On je samo zirnuo, a onda zajaukao da su ga čak i košarkašice ispod šuma tuševa morale čuti, a kamoli noćni portir Ibro: " Majko moja, pomozi mi, poludiću. "

Ti naravno legalist kakav jesi čisto poludiš i počmeš vikat " dršte me, poludiću " čovik zovne policiju i objasni im da si ti terorist kakav ti je i dida bija i da mu nedaš na njegovo Drug POlicjot ti iskrivi malo kičmu sa pendrekom i ti napokon shvatiš da si ti u krivu i to lipo i izjaviš ka i drug ABAS. kad je čovjek ipak vidija da si razuman ipak ti dopusti da ti i tvoja obitelj prespavate u Špajzi do jutra dok se ne snađete. eto to ti je ukratko situacija na bliskom istoku moj retardinjo...

tamo živi jedna teta. jedna super teta. jedna toliko super teta da sam već pisao o njoj a da joj se nisam usudio spomenuti ni ime ni napisati ništa o njoj jer mi je to teško.. čuvam ju samo za sebe. ja ne idem sad k njoj, ali ću ju vidjeti. nisam joj ni rekao da bih to htio. ići k njoj. išao bih k njoj stalno. i htio bi da ona dolazi k meni. pozvat ću ju sad. mislim da bi nam bilo lijepo. a ustvari ne znam. nemam pojma ja. skupa smo bili samo jednu noć, iako sam ja svaki trenutak koji sam proveo u njenoj blizini, makar oko nas bilo tisuću ljudi, ja sam uvijek te trenutke smatrao našima. baš kao i tu noć. upoznali smo se dan ranije. ona je meni jako super. lijepa, pametna i duhovita. ja sam nju zavolio instatno. drugu smo večer pričali satima i satima i satima i ljudi oko nas već su se ljutili. bili smo totalno asocijalni: D na kraju smo bili već i pijani i kad je došlo do situacije, nije bilo pitanje želimo li mi to, nego hoćemo li moć. smijem se sad dok ovo pišem. smijem se zbog jebene vrtoglavice koja nas umalo nije omela u naumu da se sparimo:) bilo je lijepo i smijali smo se. zaspali smo zagrljeni, disali ko male bebe. imao sam osjećaj da ju znam godinama. smijali smo se i ujutro i drugi dan i zagrlili smo se na rastanku jako. nismo nikada pričali o tome što je bilo. ništa osim njenih riječi ' super si lik.. ali si daleko ' na što ja papak naravno nisam rekao ništa osim ' da, znamo da smo daleko '. poslje sam volio misliti kako sam joj time ustvari reko da me boli kita što smo daleko, da meni to nije apsolutno nikakva prepreka da ju volim. sad više nisam siguran jesam li bio dovoljno jasan. onda sam ju poljubio. onda je ona otišla doma. ja sam krenuo pisati poruke i naravno da nisam znao kaj da napišem ali morao sam nekako komunicirati s njom. i naravno da nisam bio zadovoljan odgovorima i da sam pizdio sam sa sobom i sa nastavljao se zapetljavati u tu prokletu ukletu jebeno prekratku formu smsa. onda smo se opet vidjeli. nakon dva mjeseca. pozdravili se, izljubili, i oči su nam se smijale. bilo je lijepo gledati ju preko stola, u masi ljudi čuti samo nju. htio sam ju dotaknuti, ali nisam mogao. ni preko stola ni ispod stola ni na putu do jebenog vecea nikako od tada definitivno mrzim sjedeće cuge. drugu večer (uvijek imam samo dvije večeri u njenom društvu) narihtao sam da sjedne pored mene narihtao sam reko sam jebemumater ako sad ne sjedne pored mene poludiću i sjela je o da daaaaa i onda ja papak nisam znao kaj da radim. onda nisam radio niš, samo smo brbljali opet ko budale smo brbljali i bilo je fino baš: D smijali smo se jako i opet su nas morali prekidati svi i opet smo bili najpijaniji. nismo završili zajedno jer eto nismo. nismo pričali o nama jer mi ne postojimo. pričali smo o drugima, o vezama, o braku, o toleranciji, o pičkimilematerine. popizdio sam kad je rekla da dvoje istih ne mogu zajedno. ona je jedina koja misli kao i ja. skoro uvijek. ona je jedina koja mi ne govori ' da, ali... ', ' ne nego... ' i slična sranja. ona je jedina koju mogu zamisliti pored sebe u svakoj mogućoj situaciji. pa čak i kad se gleda nogomet. ona je jedina s kojom pijem s guštom. kad se napije, ona ne skiči ko druge žene, ona ne riga, ona nema napadaje histerije. jebeno pršti pozitivnom energijom, puna je duha, kasper je u njoj: D ja nju definitivno volim. i da nije tako daleko, vjerujem da bi ju uvjerio da dvoje istih mogu zajedno. pokazao bi joj. bojim se da ona mene ne voli kao ja nju. ne želim razmišljati je li to samo zato što smo jebeno daleko, ne želim razmišljati o tome jar ja to sam ne mogu pomjeniti. ne mogu se preseliti u njen grad. ma koliko htio biti blizu nje. kad bi ona rekla da to želi, vjerojatno bi to i napravio. jebote, šta me veže ovdje. posao koji ne volim, starci, sestra i prijatelji koji bi mi i dalje bili starci, sestra i prijatelji i koje bi viđao vikendima, praznicima, na godišnjem odmoru. a ne bi ih morao ni viđat ako ne bi htio hehehee spreman sam promjeniti sve za ljubav. koji sam ja papak.

