Požurujem Sablju ne bismo li se u Veliki potok spustili za dana, no mrkli nas mrak hvata baš kad smo se sa Zavurta vratili na devetku.

" Reci ", nestrpljivo je požurujem.

Iz Argentine je, uvijek me izgrli i izljubi, želi puno pričati, no čekaonica je već pretrpana pa je požurujem...

Rukom sam dirigirao kao da dajem takt i požurujem ga da se sjeti nastavka.

Ima tu posla i oprosti što te požurujem, a ako nastupi period lijepog vremena možda dogovorimo kakav izlet u Peščenicu s obitelji; -) (irusnjak 24.01.2008., 21:21:25)

Idemo mi po pobjedu i ja požurujem Kalu da brže ispucava, a on krade vrijeme i usporava.

Dužnik vidi njemu nepoznati broj i uhvati se za baketinu, javi se i ja ga na taj način ljubazno podsjećam i požurujem da što prije i urednije vrati dugovanje za pošteno prodanu robu, sasvim ozbiljno i detaljno objašnjava.

Požurujem je ljutitom galamom: Srdžvu s tobdžija srpskih Prenosim na dijete čekano deset godina Da se potpišem, veli mi, dok prolazimo Kraj plohe snijega, netakunutog, u parku.

@barti možda ja pretjerujem i požurujem Isusov povratak, ali ti si Ga udaljio prekomjerno.

Kada dođe, hodam za njom i dajem joj upute, značajno povlačim kažiprstom po okviru slike, požurujem jer mora i peglati, a plaćam ju na sat.

Priča dalje Ćiro: Idemo mi po pobjedu i ja požurujem Kalu da brže ispucava, a on krade vrijeme i usporava.

Ja ga požurujem, on si uzima vremena, jer su u zatvoru rastegnuli vrijeme do kraja, zato što je svaki dan bio isti, dosadan, prazan.

Čekao sam da nastavi, namjerno se sileći da je ne požurujem, no ona se tako bezobrazno smijuljila te više nisam mogao izdržati pa sam ispalio: " Tko se, pobogu, zauzeo za mene, hoćeš li mi reći više? " Smijala se na sav glas, tako zarazno da sam se i ja počeo smijati.

Ne, ne požurujem, samo te molim ako me sretneš, da mi daš diskretan znak.

navratim često... poput prijatelju... tako požurujem četvrtak:)

Ne razumijem se u glazbu, ali usuđujem se reći da je na trenutke išla prebrzo, na trenutke presporo pa mi je došlo da je požurujem.

Razgovarali smo i on osjeća da ga stalno nešto požurujem.

Od jednom, u mojem grlu se stvori knedla, vid mi se zamaglio, više nisam mogal vidjeti oči anđeoskog lica, nestalo je u suzama koje su navirale knedla se povečavala, da sam hvatal dah, jedva sam disao svom sam silom priječio da mi suze poteknu, a pobjeglu sam suzu brzo brisal rukavom možda je izgledalo da se ljutim svojoj nespretnosti, požurujem sašiti gumb, jer mi se žuri u grad, a vrijeme prolazi a meni je sekunda vječnost.

Nakon toga mogu odabrati od koje bih najradije umro, pa da dvije liječim, usporavam, a treću njegujem, razvijam, požurujem da prve dvije prestigne.

Brinem se jedino da možda ne požurujem previše.

Meni se nikuda ne žuri pa zašto onda da ih ja požurujem. Alaj volim ovaj režim, plaća ide a ja ležim I ne samo plaća već i radni staž i benificija na radni staž.

Ovan, zli ovan.: E Ja im kažem kak se možeš vuć tako jebote i požurujem stalno (toliko me to nervira).

I nemoj pomisliti da te ja bilo gdje požurujem... naprotiv, istražuj, pitaj, pretražuj.

I kad sam požurivala majstore, mm je imao spiku da neka ih ne požurujem, neka naprave posao korektno, da ne bi poslije imali reklamacije i da kaj ja tu sad puno filozofiram, da imamo dosta mjesta ako beba urani da možebiti s nama na tavanu.