I drugo, što sam prčkala po imeniku u njegovom mobu (tražio me sam da mu pročitam neki broj) vidjela broj neke cure za koji znam da nije prije postojao.

I ona mala uš, najmlađa rodica, mi je prčkala po mobitelu, našla moje bezazlene poruke Miškecu i pitala sestru: jesam li ja normalan?.

Otišao je na takav teren, ajme pa vratit će se a ona tako... ma mislim nisam ja ljuta na nju (iako bih mogla) jer je prčkala po našim stvarima i selila kak je htijela, ja razumijem da sam samo cura, al ak tražiš moja mišljenja i sve imam bar tolika prava.. tužna sam i jadna zbog njega, toliko, moj sin, moj sin... a evo ga šta se događa..: (dođe mi da njegove stvari preselim kod sebe (živim s roditeljima) i da se nikad tamo nevraćam ma ni na kavu: (

Oči i td. kao da nisu njene, da, očito je prčkala po licu...

Zadivljuje činjenica da je šivati naučila sama, po sistemu pokušaja i pogrešaka, a danas je to dovela do savršenstva. Uvijek sam nešto izrađivala svojim rukama, uvijek nešto prčkala.

Iako čisto sumnjam da je mater natura imala u planu utijavanje kada je prije milijardu godina prčkala po dvostrukoj uzvojnici popularno zvanoj DNA.

Tata je gledao dnevnik, a mama prčkala večeru u kuhinji, i odjednom cap

ej alka, sad sam se sjetila kako sisoni? ma što te to pitam, pa vidla sam u glamuru da su dobro, ono kad su te one dvije flundre došle intervjuirati. zakon stara a znaš, nisi ti baš pričala o svojim sisonima, a ja primijetih da ih unazad godinu-dvije (dobro, nemoj me sad hvatat točno) hrabrije pokazuješ. daj priznaj, ko žena ženi: kome si dala skalpel u ruke? jesi nekaj prčkala po sisama? tko je? jel sina? kinčl? tko? daj stara, pa nemoj se sramiti. tvoje sise su tebi sredstvo za rad, i nemaš se tu kaj sramiti ni ispričavati. samo, daj malo u medijima o tome. da se ohrabre i druge ženice na pothvat sisodiza. alka, daj nemoj mi sad tu to je privatno i intimno. a ono sa štimcem, što je to bilo? dobro, gle, neću se svađat.

... khm.. sad kad sam tolko isfrustrirana da sam odlučila napisati post.. hihi.. takvi su mi uvijek najbolji. pa ajd da krenem.. malo sam prčkala po blogovima (uhm..

No teško se oteti dojmu da je Vlada u ovu godinu dana puno nasitno prčkala, a da su velike geste uglavnom izostale osim donekle u resoru Slavka Linića.

A kako je prčkala po mom mobitelu, vratila mi ga je s otvorenom napisanom porukom " Nemoj ", a kasnije je počela priču o tome kako su svi dečki, osim njenog - naravno, gadovi.

Nije spomenuo dok nisam pitala, ali bogme nije ni sakrio dakle, da ti nisi prčkala po historyju i da nisi kliktala po svemu po čemu je on kliktal prije tebe, ne bi to ni našla? provjeravaš ga tak u svemu?

u međuvremenu sam prčkala po svom blogu i obojala ga ratničkim bojama, šalim se, nisu ratničke ali kričavo je, a što se tiče komentara bilo je od srca i spontano. (hrabrost 18.01.2009., 00:30:12)

Mama mi je prčkala po kompjuteru (jučer smo slavili njezin 175. rođendan, pak smo joj za rođendan poklonili mogučnost da prčka po kompjuteru (mama sad Ti je 75. a ne 175.) Još ne kuži sve ali joj ide

hvala na odgovoru još jednom, evo nešto sam malo prčkala. svjesna sam i sama da stranicu treba napravit da bude ugodna oku. al trenutno neman neke ideje. a ne bih htjela samo skinut neki template pa ga okačit eventualno dorađen. a i nekako mi je draže da sama nešto napravim i tako nešto i usput naučim. polako ali sigurno

Tito je ušao u ugodno klimatizirani šator, u kojem je Jovanka nešto prčkala s daljinskim od satelita.

