi će mi osvanut, kamo sutra dođe? " San će meni isti lažuh prikazivat, po kojih ćeš mistih hodit, gdi počivat: sad da strmom gorom iđeš k momu rodu, sad da iđeš morom leteći na brodu; sada da te zviri na planini straše, sad da te pastiri srite iđuć s paše; sada da pod gorom trudna prinoćivaš, sada da pod borom zelenim počivaš.

Gdje počivaš s tugom što u tebi blista?

Dragi fra Bernardo, za nekoliko trenutaka predat ćemo tvoje zemne ostatke majci zemlji - Bogu hvala, slobodnoj, suverenoj i neovisnoj zemlji Hrvatskoj, koju si toliko volio, da u njoj počivaš snom mira

Ponoviti ću rečenicu koju je Račanu napisao njegov prijatelj, a glasi otprilike ovako: Dragi prijatelju, neka ti bude nježan zagrljaj zemlje u kojoj počivaš. Mene smrt uvijek posebno takne.

kaj se djece tiče, vidi ovo.... mila dactylorhiza latifolia, dok te prebiram s kurčevom glavom i motam se s njom oko tvoje " lude čerešne " koja te do ludila dovodi. vele gospoda, " klitoris " i " kunilingus ". ja ništ ne velim. ja ti kružim jezikom. ja ti cekam. ja te čekam. ti grmiš vu sebe i javčeš kak ponorela, kakgda bi nekam vu tajni svet zamišlanja tonola, gde baš nećeš biti gospodarica (kao recimo M) nego oćeš biti lomna i ponuđena za Ljubav (a kad to tražiš ne vidiš druge, ne?). ponuđena za jeb. za tesanje, drago moje. za ludovanje naše.za spajanje. za svršabaaaaa dok se šprica topla magma, tebe se šprica i - ti si ta koja rado vu tom času noge stišće i kapči me, nesem to ja. vrhunsko ožmekavanje tvoje vroće mokre blazinice, ne li? koja ti pod čerevcem dršće i koja cmuže dok ti dojo orgazmini-materini-konvulzini, dok me kapčiš zamišlena vu Nas, vu Dvoje (dakle, kako djeca, a sad ti to ništa nije bitno, nemrem to skužit, jer iz veze su sa njim, nisi ih na ulici našla). ja sem z ptičoki malemi za tvoje žgance se jagmil. ja sem z grlicami strplivo čekal tvoje krušne mrvice i kap vode s tvoje roke. onda sem ti od silne radosti popeval. a i ti znaš na kurcu zajodlati. se so se srake vu te vrgle, si deteli. a jastrebi i gladne vrane vu me (volim soundtrack iz " vrane ", divno je), jer znaš kak sem te klucal i čehal (a gdi je sad ta strast nestala, M), ono perje toplo koje vu srcu imaš, dok išćeš svoja nebesa za svršavanje, za da-ti-doje, da te zažegla, da ti karlico spumpa, da ti ruškico med nogami stepe. negda ti doje da popovo modo rušćeš, euonimusa evropskoga, ili frangulo otrovno, jer me plašiš s tem da si za ljubav veliku (svi to traže i više je imaterijalno nego materijalno stanje vezivanja) sakaj vu stanju napraviti, i vmreti. ali onda se svenak predomisliš pak si poželiš na kurcu si vmrti, više pot za redom. i onda spiš kraj mene, i ni bog ne zna kak si se samo-rešila, ali vidim da se jesi i da si mirna, i samo bog, morti ni on, ne zna kaj ti je vu te čase v glave i v duše, dok tak smirena počivaš zagrljena z menom. jer samo bog bi znal kaj Žena zaprav je, on si jo je stvoril. drugi den si rekla da boš viburnumsko lantano žvakala, ali si se samo malo z bršlanom i virđinijskem duvanom bila premazala, pak so ti se malko fleki i diznice poitali po lepe kože, a to bi trebalo bilo reći da samo za me trpiš, i da boš još i cvetje rododendronovo žvakala i cekala, alpsko ružo, ako te ja ne bom štel, žvakal, cekal i čekal. zanavek. neje mi bitno kaj znaš sakaj o cvetju i živlenju. važneše mi je kaj me voliš, iskreno. kaj se na te morem zanavek oslanjati. jer nesmo suvo lišće na poto. mi imamo i drugo jesen. ali svejedno znam da jesi cvet, dok ti napravim tak da počneš cvetati i dok čekaš seme da doje, da te vnutre jako zatopi, jer to ti je veliš lepo osetiti, ne li... a i muškoga mleko peče, to je tak... i dok se to kaj smo skupa prešli premišlaš vu svoje glave, neje mi jasno, kak samo tak moreš z drugem otiti, a znaš da te rada imam i da mi bo žmeko. vu tebe je beteg, znači, neje vu mene. to je on beteg dok nesi smirena kak treba, ali ne zato kaj te muško neje stisnolo kak treba, nego zato kaj mu nesi rekla se kaj te muči i to stalno tajiš kak nekakva zmija betežna, kak vrag koj nekaj zlo smera. naj ništ skrivati - rekel sem ti da te volim. ah, draga, micika, ti jedino vu gluve noći bečiš do kraja i ne sramiš se pokazati da za pravo ljubavboš i plazala v blatu veprinskom, vu svinjske grabe, i z blatom se kitila (a zašto nemaš potrebu to mužu napraviti?) (zato jer ste mnoge prodane za bogate igrače i tako ste i odgojene, pa ti je kurvanje poslje kao nadoknada za poniženja, ali to je zapravo rasprava sa tvojim i njegovim roditeljima, ne s njim). samo vu gluve noćo pametna ženska glavo diže prema nebu, dok se nasađa na kito, i dok si išće slobodo i velika stanja srca. imaš na to prav, imaš bogme, nesem rekel da nemaš.vu megle i pod zvezdami, med paprati i ivančicami z mekote cepetove mi smo imali našo mešo i našo spoved i liturgije, daleko od sveta, od sega daleko, PAK NEJE NI BILO NEKOGA NA KOGA BI SE TI OGLEDALA, KOMU BI GLUMILA ELITO, S KEM BI KURVALA ILI PREMIŠLALA, I NEJE BILO DRUGI ŽEN DA IM PRKOSIŠ S TEM KAJ TE BAŠ JA TE NOĆI I TIH DANA JEBEM BOLJE OD HEKTORA, KAJ JE ZNAČILO DA SI JAKO VREDNA.

