Od ukupnog stanovništva Hrvatske 90 % je katolika od kojih pak većina nedjeljom ne ide u crkvu već se odlučuje na porodično okupljanje u nekom od brojnih šoping centara.

Ovde su, nažalost, kondenzovana dva potpuno različita sociopolitička nivoa: s jedne strane je kosmopolita, akademsko lice iz više ili više srednje klase, koji uvek poseduje odgovarajuću vizu za prelaz preko granica bez ikakvih problema, u svrhu sprovođenja svog (finansijskog, akademskog...) biznisa, i koji stoga može da " uživa u razlikama "; s druge strane je siromašni (e) migrant, radnik, koga je siromaštvo ili (etničko, religijsko) nasilje nagnalo da napusti svoj dom, za koga slavljena " hibridnost " označava vrlo opipljivo traumatsko iskustvo nemogućnosti da se negde " skrasi " i legalizuje svoj status, subjekt za koga prelaženje granice i porodično okupljanje može biti veoma uznemirujuće iskustvo koje zahteva veliki napor.

Možda će te jednom ili dva puta godišnje dovesti na neko porodično okupljanje, sjediti ćeš za stolom kao punjena životinja, ali ni to se neće više dogoditi mnogo puta.

A sad na kraju još i da spomenem ovu roštiljadu koju sam najavio u naslovu. 13.08. u subotu imamo naše tradicionalno, cjelodnevno porodično okupljanje na kraju ljeta (dobro nije još kraj ljeta ali tak se veli) uvijek negdje oko Velike Gospe, minus koji dan.

U nedelju imam neko porodično okupljanje, baš bih mogla da im podelim po koji čokoladni šamar:):):)

Otprilike kao naš Božić je zapravo ideja vodilja, porodično okupljanje.