Ako ne o prošloj katastrofi možete pročitati ovdje... o da.. opet... opet se to dogodilo... kuhinja je za baciti... tj pola kuhinje... kako se to dogodilo ljudi moje ja ne znam... znam samo da sam istegla mišić dok sam pomagala tati da to skine jer je elemet odjednom promijenio pravac i nasadio se na moje rame... nevažno za priču... važno je samo to da je opat u stanmu poplava.. i OPET su servisići za čaj u mojoj sobi... i opet mi stara nariče po stanu... oj poludiću.. i take fore.. inače je poznata po tome... tata i ja držimo taj vražji element ona stoji i drži jednu policu (čitaj dasku) i nariče... joooooooooj jooooooooj joooooooooooj.. majke ti što se prije sto godina nije rodila bar bi onda od tog imala koristi (radila bi na sahranama ko profesionalna narikača) uf.. ispričajte me ljuta sam ko par risova trenutno iz nekoliko razloga a) što mi mater kmeči, širi paranoju i nervozu b) što ovu budalu s kata iznad već nismo utamanili ovaj oprostite iselili c) što sam kod kuće pa sam to sve morala čut uf... jebem ga ja u renoviranje...

E pa ja ne mogu čekati toliko dugo vremena poludiću: -) trebam i ja nekad da skinem ovaj teret sa sebe, treba mi neko da me oplemeni: -))) s vremena na vreme

Ako se sjećaš, par puta sam ovdje spominjao korištenje tehnika disanja, opuštanja, umirivanja šumova kako bi prijem signala bio omogućen na frekvenciji na kojoj postoji, na kojoj je emitiran (poludiću od veselja što smo konačno došli do ove terminologije).

NA MULIĆU POLUDIĆU (4): LUČKA UPRAVA POPRAVIT ĆE LUKOBRAN NA ČIOVU

NA MULIĆU POLUDIĆU (3): KATASTROFA U OTOČNOME SPLITU

" Da gazda, nema problema, uradiću to " onda kad gazda ode zavijaju po kancelarijama " aaaa alahu dragi, poludiću, mene stomak boli od nervoze, aaa " Jebem i vama majku, ustanite već jednom i recite " gazda, jebem li ti sve po spisku

Pliz, recite mi, na vrh jezika mi je, poludiću

Ja već nekoligo godina imam zujanje u ušima.... kao neki visokofrekventni to,,,, t nekih 5 god.. u zadnje dvije god se pogoršalo i sad mi zuji i šušti šumi u oba,,,, kad me dr. pita kako zuji i šušti ja ne znam?? to je nekoliko zvukova i šumova koje uopće nemog opisati............. od 5 mj ove god... su mi se uši počele začepljivati.... čujem mal oslabije..... al orl doktor kaže da to nema veze sa sluhom..... navodno ima ljudi koji imaju veliku gluhoću ali nemaju šuštanje i zujanje ja sam išla na sve preglede pila sve tablete za cirkulaciju,,, za ovo za ono... ništa mi nije pomoglo.... šta da radim?? poludiću?

Jer poludiću više, to čudo se servisira sada 3 mjeseca

Ali ako je to razlog poludiću još više, jer nitko svoje probleme neće ispucavat na mojem djetetu

Uža slika dalmatinstva... svašta... riječnik stranih riječi... brzo... neman ga.... što ću sad... uža slika dalmatinstva... poludiću... to mora biti nešto uže od nečeg šireg... čista logika... šira slika dalmatinstva... uža i šira... alo doktor..