Uzmimo da sjediš, počivaš ili da se s nekim razgovaraš.

Danas, na Veliku subotu, Ti mirno počivaš u Josipovom grobu, tvoje otkupioteljsko djelo za čovječanstvo je dovršeno.

Gotovo je, ti počivaš u vječnom miru i vječnoj sreći.

Blažena postelja na kojoj počivaš, blaženi lancuni s kojima se pokrivaš.

Rođena si 10.04.1922. godine na otoku Zlarinu, a posljednje počivalište ti je na Šolti gdje si 25.10.2010. godine, otišla s posljednjim Vihorom i gdje počivaš nakon života poete u kojem si svakog jutra čekala svoje Zore, a umjesto njih cijeli život su te šibali Vihori.

Za nju je ova uska i nova grobnica u kojoj počivaš, Gospodine, Kovčeg novog saveza, I ono što sadrži nije više Zakon, To je svetost, počelo Crkve i budućih ispunjenja, Ona zna da ćeš trećeg dana uskrsnuti.

Daleko su sveti brakovi i stanja, nit ' kederi nit ' štuke poznaju takva klanja.... Fantastičan brak je luda ekstaza - i bez mreže i bez prstenja - božja si maza.... Daleko od štuka i kederskih obzira, počivaš u naručju velikog vezira... umrežani potpuno, u toj mreži nad mrežama - u misterioznosti vezira, Žena si nad ženama (dakle ne Pjesma nad pjesmama, jer ovdje nas Žena zanima, i kako se s njom uskladiti, a ne ostale filozofije i uvjerenja).

Znam da ih i ti bodriš dok počivaš podno hladne slavonske zemlje

Ter mirno u slobod počivaš bez straha

Ti što prebivaš pod zaštitom Višnjega, što počivaš u sjeni Svemogućega (Ps 90, 1).

Ti što prebivaš pod tajnom zaštitom Previšnjega, počivaš pod sjenom Svemogućega

Nakon čišćenja plaže počivaš u miru božjem, jer više nema priljepaka koji buče i smišljaju boleštine