Onda je Dida Mraz zarežao: O srceliti irudovo Ja sam šapnijo: A dodam li još da si mi šapućao šporke riči i potapšao me po guzi, svi će pomislit isto Dida Mraz je razrogačijo oči: Šta će pomislit? Ja sam šapnijo: Pomisliće odakle je doša ovi Dida Mraz?

ajme ovoga bellya, ne bi da smo na igralištu iza vrtića.. ne bi tija bit bezobrazan, sine, molin te, ne upiri, pomisliće svit da ti je šta.

Pomisliće pa ebte vidi šta kaže onaj Dostojevski

Kad čovek pogleda neotrockistička glasila, pomisliće da je taj odnos zaista zasnovan na primatu crkvene duhovne vlasti koja sve više poprima i svetovni karakter.

Pomisliće zar sjećanje može ići tako daleko unazad ili da pretjerujem, da je to ipak neko meni prepričao, ali ne, nije.... Sjećam se... Imala sam tada otprilike osamnaest mjeseci, da toliko.

Ovako, pomisliće netko da si još dijete, frustrirano i buntovno ko što smo to svi kao djeca bili i neće te ozbiljno shvatit