S Hanom smo se dogovorile da će pobjeć kroz prozor u 12 u noći.. I uspjela je.. Trebale smo ići na stari svetojanski bazen, al smo mi zvali 8 ljudi, niko se nije javio, niti pristao... Na kraju smo odlučile bit u vatrogasnom domu... Našle smo se s Hanom ispred Renatine kuće, pa skupa u vatrogasni dom, jer samo Renata ima ključeve.I tak nam je fakat bilo super, skužile smo kak nam je žal kaj se u 8. razredu nismo više družile.. Puno toga smo shvatile.. Tj. ja sam... I tak veli Hanah: »Ok, ajmo sad o meni, sad je pričam »... i tak ona počne.... jooj, ne znam kaj da napišem u vezi toga, Renat, kaj ćeš ti napisat?? Al će se Keka trgat negdje kad će ovo čitat... Uglavnom, nešto smo pričale.. al to nisu bile zajebancije, to je stvarnost.. bila... meni je to sad tak smješno, čim se tog sjetim, jebote, počnem se smijet, onda me moji pitaju kaj mi je Bilo je užasno užasno strašno, mi smo se tresle, na svaki trzaj usrale.. čovječe, al fakat je bilo strašno Već je bilo oko pola 3 u noći, a nas strah izaći van.. Bilo nam je na pameti samo da dođe netko Renata zove Matiju, on spi... Pa zovemo Keku da dođe, i probudile ga, a on onak pospan... Veli da nebi došo ni da gori... Al je ipak onda došo.S biciklom, onak umoran... Nema pojma zakaj smo ga zvale, al smo mu rekle da se nekaj strašno dogodilo, pa smo mu odlučile sve reći, da nebi mislil da smo lude, iako je sigurno mislil.... Al dobro, slušal je.. E to je bilo strašno, meni su ruke bile ljubičaste od hladnoće, kak smo se tresle, a vani si mogal bit u kratkoj majici.. Mi se smrzavale... Kaj bi mi da Keka nije došo... Onda smo išli doma, Keka i Hanah u Volavje, a Renata i ja kod nje.Ja nisam htjela zaspat, nego sam čekala da se razdani, pa tek onda.I to u 6 ujutro.. Probudile smo se oko 11, pol 12, pa otišle u dućan po cigarete.. pa malo na internet... i pušile smo na tavanu... bile smo same doma... a kaj je najbolje, nas je tog još uvijek bilo strah pa smo išle sve TO napisat na papire, 2 i pol sata smo pisale... pa nagovarale Keku da se nađemo s njim da to pročita.. Hanah nije smjela... I na kraju on pristane, pa smo se našli na mrtvačnici u Volavju, pa je on to čital, i mi smo tek onda skužile kak je to smješno i bezveze.. Makar ipak nije.. Pola toga je istina, samo kak smo mi to proširile i skapčale... E, kak smo se mi 3 smijali, zajebavali... Pričali malo o TOME, pa me pogledal i rekal: »A o čem sam ti ja cijelo vrijeme pričal? »... hmm.. neću dalje, to neću napisat, mislim zašto je to reko... Al uglavnom, otišo je doma, pa smo i mi krenule.Pa pošalje poruku da će doć za 20 minuta opet tamo.. A mi napravile krug, i prolazile kraj Hanine kuće.Ona jadna slaže drva.Čak smo u jednom trenu vidle mamu hahahaha... pa opet došle do mrtvačnice, pa je i Keka došo... I tak sam mu prčkala po mobitelu, čitala poruke od cure, i zbrisala svoje sve kaj imaju veze s ONIM ujutro..... I tak... Prolazilo vrijeme... Čak sam malo pričala s njim.. Opet sam se osjećala da će sve biti bolje, da smo barem prijatelji... Tak sam bila sretna.. Samo mi je to trebalo... Pričali smo svi, zajebavali se za ONO ujutro, tj. po noći, i nismo još mogli vjerovati.. Mi ko da smo bili na drogama...

PS. prčkala sam po onom CSSu.. čak se nešto i promijenilo.. al izgledalo je užasno, tak da sam zbrisala.

Ja sam prčkala po Njegovom kompiću dok je On bio u kupaonici.

Mirno je rekao kako je Claire prouzročila nesreću jer je ' prčkala ' po CD-u.

Vrijeme je prolazilo sporo, ali sam ipak non-stop nešto prčkala po kući, uz muziku, naravno.

Iako je sunčano i nekako obećavajuće, neka mi se sjeta uvukla u srce dok sam prčkala po internetu.

Koliko vidim, imaš prekrasnu vezu, tip te voli, ali ti si prčkala po porukicama i sad ne možeš doći sebi zbog glupe porukice.

ponekad idem u tolike ekstreme da mi čak i rukovanje predstavlja problem. znate osjećaj kad ste u tramvaju, vruće je za poludit, dlanovi vam se znoje, a morate se držati za štangu koja ima na sebi xy na n-tu slojeva sasušenih znojeva dlanova prije vas i štanga postaje mokra i slojevi se tope i vaš znoj se miješa s rastopljenim gadostima i ruka vam se skliže i kada se napokon odljepite držite ruku ukočenu, ispruženu par metara ispred sebe dok ne dođete doma, uletite u kupaonu i sastružete tragove zločina sa sebe. rukovanje nije baš tako gadno, ali ja si razmišljam je li osoba oprala ruke poslije zadnjeg posjeta wcu, je li kopala nos prije 5 minuta, jela čevape s lukom prstima, prčkala po nuklearnom otpadu u laboratoriju i slični scenariji. meni se sviđaju istočnjački pozdravi. lijepo sklopiš svoje ručice jednu s drugom i nakloniš se.

No da krenem,.. ja neš prčkaLa po netu ovo ono i ko i sve ostaLo, dosadiLo mi. zgLedam se po sobi i na um mi padne nešto lijepo... ili ipak ne?

Prčkala je po tim proizvodima udubljena u svoje misli, i svako malo puhnula bi u jedan neposlušni pramenčić svoje kovrčave kose koji joj je škakljucao lice, što od škakljucanja, a što od vrućine koja vladala u pogonu.

Šutjela je, nešto prčkala i odjednom bacila karte ispred mene na stol.

U Pavelovu smiješku je Ljudmila nehajno detektirala sjeme nevjere, u njenim svježe lakiranim noktima je on pak vidio drugi pubertet svoje životne pratilje dok su dječica bezbrižno prčkala svaka na svom i-phoneu.

Tako sam ja malo prčkala po svojim starim stvarima spremljenim ispod krveta u kutiju, našla sam svega i sjetila se svakakvih simpatičnih i ugodnih te nugodnih događaja.

Mala je prčkala po mobitelu i nije uopće digla pogled kad je odgovorila: Mama, u zadnjih deset godina imala si, ono, DVA dečka i ni jedan ti nije dugo potrajao.