Roman Runolist jeste legenda koju je pripovedač čuo od sestre Domine i on je kao takvu prenosi svojoj kćeri u amanet.

Verovatno je to Kundera pisao, možda je i Hrabal, no priča ide otprilike ovako: kada su Rusi okupirali Čehoslovačku, pripovedač nije mogao da oprosti svojoj babi što, za razliku od svih ostalih, ni pet para nije davala za ruske tenkove.

Tek mnogo kasnije je pripovedač shvatio mudrost koja se tu krila: Rusi će doći i proći, postoje trajnije i važnije stvari... ili tako nekako.

Enes Halilović, pripovedač, pesnik, dramski pisac i novinar.

Zato je tu, međutim, Borivoje Adašević, pripovedač i romansijer koji predstavlja možda najsuptilniju stranu istog tog Psećeg veka; ili Srđan V.

Negde između njih svoj put probija Srđan Papić, pripovedač koji se priči posvetio ne samo kao pisac, nego i kao spiritus movens časopisa i festivala nove proze.

Tomas, koji je ujedno i pripovedač, svoju travestiju počeće već nadevanjem prigodnih/pogrdnih imena nekima od saputnika u autobusu.

Pripovedač ne izgovara, da bi on mogao biti nova inkarnacija Michaela Bormeistera, ali ne skriva da pripada prosvetljenima, koji se odriču spasa onostranosti, koji se vraćaju da bi se bacili u ogromnu reku života, ne bi li spasli makar jednu jedinu dušu.

Istovremeno, pripovedač-svedok javlja se u ulozi ujedinitelja suprotnosti, time što posredovanjem omogućuje da se ispriča jedna od brojnih varijanti opšteljudskog mita o dobru i zlu.

Uvek je bolji otvoren završetak, jer forma koju je pripovedač odabrao najbolje funkcioniše kao isečak iz života, tek dva-tri kadra celovečernjeg filma.

Sasvim izdvojen na proznoj sceni nalazi se Enes Halilović, trenutno možda i ponajbolji mladi pripovedač sa ovih prostora.

Svi iz delegacije su pozvani da budu gosti kod nekog od japanskih političara a naš pripovedač je dobio za domaćina potomka uglednog vlastelina.

Nakon traumatičnog perioda, suočen sa ravnodušnošću kosmosa prema njegovom postojanju, pripovedač odlučuje da taj svet pomno osmotri, onjuši, da ga oseti kao prijateljsko mesto.

Dakle, nakon što je fizički, mentalno i emotivno reanimiran, oporavljeni pripovedač postaje i politička životinja, aktivni član društva, ma koliko ono u datim okolnostima svedeno bilo.

Pisac namerno prepušta čitaocu da zaključi koja bi to mogla da bude ponuda demona na koju junak/pripovedač na kraju romana pristaje.

Na samom početku romana Sedam strahova Selvedina Avdića (Algoritam, 2009), junak/pripovedač (razmišljajući o počecima rata) iznosi pred čitaoca jedan iskaz u koji bi mogao da stane smisao čitave knjige: " Nije bilo mjesta za priče o običnim ljudima.

Naravno da nije moguće da stvari budu crno bele kad se čitalac nalazi pred devet poglavlja koja opisuju devet dana zajedničke povesti provedene u Varoši pod opsadom JNA, a svaku priču, koja bi trebalo da se tiče jednog od devet dana, pripoveda različit pripovedač.

Pripovedač je u bosanska brda dospeo nakon okončane emotivne veze, smrti ljubavnice koju je ostavio neposredno pre dijagnoze poodmaklog kancera, višemesečnog smucanja po Indiji i poslednje u nizu propuštenih poslovnih prilika.

Proždru ga gladni kerovi, koje od škrtosti nije želeo da hrani, pa se pripovedač Švejk zapita kako će, bre, da ga sastave za Sudnji dan.

Ja sam se rodio kao pripovedač.

Lom koji nastaje u njegovom pripovedanju, a koji je markiran izlaskom iz detinjstva i ulaskom u adolescenciju, a na pojavnom planu trenutkom kada on počinje da radi za Doktora, označava i prelazak romana iz jednog uslovno rečeno coming of age narativa u političku satiru u kojoj će se pripovedač sve više predstavljati kao bezlični svedok bez imalo uticaja na tok stvari.

Emocionalna involviranst koju pripovedač pokazuje od početka prestaje onoga trenutka kada prestane briga za sopstvenu egzistenciju, odnosno kada tu brigu na sebe preuzme Doktor.

Konjarik nam je ostavio signalčić da je pripovedač ' Karavane ' upravo onaj momak iz priče ' Horda ', samo 15 godina stariji i tek nešto malo pametniji.

U trenutku kada pripovedač otkriva prevaru u vezi sa neuspelom pljačkom banke i kako će osiguranje da naplati neizvedenu pljačku, on je spreman da se pobuni, da demaskira sistem do kraja, da pokaže mehanizme potkradanja, ali mu Sejo kaže: " Pusti to.

Njegov pripovedač i glavna fokalna tačka je Crni, bivši izbacivač, a sada pisac koji dolazi u ' Night Club Jacuzzi ', folkoteku na periferiji Zagreba, sa namerom da uz pomoć Majke Božje postane slavan i preobrati posetioce, ali i izbacivače, svoje prijatelje Franu, Dabu, Luku, pa čak i Bokija.

Naime, pripovedač ne preza od najgnusnijih detalja iz logoraškog života.

Pripovedač je naveden na pripovedanje nekim okidačem koji mu pokreće sećanje.

Detalji koje deda posmatra dok čeka autobus imaju za cilj da temporalno lociraju radnju negde u kraj šezdesetih i početak sedamdesetih, u doba Hrvatskog proljeća, ali i da pokažu kako pripovedač, kroz prisećanje o jednom stradalom članu porodice, pripada divnoj tradiciji ljudi koji su stradali zbog svojih uverenja, ljudi grubih spolja, a iznutra mekih kao pamuk.

U vremenu u kome se pripovedač i protagonist, Petar Pandža, obraća čitaocima nalazimo se na ostrvu u Jadranu na kome je PP smešten u neku vrstu korektivno-umetničkog azila.

Uskoro nam je pop Vlado pokazao da se njegove sposobnosti ne ograničavaju samo na predikaonicu i na bojno polje već da je vešt pripovedač i pravi gurman.